Zašto kultura?
Kultura u Srbiji, čiji je nezavidan položaj posebno otežan poslednjih godina u uslovima ekonomske krize, nije bila atraktivna tema za političke stranke u nedavnoj predizbornoj kampanji, a resor kulture gotovo se ne spominje ni u aktuelnim pregovorima o formiranju nove vlade.
Pitanje sudbine kulture i umetnosti pokušala je da pokrene u jeku predizborne kampanje Asocicijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), organizujući seriju tribina o kulturnoj politici, a kampanju koja ukazuje na potrebu za kulturom u društvu, posebno u periodu ozbiljne ekonomske krize, pokrenula je i Kancelarija Tačka kulturnog kontakta (TKK) Srbije koja deluje pri Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva kao informativna tačka za program “Kultura 2007-2013” Evropske komisije.
“Dužni smo da kažemo političkim organima odlučivanja zašto je kultura važna u Srbiji”, poruka je kampanje “Zašto kultura?" Kancelarije TKK koja ukazuje da je smisao kulture i umetnosti posebno dragocen u društvima pod pritiskom tranzicije, te da je kriza objektivan problem, ali da je gubitak kulture mnogo opasniji.
“Kultura je ono za šta bi trebalo da se bori svaka vlada i svaka politička opcija uprkos finansijskim krizama”, poruka je kampanje “Zašto kultura?", koja ukazuje i da bi to naizgled banalno ili trivijalno pitanje svako sebi trebalo da postavi.
“Dobijeni odgovor je savim jasan, pa ga, onome koji gaji sumnju, svako može rastumačiti”, navela je Kancelarija TKK, ističući da kultura, između ostalog, daje jedinstveni identitet pojedincu i posebnost zajednici.
“Kultura predstavlja moralne vrednosti ljudi u društvu. Centar interesa kulturne politike EU je građanin - budite glas Srbije koji priznaje ulogu umetnosti i kulture u razvoju našeg evropskog društva. Kroz mobilizaciju i profesionalni razvoj sektora otvorite oči nosiocima politika na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Najveći potencijali kulturnog sektora su kreativnost i inovacija, a njihov glavni zadatak je da naglase ulogu kulture u društvu, kao jednog od najbitnijih elemenata društvene transformacije. Kroz kontinuirani dijalog sa aktuelnim politikama, moguće je inkorporirati kulturnu dimenziju u sve političke programe; domaći organi vlasti (ministarstva, sekretarijati, lokalne samouprave) moraju biti sposobni da prepoznaju i voljni da priznaju značaj učešća kulturnih institucija iz Srbije u evropskim projektima.
Ono što se, izgleda, zaista menja je zapravo rastuća svest Srbije o sopstvenom kulturnom licu, o njenom strateškom nedostatku na ovom području i nedostatku jasne kulturne politike i resursa. Kulturni senzibilitet, podsticanje kulturne saradnje i izgradnja kapaciteta, demokratizacija kulturne politike i programi za rešavanje važnih pitanja biće neophodni za uspeh procesa dalje evropske integracije”, poruka je kampanje “Zašto kultura?”
Kancelarija TKK podseća u tom kontekstu i na reči Albera Kamija, ali i muzičara Merilina Mensona.
“Mi smo izgnali lepotu, Grci su ustali na oružje zbog nje. To je prva razlika, ali koren joj je dubok. Grčka misao se uvek zaklanjala iza pojma Granice. Ona ništa nije isterivala do kraja, ni svetinju, ni razum. Ona je svemu dala svoj deo, uravnotežujući svetlost senkom”.
Alber Kami, Leto, Jelenino progonstvo
(prevela Ivanka Marković)
“U ovakvoj kulturi odgajate vašu decu. Nemojte se iznenaditi ako vam se to obije o glavu”.
Merilin Menson
(SEEcult.org)
