Program Parade ponosa
Učesnici Parade ponosa u Beogradu, koja kreće 18. septembra u podne sa Slavije ka Trgu republike, moći će da se priključe šetnji na četiri punkta, na kojima će dobiti promotivne narukvice.
Punktovi na kojima će učesnici skupa moći da uđu su: Zeleni venac - Prizrenska ulica, zgrada Generalštaba - ugao Kneza Miloša i Nemanjine ulice, Pravni fakultet - ugao Beogradske i Bulevara kralja Aleksandra i Trg Slavija (za one koji dolaze iz pravca Bulevara oslobođenja, Mekenzijeve, Deligradske i okolnih ulica).
Početak Prajd šetnje proglasiće ovogodišnja kuma Parade ponosa – glumica Mirjana Karanović, kojoj je to priznanje dodeljeno zbog višedecenijskog rada na poštovanju i unapređenju ljudskih prava u Srbiji, promociji demokratskih vrednosti, tolerancije i prihvatanja različitosti.
Minut tišine u znak solidarnosti sa LGBT zajednicom u celom svetu biće održan kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama. Tu će govor održati LGBT aktivisti iz Turske, u kojoj je Parada ponosa prvi put organizovana 2003. godine, kada se u Istanbulu okupilo tridesetak aktivista, a 2014. bilo ih je oko od 100.000. Prošle i ove godine, međutim, turska vlada zabranila je održavanje Parade ponosa.
Šetnja zatim produžava do Trga republike, gde će nakon pozdravnih govora nastupiti Marina Perazić, Bojana Stamenov i Nataša Bekvalac, kao i beogradski DJ Vanja Bursać.
Organizatori Parade ponosa još čekaju bezbednosnu procenu policije, ali su uvereni da će šetnja biti održana kako je i planirano.
Prajd šetnji tradicionalno i ove godine prethodi Nedelja ponosa, koja obuhvata izložbe, predavanja, debate, muzičke događaje i druge programe.
Prošle godine Parada ponosa održana je uporedo sa prvom Trans ponos manifestacijom, a obe su protekle bez incidenata, ali pod jakim obezbeđenjem policije koja je od ranih jutarnjih sati blokirala širi centar Beograda. Uz učešće predstavnika vlasti i diplomatskog kora, pojedinih političkih stranaka i brojnih nevladinih organizacija, Prajd šetnja prošla je trasom od Ulice kneza Miloša kod Vlade Srbije do Skupštine Beograda.
Paradi je prisustvovao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali koji je tada rekao da bi naredni put voleo da vidi više predstavnika Vlade Srbije. “Znate koliko je predsednik vlade (Aleksandar Vučić) protiv ovakvih događaja, ali nije imao nikakv problem ovde da ja dođem i da se osećam sigurno", rekao je Mali, povodom izjave premijera da je njegovo građansko pravo da ne dođe na Paradu ponosa, ali da smatra da je dužnost države da obezbedi mirno održavanje te manifestacije.
Uporedo sa Paradom ponosa i Trans prajdom, u blizini Skupštine grada Beograda održan je i skup grupe vernika i sveštenika, a razdvajali su ih kordoni policije.
Policija je zabranila uoči održavanja Parade ponosa i Trans prajda skupove koje su planirale organizacije Obraz i Naši.
Parada ponosa u Beogradu prvi put je održana bez problema 2014. godine, ali takođe uz policijsku blokadu grada. Manji incidenti zabeleženi su u širem centru, kao i na Novom Beogradu.
Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči planiranog održavanja.
Potom je 2010. godine održana bez incidenata na samoj trasi kratke šetnje u okolini parka Manjež, ali je širi centar grada tada bio demoliran, posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije. Potom je 2012. i 2011. godine Parada održana “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika. Parada je i 2013. zabranjena, ali su organizatori i stotinak na brzinu okupljenih građana prošetali nešto pre ponoći centrom grada, noseći transparent “Ovo je Prajd!”. Ponoćna šetnja, praćena jakim policijskim snagama, protekla je bez incidenata, a par sati ranije centrom grada prošetale su i pristalice pokreta Dveri, čiji je protest takođe bio zabranjen.
(SEEcult.org)
