Preminuo Kosta Andrejević
Profesor Beogradskog univerziteta dr Kosta Andrejević, suosnivač Zadužbine Andrejević, preminuo je u Beogradu u 85. godini.
Prof. Andrejević preminuo je 1. januara, saopštila je Zadužbina Andrejević, koju je 1994. osnovao sa suprugom Dušankom, takođe profesorkom Beogradskog univerziteta.
Oproštaj od Andrejevića biće 9. januara na Novom groblјu (izjave saučešća primaće se u kapeli od 13 časova, a ispraćaj je 14 sati).
Kosta Andrejević bio je od 1994. predsednik Upravnog odbora i glavni i odgovorni urednik u Zadužbini Andrejević, jedinstvenoj organizaciji u Evropi koja kroz priređene naučne radove, nastale na poslediplomskim i posledoktorskim studijama, afirmiše darovite naučnike Srbije.
U Zadužbini Andrejević je sa saradnicima uredio više od 1.250 naslova iz svih naučnih oblasti i disciplina, objavljenih u okviru deset namenskih biblioteka.
Rođen 1932. godine u Natalincima u opštini Topola, Andrejević je 1951. završio Srednju tehničku školu u Kragujevcu, a diplomirao je 1962. na Ekonomskom fakultetu. Magistrirao je 1971. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru za međunarodne političke i ekonomske odnose, a doktorirao 1978. na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
Radio je u vojnoj industriji, privrednim i društvenim organizacijama, obrazovnim i naučnim organizacija. Osam godina vodio je projektantsku organizaciju u oblasti infrastrukture prema čijim je projektima izgrađen veći broj brana, hidrotehničkih i drugih objekata u zemlјi i inostranstvu.
Bio je profesor Beogradskog univerziteta od 1980. godine i naučni savetnik od 1987. U školskoj 1980/1981. organizovao je nastavu iz predmeta Infrastrukturni sistemi na Odseku za prostorno planiranje Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U nastavi je bio do 1995. godine.
Naučnim radom bavio se od 1965. godine. Objavio je više od 200 naučnih jedinica iz oblasti planiranja, ekonomije rada, industrije, komunalno-stambene delatnosti i razvoja gradova, infrastrukture, organizacije rada, domaćih i međunarodnih finansija, ekologije i drugih. Održao je brojna predavanja i konsultacije, pretežno u oblasti organizacije rada i infrastrukture. Nјegova metodologija planiranja stambene izgradnje bila je osnovni stručni materijal za izradu Srednjoročnog plana 1971-1975. u SFRJ.
Autor je edicije “Organizacija rada” koja je objavlјivana više od 20 godina – podržavala je celovitu organizaciju rada privrednih preduzeća svih nivoa organizovanja, s praktičnim rešenjima i velikim brojem konsultacija. Ediciju je koristilo oko 1.500 preduzeća u SFRJ.
Osnovao je i niz časopisa (samostalno ili u koautorstvu) – javnih, stručnih i naučnih i 15 biblioteka (registrovana serijska izdanja).
Takođe, bio je učesnik i organizator mnogih naučnih i stručnih skupova u zemlјi i inostranstvu (seminari, savetovanja, simpozijumi, konsultacije).
Tokom dugog radnog veka obavlјao je razne poslove i funkcije u privredi, stambeno-komunalnim delatnostima, naučnim institucijama, saveznoj administraciji, obrazovanju i društvenim organizacijama. Poznat je kao učesnik i organizator lokalnih, republičkih i saveznih omladinskih radnih akcija, naročito na izgradnji saobraćajne infrastrukture.
Ima više desetina javnih priznanja – odlikovanja, spomen znački, diploma, povelјa, pohvalnica, zahvalnica, nagrada i drugih.
Aktivan je u razvoju zadužbinarskog narodnog pokreta u Srbiji, posebno u razvoju dobročinstva u nauci i prosveti, unapređenju posle diplomskih studija, kulturnim delatnostima i afirmaciji talentovanih učenika, studenata i naučnika.
Bio je istaknuti pobornik vrednovanja nacionalne nauke u evropskim i svetskim prostorima.
Andrejević se poslednji put pojavio u javnosti 24. novembra 2016. godine u Kolarčevoj zadužbini, na predstavlјanju monografija izabranih na 40. konkursu i na 15. konkursu Zadužbine Andrejević za master radove, kao i drugog broja časopisa “Srpska nauka danas / Serbian Science Today”. Tom prilikom proglašeni su pobednici 41. konkursa i 16. konkursa za master radove, te otvoren 42. konkurs za objavlјivanje priređenih doktorskih disertacija, magistarskih teza, specijalističkih radova i naučnih studija, kao i 17. konkurs za objavlјivanje priređenih master radova.
Dimitrije Stefanović / SEEcult.org
