Irina Subotić: Magacin je svetla tačka Beograda
Mogućnost zatvaranja Magacina u Kraljevića Marka, kulturnog centra koji je pre deset godina namenjen nezavisnoj kulturi, ali je njegov status ostao do danas pravno neregulisan, bila je povod za razgovor sa prof. dr Irinom Subotić o značaju Magacina za kulturni život u Beogradu. Irina Subotić rekla je u intervjuu za SEEcult.org da je Magacin neophodno očuvati kao svetlu tačku kulturne scene Beograda, a razloge za njegovu već godinama neizvesnu sudbinu vidi u problematičnom statusu kulture u društvu uopšte, a u novije vreme i u novim interesima u Savamali u vezi sa projektom Beograd na vodi.
- Kakav je značaj Magacina u Kraljevića Marka za kulturni život u Beogradu?
I.S: To je svetla tačka Beograda. To je mesto na kojem se okupljaju mladi, najkreativniji ljudi, uspostavlja se izvanredna saradnja sa regionom i sa svetom, prikazuju mnoge stvari koje na drugim mestima ne mogu da se prikažu - ne zato što su subverzivne, a i zato što su subverzivne, nego zbog toga što iskaču iz onoga što je konvencionalna produkcija kakvu imaju udruženja umetnika ili neki muzeji. To je nešto što postoji u celom svetu već decenijama, nešto što je zaista osvetlalo obraz Beograda i onog trenutka kada je dodelio to nezavisnoj sceni, i onda kada se nezavisna scena organizovala. I to je ono što je nama izuzetno potrebno, posebno kada institucije ne funkcionišu. Ne govorim samo o muzejima, kojima ja dušom svojom pripadam, nego o i o nizu drugih institucija. Kada su se samoorganizovali mladi, kreativni, pametni, obrazovani ljudi, i krenuli u jednu produkciju i izlaganje stvari vrlo često sa minimalnim sredstvima, odjedanput je i to ugroženo.
Ja se zaista pitam dokle ćemo moći da trpimo? Dokle ćemo moći da pristajemo na to da nam se oduzima deo po deo nečega što je bila naša spona sa Evropom. Na kraju – čime ćemo ući u Evropu? Možda sa zatvorenim muzejima? Sa lošim muzejima, sa lošom produkcijom koja je u zvaničnim ustanovama? Jednostavno, ja govorim o likovnoj umetnosti, ali ovde se to odnosi i na muziku, i na ples, i na kreativnost, negovanje svega što podrazumeva kultura.
- Magacin postoji već 10 godina, menjale su se u međuvremenu partije na vlasti na gradskom nivou, ali njegov pravni status još nije rešen. U čemu je problem?
I.S: Problem je u statusu kulture u našem društvu. Ako nemate status kulture koju poštuje vlast, koja će pokazati primerom svojim kako poštuje i kako želi da se odnosi prema institucijama kulture, a ovo je institucija kulture za moj račun od prvorazrednog značaja, onda se to sve srozava. Srozava se sada u paketu celom sa Savamalom, jer očigledno ovde treba da se dešava nešto drugo što odgovara više Arapima, što odgovara više tom katastrofalnom Beogradu na vodi, i vi smetate. Smetate kao neko ko je ovde donosio sveži duh, ko nije podređen određenim kontrolama, ko ima svoj identitet i svoju dostojanstvenu liniju.
- Na koji bi način Magacin mogao da bude odbranjen i sprečeno njegovo zatvaranje?
I.S: Ja nisam najbolji sagovornik o tome, ali sam sigurna da bi masovnost, buntovi na ulicama, da bi zvanična pisma, otvorena pisma pomogla… Trebalo bi da dobijete podršku od ljudi koji imaju uticaja u ovom času u našem svetu, ali i iz sveta – možda su to neki drugi umetnici, pisci… Obraćajte im se, tražite pomoć, recite da će oni postati jako mali ako ovo bude sve zatvoreno.
Razgovor sa Irinom Subotić, istaknutom istoričarkom umetnosti i predsednicom organizacije Evropa Nostra Srbija, vođen je u toku programa “Sačuvajmo Magacin – kulturni centar dostupan svima” koji je održan 12. decembra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu kao prezentacija impresivnih rezultata ostvarenih u tom kulturnom centru u protekle dve godine od kada funkcioniše prema novom modelu Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Uz podršku mnogobrojnih umetnika, kulturnih radnika, javnih ličnosti i građana, Asocijacija NKSS poručila je da ne odustaje od tog prostora, a nadležne gradske vlasti i Dom omladine Beograda, kao formalnog korisnika, ponovo je pozvala da regulišu status Magacina pravnim formalizovanjem postojećeg modela funkcionisanja, zasnovanog na otvorenom kalendaru i dostupnosti svima.
*Foto: Belgrade Raw
_ _ _
Produkcija: SEEcult.org, 2016.
Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
