• Search form

25.03.2013 | 22:52

Šta su vrednosti za maturante?

Današnji maturanti u Srbiji nešto su liberalniji nego što su bili njihovi vršnjaci ranijih godina, postepeno prihvataju savremene tendencije i kulturne obrasce, ali zabrinjava još uvek izražena netrpeljivost prema drugim narodima, naročito prisutna među mladima tradicionalističkih stavova - pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), čiji je cilj bio da se utvrdi u kom pravcu se kreću vrednosne orijentacije maturanata i koliko su u sprezi sa kulturom, budući da su najmlađi punoletnici ujedno i najmlađi birači u Sr

Šta su vrednosti za maturante?

Današnji maturanti u Srbiji nešto su liberalniji nego što su bili njihovi vršnjaci ranijih godina, postepeno prihvataju savremene tendencije i kulturne obrasce, ali zabrinjava još uvek izražena netrpeljivost prema drugim narodima, naročito prisutna među mladima tradicionalističkih stavova - pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), čiji je cilj bio da se utvrdi u kom pravcu se kreću vrednosne orijentacije maturanata i koliko su u sprezi sa kulturom, budući da su najmlađi punoletnici ujedno i najmlađi birači u Srbiji, te samim tim i budući nosioci društva i kreatori kulture.

Rezultati istraživanja pokazuju da maturanti retko posećuju kulturne događaje - svega jedan do tri puta godišnje, veliki deo vremena provode gledajući televiziju, a više čitaju novine, nego knjige. Većina nema idole, ali se dive određenim ličnostima. Sve češće kao uzore vide članove svoje porodice i prijatelje, te se može zaključiti da "biti popularan i moćan“ više nisu najcenjenije osobine.

Reč je o mladima koji su rođeni u vreme raspada bivše Jugoslavije i odrastali u vreme političkih, društvenih i kulturoloških promena krajem 20. i početkom 21. veka, zbog čega je pitanje koliko je to sve uticalo na vrednosne stavove srednjoškolaca.

Anketirana su “bolja” odeljenja u školi i većina anketiranih maturanata je prethodni razred završila sa odličnim uspehom. Uzorak je raspoređen tako da najveći broj ispitanika živi u urbanim sredinama i izjašnjavaju se uglavnom kao Srbi pravoslavne veroispovesti.

Prema rezultatima istraživanja, koje su predstavile 25. marta istraživačice ZAPROKUL-a Bojana Subašić i Bogdana Opačić, maturanti pokazuju nizak stepen tradicionalizma, ali je primetna razlika između tradicionalista i onih koji to nisu ili koji blago iskazuju tradicionalističke vrednosti.

Tradicionalizam se pritom najviše vezuje za dom i porodicu.

Više od trećine maturanata pokazalo je neodređen stav prema tradicionalizmu, dok se najveći broj maturanata nalazi u kategoriji blagog tradicionalizma. Učenici gimnazija su u manjoj meri tradicionalisti od vršnjaka u stručnim školama.

Iako su u manjini, maturanti tradicionalističkih uverenja uglavnom smatraju da je njihov kulturni model dominantan, odnosno da se ponašaju kao većina, dok netradicionalisti sebe posmatraju kao pripadnike alternativnog kulturnog modela.

Zanimljivo je da su u grupi blagih tradicionalista brojnije osobe ženskog pola (74,1% prema 25,9%), dok momci u većoj meri pokazuju sklonost ka patrijarhalnim stavovima. Stepen tradicionalizma opada u etnički mešovitoj sredini kakava je Vojvodina, dok je najizraženiji u Beogradu.

Primetna je razlika između onih koji izražavaju tradicionalističke vrednosti i onih koji ih uopšte ne pokazuju ili ih blago iskazuju.

Na to ukazuju podaci da se samo 5,2% tradicionalista bavi pisanjem, slikanjem, sviranjem - u odnosu na 12,4% onih koji su liberalniji. Takođe, tradicionalisti manje čitaju knjige (10,5% naspram 27,3%), manje posećuju kulturne sadržaje (4,2% prema 10,5%), ali slobodno vreme češće usmeravaju na sport (bavljenje, posećivanje sportskih događaja i kladionica), kao i na odmaranje (spavanje i dosađivanje). Maturanti čvršćih tradicionalističkih stavova najviše slobodnog vremena provode uz internet i igrice, dok se na dnu lestvice nalaze kulturne aktivnosti i posećivanje kulturnih sadržaja.

Maturanti najviše vole da slušaju rok, pop i tehno muziku, a najmanje klasiku. Domaća zabavna muzika je takođe jedan od omiljenih žanrova, posebno među tradicionalistima. Najmanje omiljen muzički žanr među tradicionalistima je i džez, a kod netradicionalista (turbo)folk.

Među maturantima sa tradicionaistički čvršćim stavovima, više od trećine voli da sluša folk muziku, dok oko 40% njih ističe da tu muziku ne voli ili im smeta. Učenici netradicionalističke i blage tradicionalističke usmerenosti u više od pola slučajeva ističu da folk muziku ne vole ili im smeta da je slušaju, dok svega oko 18% ističe da tu muziku voli da sluša.

Svega 4,4% maturanata istaklo je da ne provodi vreme uz televiziju.

I radnim i danima vikenda najveći broj maturanata provodi do tri sata dnevno uz televiziju, s tim što je radnim danima veći procenat onih koji je gledaju do sat vremena, dok je vikendom znatno veći broj onih koji televiziju gledaju od tri do pet sati dnevno.

Maturanti najviše prate filmove, serije i muzičke emisije, a zanimljivo je da najmanje vole da gledaju tip emisije reality show i političke emisije.

Vidna razlika između onih sa višim i nižim skorovima na skali tradicionalizma javlja se samo kod sportskih emisija - 74,2% tradicionalista i 48,6% netradicionalista i blagih tradicionalista prati taj tip emisija.

Većina maturanata radio sluša gotovo svakodnevno, a više od 80% svakodnevno koristi računar i 75% svakodnevno koristi internet. Više od 85% maturanata ima profil na Fejsbuku.

Maturanti van školskih aktivnosti najčešće pročitaju jednu do tri knjige godišnje. Više od osam knjiga godišnje pročita tek svaki deseti maturant tradicionalističkih uverenja, dok je taj procenat gotovo tri puta veći kod netradicionalistički orijentisanih maturanata.

Novine svakodnevno čita svaki treći umereni i izraženi tradicionalista i svaki peti netradicionalista i blagi tradicionalista. Magazine čitaju i jedni i drugi redovno - gotovo dve trećine bar jednom mesečno, a svaki četvrti maturant bar jednom nedeljno pročita neki časopis.

Istraživanje pokazuje i da maturanti najčešće samo jednom do tri puta godišnje posećuju kulturne događaje. Najpre ih privuku koncerti narodne i pop-rok muzike, kao i biblioteke, a češće od jednom mesečno neki sadržaj iz kulture poseti tek svaki 13. maturant.

Učenici blažih tradicionalističkih stavova više vole da posećuju pozorišta, bioskope, galerije i muzeje i više vole da čitaju knjige. Za razliku od njih, učenici čvršći tradicionalisti više vole sport i posetu kladionicama, koncerte narodne muzike, a ne na kulturu (manje od polovine tradicionalista posetilo je ustanove kulture u 12 meseci pre anketiranja).

U svim kulturnim aktivnostima neznantno su aktivnije maturantkinje. Izuzetak je jedino poseta spomenicima kulture. Najizraženija razlika među polovima je kod posete bibliotekama (91,3% devojaka posetilo je barem jednom biblioteku za godinu dana, nasuprot 64,6% momaka).

Zapažena razlika postoji i kod poseta pozorišnim programima (62,1% devojaka i 44,8% momaka). Sa druge strane, sport je omiljenija aktivnost momaka.

Samo 28,3% maturanata bavi se nekom vrstom umetnosti, a među njima je najviše onih koji su posvećeni muzici i slikanju (oko trećine), zatim literarnom stvaralaštvu (9,4%), pa glumi (7,5%).

Maturanti najviše vole da igraju i pevaju, jer to najčešće ne zahteva posebne veštine, dok se najmanje bave ručnim radom.

Devojke značajno više vole da čitaju, da se bave umetničkim stvaralaštvom i da posećuju ustanove kulture, više igraju, vole da provode slobodno vreme u krugu porodice, prijatelja i u gledanju televizije. Momci znatno više od devojaka sviraju i glume, vole i posećuju kladionice i sportske događaje.

Istraživanje pokazuje i sklonost maturanata ka stereotipima i predrasudama.

Iako su tokom poslednjih ratova na Balkanu bili deca, a stavove su kreirali tek nakon 2000. godine, maturanti najveću netrpeljivost ispoljavaju prema Albancima i Hrvatima, ali i prema Romima. Svaki četvrti ili peti maturant protivi se kontaktu sa drugim narodima, dok se svaki drugi (a nekad i češće) protivi odnosu sa Albancima, Hrvatima, Romima.

Uglavnom nemaju ništa protiv da osoba druge nacionalnosti ili etničke pripadnosti bude njihov komšija, prijatelj, kolega, drug iz razreda. Međutim, velikom broju njih nije baš drago da im to bude nastavnik, profesor ili vodeći političar. Najveći otpor se javlja pri pomisli sklapanja braka sa osobom druge nacionalnosti. To je naročito naglašeno kod učenika sa višim skorovima na skali tradicionalizma, koji se i u do deset puta većem broju od netradicionalista i blagih tradicionalista izrazito protive bračnim odnosima sa pripadnicima drugih etničkih grupa.

Netrpeljivost je najmanje izražena kod maturanata u Vojvodini, dok je najjača u regionu Beograda, potom Južne i Istočne Srbije i Zapadne Srbije i Šumadije.

Da sa Albancima uđu u bilo kakav odnos izrazito se protivi 51% Beograđana i maturanata Zapadne Srbije i Šumadije, dok se tome izrazito protivi 38,5% Vojvođana. Zatim, trećina maturanata iz Beograda se izrazito protivi bilo kakvom odnosu sa Romima, dok isto misli svaki četvrti maturant južno od Save i Dunava i svaki peti maturant u Vojvodini. Slična situacija je i kada su Hrvati u pitanju. Gotovo svaki treći Beograđanin izrazito se protivi odnosima sa Hrvatima, dok je u Vojvodini dvostruko manje onih koji imaju takav stav.

Učenici koji su više okrenuti tradicionalizmu visok stepen odbijanja pokazuju i kod pitanja da li bi im smetalo da pripadnici određenog naroda trajno žive u njihovoj zemlji.

Razlog tome može biti negativno iskustvo iz bliske prošlosti, pa se trajni život u zemlji sagledava kao neki vid „okupacije“. To je naročito vidljivo u slučaju Albanaca, Amerikanaca i Hrvata, naroda koji su i realno bili pretnja nacionalnim interesima.

Najveća otvorenost tradicionalista među maturantima je prema Rusima, Makedoncima i Crnogorcima.

Rezultati ukazuju i na čvrstu vezu između tradicionalizma i ksenofobije, te su ne i blagi tradicionalisti u mnogo većem procentu otvoreni za odnose sa drugim narodima.

Istraživanje pokazuje i da je među maurantima veoma mali broj izraženo usamljenih osoba – svega 0,5%, ili samo šestoro anketiranih. Umereno usamljenih, koji se ponekad osete da moraju da se oslone samo na sebe je više – 13,4% ili 174 anketiranih.

Najčešće osećaju socijalnu usamljenost, odnosno nepripadanje nekoj grupi. Najveći procenat usamljenih maturanata je u Beogradu (19,1%), potom u regionu Južne i Istočne Srbije (15,4%), pa u Vojvodini (13,2%), dok je u regionu Zapadne Srbije i Šumadije najmanje usamljenih (9,4%).

Ipak, istraživači napominju da se ne može reći da zaista usamljenost zavisi od prostora na kojem maturanti žive.

Neusamljenost pokazuje da su maturanti Srbije socijalni tipovi koji kod sebe, bez obzira na vrednosnu orijentaciju, prvenstveno izdvajaju i cene pripadnost polu i pripadanost porodici. Učenici sa izraženijim tradicionalističkim orijentacijama ističu svoju veru i naciju ne kao isključive, već kao „romantičarske“ stavove, prvenstveno se osećaju patriotama.

Netradicionalisti i blagi tradicionalisti pored Srbije kao „svoj dom“ vide i Evropu i svet.

Većina maturanata nema idole, ali se dive određenim ličnostima.

Sve češće kao uzore vide članove svoje porodice i prijatelje, a pored njih najviše cene i poštuju rok  pevača Boru Đorđevića, Marka Šelića Marčela i  folk zvezdu Jelenu Karleušu.

Tradicionalisti obožavaju i glumicu Mariju Karan i repera Ognjena Kostića Struku, a netradicionalisti i blagi tradicionalisti poštuju i Boba Marlija, Lejdi Gagu i Hejli Vilijams.

Sve estradne ličnosti navedene kao idoli maturanata ne poseduju nikakvu moć, već su, jednostavno, popularni, što se pripisuje velikom uticaju masovnih medija.

Domaće i strane sportiste kao svoje idole vidi 27,2% tradicionalista koji imaju nekog idola (ili 11% od ukupnog broja tradicionalista) i 14,5% netradicionalista i blagih tradicionalista (odnosno 3,5% od ukupnog broja netradicionalista i blagih tradicionalista). Idoli su im prvenstveno strani fudbaleri (Lionel Mesi, Kristijano Ronaldo), košarkaši (Dejan Bodiroga, Kobi Brajant, Miloš Teodosić), dok su učenici okrenuti tradicionalizmu kao svog idola naveli i ultimat borca Fedora Emelianenka.

Sa druge strane, teniser Novak Đoković je idol samo netradicionalistima i blagim tradicionalistima među kojima 3% obožava ovog sportistu.

Tradicionalisti kao svoje idole češće navode političare, istorijske ličnosti i vojskovođe, pa su na tom spisku i premijer Ivica Dačić, Milorad Ulemek Legija, prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića, bivši predsednik Libije Muamer el Gadafi, ruski predsednik Vladimir Putin, Josip Broz Tito i Dragoljub Draža Mihajlović, ali i naučnik Nikola Tesla. Od umetnika nisu imenovali nijednu osobu koju cene.

Maturanti sa netradicionalnim i blagim tradicionalističkim stavovima ipak cene i umetnike (Ernesta Hemingveja, Fridu Kalo, Milorada Pavića, Gogena, Santjaga Kalatravu, Agatu Kristi, Mihaila Ljermontova), a od političara i istorijskih ličnosti poštuju Tita, Napoleona, Gadafija, Mahmatmu Gandija i Zorana Đinđića.

Profesori su omiljene ličnosti 2,6% tradicionalista koji imaju idole i 5,5% netradicionalista i blagih tradicionalista.

Više od dva odsto tradicionalista koji imaju idole i isto toliko netradicionalista i blagih tradicionalista navelo je kao idola samog sebe.

Istraživanje pokazuje i da manje od četvrtine tradicionalista i tek svaki drugi netradicionalista i blagi tradicionalista zna da navede barem jednu demokratsku vrednost.

Prvenstveno izdvajaju slobodu i ljudska prava, pa ravnopravnost i toleranciju.

Maturanti koji su okrenuti liberalnijim stavovima imaju veće znanje o demokratiji i demokratskim vrednostima. Mali broj maturanata setio se i nezavisnosti i individualizma, što ukazuje da bi ustanove obrazovanja i mediji i dalje trebalo da rade na razvijanju demokratske svesti kod mladih.

Inače, tradicionalista je češće osoba muškog pola sa izraženom netrpeljivošću prema drugim narodima, pohađa srednju stručnu školu, prati sportske događaje, odlazi u kladionice, voli provod i zabavu, sluša popularnu muziku, malo čita, a najređe se može sresti u ustanovama kulture.

Sa druge strane, osoba netradicionalnih i blagih tradicionalističkih stavova češće je osoba ženskog pola otvorena za upoznavanje i povezivanje sa drugim narodima, pohađa gimnaziju, slobodno vreme najčešće provodi sa prijateljima, ali voli da čita, pa od ustanova kulture, iako se retko sreće u njima, najviše voli da poseti biblioteku i pozorište, dok najmanje odlazi na sportske događaje i u kladionice.

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.