Nacionalna strategija kulture do kraja 2012.

Usvajanje nacionalne strategije za kulturu, ponovno otvaranje muzeja, saradnja između ministarstava i poreske olakšice za kulturu, prioriteti su ministra kulture Bratislava Petkovića.

Piše: Dimitrije Bukvić, BIRN Beograd

Smena na čelu Ministarstva kulture koja se dogodila nakon majskih opštih izbora ostavila je kulturni sektor u Srbiji sa brojnim otvorenim pitanjima i problemima koji zahtevaju hitna rešenja.

Mnoge značajne kulturne institucije u Beogradu su zatvorene, ljudi koji rade u kulturi su nezadovoljni primenom Zakona o kulturi iz 2009, dok je za sve planirane projekte državni budžet pretesan.

Zadatak koji je potrebno odmah obaviti je usvajanje važnog strateškog dokumenta koji sadrži prioritete srpske kulturne politike za sledećih deset godina. Taj dokument je predviđen Zakonom o kulturi, a predviđeni rok za njegovo usvajanje – šest meseci nakon što Zakon o kulturi stupi na snagu – premašen je pre dve godine.

Novi ministar kulture Bratislav Petković objašnjava planove Ministarstva da okonča rekonstrukciju zatvorenih kulturnih institucija i da otvori nove do kraja godine.

Petković je, takođe, najavio promene u pravnom okviru kulturne politike, kao i planove za borbu protiv korupcije u kulturi.

"Do kraja godine, Srbija će dobiti Nacionalnu strategiju kulturnog razvoja, a biće otvorena i tri muzeja", obećao je Petković.

Petković, pozorišni reditelj po profesiji, preuzeo je novu dužnost 30. jula na predlog Srpske napredne stranke, čiji je član.

Pre nego što je izabran, bio je kratko vreme savetnik za kulturu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, izglasanog u maju.

Za vreme kratkog službovanja u Predsedništvu Srbije počele su da ga prate kontroverze.

Najpre je ustalasao javnost izjavama da „umetnost treba da bude patriotska”, a zatim je objavljeno da se poslastičarnica u Beogradu čiji je vlasnik nalazi na spisku dužnika za neplaćeni porez.

Kada je postao ministar, Petković je davao umerenije izjave. Na pitanje novinara da li i na novoj funkciji ostaje pri izjavi o „patriotskoj umetnosti”, imajući u vidu njegovu kritiku na račun predstave "Zoran Đinđić" hrvatskog reditelja Olivera Frljića, Petković je rekao da će biti "ministar svih pozorišnih tendencija”, a ne samo jedne.

Petković ima mnogo posla pred sobom, imajući u vidu da postoje otvorena pitanja u gotovo svakoj oblasti kulture.

Narodni muzej je zatvoren još od 2003. zbog rekonstrukcije koja nikada nije ni otpočela. Radovi na Muzeju savremene umetnosti, koji su započeti 2008, zaustavljeni su pre dve godine zbog nedostatka novca.

Prema ministrovim rečima, Muzej Jugoslovenske kinoteke, Muzej Vuka i Dositeja, kao i Muzej Srpske pravoslavne crkve, biće otvoreni do kraja godine, dok će rekonstrukcija preostalih muzeja morati da pričeka još neko vreme.

Petković je rekao da će u Ministarstvu biti formiran građevinski odbor koji će doneti profesionalnu procenu onoga što može biti urađeno raposloživim novcem.

"Posle izveštaja stručne komisije donećemo odluku“, rekao je Petković, dodajući da će se to dešavati vrlo brzo „jer nije više minut do 12 – 12 je odavno prošlo za Narodni muzej“.

Upitan da li će se držati projekta Vladimira Lojanice, čija je cena procenjena na oko 20 miliona evra i koji je bio izabran na javnom nadmetanju 2010. godine, ministar je rekao da će finansije diktirati rešenje.

"Materijalne okolnosti će naše ideje svesti na razumnu meru - na ono što možemo da uradimo“, naveo je Petković.

Ipak, on je primetio i da je projekat arhitekte Milana Rakočevića iz 2007. godine, koji je tada napušten i zamenjen Lojaničinim 2010. godine, takođe nudio dobra rešenja.

Petković je rekao da će biti nešto lakše dovršiti rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti, jer je veći deo posla već urađen.

"Muzej savremene umetnosti će biti manji problem, jer je njegova obnova počela od depoa“, rekao je Petković

"U Evropi postoje standardi za skladištenje eksponata u galerijama. Ako ne uspostavite takve standarde, neće doći inostrane izložbe da vam gostuju. Mislim da je skladištenje u ovom muzeju prilagođeno evropskom nivou, ali potrebno je urediti izložbeni prostor“, objasnio je Petković.

Govoreći o spornoj rekonstrukciji Narodne biblioteke Srbije, koja je uključivala kupovinu skupih stolica i tepiha, dok su podzemna skladišta ostavljena u neadekvatnim uslovima, bez temperaturne regulacije i pravog protivpožarnog sistema, Petković je najavio temeljnu reviziju čitavog nedavno završenog posla, koji je trajao oko pet godina i koštao 4 miliona evra.

“Moraćemo da uradimo reviziju i da vidimo na šta su potrošena ogromna sredstva”, najavio je Petković.

Petković je ocenio situaciju u Biblioteci kao "dosta lošu“.

"Išlo se na spoljne efekte obnove, menjane su stolice. Ove nove izgledaju kao prestone stolice i teške su maltene 200 kilograma. Ako nam Miroslavljevo Jevanđelje izgori u depou koji nema ni protivpožarnu zaštitu, džaba nam stolice“, rekao je Petković.

"To kao da je namerno urađeno“, dodao je Petković.

Petković se, takođe, založio za borbu protiv korupcije u kulturi, posebno kada je reč o transparentnosti javnih konkursa za državno finansiranje kulturnih projekata.

"Revizori su letos gledali izveštaje učesnika u projektima Ministarstva kulture. Namera je da se proveri da li su ta sredstva namenski utrošena“, rekao je Petković.

"Pooštrićemo uslove za buduće podele sredstava iz budžeta, proširićemo komisije, tražićemo objašnjenja projekata pre i izveštaje posle realizacije, pa ćemo utvrđivati koliko su ti izveštaji manjkavi“, dodao je Petković.

Upitan da li će se pridržavati dela programa Napredne stranke koji se tiče kulture, a predviđa promenu zakona i podzakonskih akata, ministar je odgovorio da će odluke biti donešene na osnovu stvarnih potreba kulture, a ne samo partijskog programa.

“Ovde procene moraju da budu stručno utemeljene i treba oprezno da radimo”, rekao je Petković.

“Realne potrebe će imati prioritet, sve i ako budu odudarale od stranačkog programa čiji sam i ja autor”, objasnio je Petković.

Istakao je da će eksperti odlučiti koje je pravne promene potrebno uvesti, jer „krovni“ Zakon o kulturi iz 2009. godine, koji po njegovom mišljenju nije loš, ne donosi rezultate u nekim oblastima zbog nedostatka podzakonskih akata kojima bi bio primenjen.

"Posle tri godine, ne daje rezultate u nekim segmentima - pozorište je dobar primer“, rekao je Petković.

“Koliko ja znam, iako nisam pravnik, krovni zakon nije loš, ali je potrebno obogatiti ga podzakonskim aktima i novim zakonima“, predložio je Petković.

Dodao je da je potrebna bolja saradnja Ministarstva kulture i drugih ministarstava da bi se obezbedila primena zakona koji se tiču kulture.

“Insistiraćemo na saradnji među ministarstvima, koja nam je potrebna upravo zbog primene zakona koji se tiču kulture i zbog apsurdnosti pojedinih propisa, poput fiskalnih”, rekao je Petković.

Srbiji su potrebni bolji propisi na polju sponzorstva i donatorstva u kulturi koji bi mogli da iskopiraju rešenja britanskog ili američkog zakona, kaže Petković.

“U ovim zemljama, kada investirate u kulturu, država doda 50 odsto na vašu investiciju i oslobađa vas poreza”, rekao je. “Zato će morati da bude međuministarske saradnje”, zaključio je Petković.

Nema dovoljno novca

- Šta smatrate najvećim problemima, čije će Vam rešavanje predstavljati prioritet u radu?

Država nema dovoljno novca, pa ćemo morati da konkurišemo za strane fondove za ostvarenje projekata. Primera radi, u manastiru Studenica otkriveni su konaci iz doba Nemanjića i pronađene su odaje Stefana Prvovenčanog za prijem gostiju. Budući da je Studenica od 1986. godine pod zaštitom Uneska, konkurisaćemo za inostrane fondove da se to zdanje sačuva. Država neće moći da izdvaja sav novac koji je potreban za kulturu, pa ćemo morati da konkurišemo za fondove Evropske unije, Uneska i drugih organizacija.

Ministrova poslastičarnica

- Pre nego što ste stupili na dužnost, vaša poslastičarnica bila je na spisku dužnika za neplaćeni porez. Rekli ste da ćete izmiriti dug do stupanja na dužnost. Šta se sa tim desilo?

Ja sam dug regulisao. Dug se nakupio jer je teško održavati poslastičarnicu, u koju je dolazila srednja klasa, koja je danas u Srbiji propala. Ja sam u njenu adaptaciju pre nekoliko godina uložio 100.000 evra koje sam dobio na kredit, misleći da srednja klasa neće nestati.

Sada je to više muzejsko mesto u koje su nekad dolazili slikari, glumci, umetnici... Često sam sopstveni novac morao da dajem i za honorare glumaca koji su igrali u predstavama u privatnom pozorištu čiji sam vlasnik i osnivač. Pošto od svake predstave dospevam u minus od oko 300 evra, nije bilo drugog načina da im platim honorare, budući da me država nikad nije dotirala, a reč je o našim najboljim glumcima.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.