Dobri i loši pasoši
Kompanija Helene Valdman iz Berlina izvešće 31. marta u Ateljeu 212, na 14. Beogradskom festivalu igre (BFI), predstavu “Dobri pasoši loši pasoši”, koja je inspirisana vezom između nacionalnih granica i žudnje za zatvorenim zajednicama.
Rediteljka Helena Valdman potpisuje koncept, koreografiju i scenografiju za tu predstavu za koju kaže da tešku i aktuelnu temu prikazuje na zabavan način, uz pomoć igrača, akrobata i volontera.
Komad je postavljen za dve trupe - savremene igre i novog cirkusa, koje su na sceni odvojene “živim zidom” koji čine dobrovoljci, i nastupaju sa dve strane te granične linije.
“Predstava je simbolično ogledalo našeg društva, ogledalo načina na koji živimo u svetu u kojem nema prihvatanja drugog, u kojem nema vremena za razumevanje tog drugog. Lakše je podići zid, ne mešati različite sisteme, ali to je i šteta i tužno. Mislim da smo često jednostavno lenji i arogantni”, izjavila je Helena Valdman 30. marta na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu.
Helena Valdman živi u Berlinu, ali je odavno odlučila da bude slobodni reditelj i koreograf, bez svoje stalne trupe, da bude nomad i radi tamo gde joj prija, birajući novi tim za svaku produkciju. Bavila se i temom žena u burkama, a za komad “Made in Bangladeš” angažovala je stvarne radnike koji u očajnim uslovima proizvode modnu odeću za zapadno tržište.
“Za nemački pasoš se smatra da je najvredniji, ja mogu bez vize ili uz vizu koja se izdaje na licu mesta da uđem u 178 zemalja. Na pasoškoj kontroli me odmah propuštaju, ali moje kolege iz Avganistana ili Bangladeša, Irana moraju dugo da čekaju, a nekad i ne mogu da uđu u zemlju u koju smo krenuli. To nije u redu i želela sam da se pozabavim time na sceni, ali ostajući u mom svetu umetnosti”, rekla je Helena Valdman.
Paralelu je pronašla u oštroj podvojenosti između školovanih igrača i akrobata. Kako je objasnila, “i jedni i drugi su scenski izvođači, ali to su dve suprotne kulture, dva različita načina formiranja tela, dva sistema pokreta”.
“Akrobate ponekad posmatramo kao vanzemaljce, a oni su zapravo obični ljudi, samo su imali drugačiji sistem edukacije i treninga. Žele da budu prihvaćeni i smeta im što njihov rad niko ne tretira kao umetnost. U Berlinu se zgrade dve škole – za savremenu igru i za akrobatiku nalaze u neposrednom susedstvu, ali se njihovi studenti nikada ne mešaju, ne rade zajedničke projekte, a bilo bi lepo da sarađuju, kao na primer u Francuskoj ili Australiji”, rekla je Helena Valdman.
Ona smatra da ova podvojenost i nespremnost za mešanje dobro ilustruju preovlađujući stav savremenog društva: “Samo da nam neko ne priđe suviše blizu, da nas ne pomeri, da nas ne promeni”.
Na početku predstave publika ne zna ko je ko na sceni, izvođači se tek postepeno grupišu, a autorka napominje da je inače intrigira pitanje kako se i zašto u društvu formiraju grupe, po kojim kriterijumima odvajamo ili svrstavamo ljude.
Volonteri koji grade zid između dve grupe angažovani su u Beogradu, samo za izvođenje na BFI.
Premijera je bila ove godine u Berlinu i dobro je primljena jer je, kako je rekla autorka, predstava dosta zabavna i pitka. “Važno je kako spakujete poruku. Tema je teška i delikatna, ali je predstava, naročito zbog akrobata, atraktivna za publiku”, izjavila je ona.
Direktorka BFI Aja Jung rekla je da nije videla gotovu predstavu i da je sa Helenom Valdman stupila u kontakt kada je komad još bio u razvoju. “Nekada osetite da je pravi trenutak da predstavite određenog autora na našem festivalu”, izjavila je Aja Jung.
Kako se navodi u katalogu BFI, Valdmanova na raskrsnici između pozorišne režije, koreografije i socioloških istraživanja proizvodi radove, putuje i prisutna je kao kulturna aktivistkinja planetarno, od Bliskog Istoka i Latinske Amerike do Azije i Afrike. Njen siguran osećaj za kontradikcije naših života i krhkost naše dobre sreće, ujedno je i njen umetnički kompas. Njeni inteligentni i snažni komadi imaju za cilj da promene publiku i redovno su okrenuti društvenim i političkim pitanjima, a želja umetnice da uroni u druge kulture, održavajući kritičku distancu opipljiva je u svim njenim postavkama, koje su osvojile brojne nagrade i naklonost publike u Nemačkoj i širom sveta.
Pod sloganom "Velika igra", 14. BFI predstavlja od 24. marta do 11. aprila dela 20 koreografa, u izvođenju kompanija iz 15 zemalja, a obeležiće ga krajem aprila i ekskluzivni nastup slavnog Mihaila Barišnjikova.
Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Grada Beograda i Delegacije EU, kao i uz podršku ambasada zemalja iz kojih dolaze predstave, te generalnog sponzora Vip mobile.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)