• Search form

17.03.2009 | 15:32

Ministarstvo: Štetan ugovor Narodnog muzeja

Ministarstvo kulture Srbije najavilo je da će tražiti sudsko poništenje ugovora Narodnog muzeja u Beogradu sa preduzećem “Kunsttrans” d.o.o, jer je štetan po državu.

Uvidom u celokupnu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja, konstatovano je da prilikom zaključenja ugovora sa “Kunsttransom” u maju 2006. nije ispoštovan postupak javne nabavke, odnosno urađena je direktna pogodba iako nisu postojali zakonski osnovi za nju, navelo je Ministarstvo kulture, nakon analize projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja i ekspertske procene sudskog veštaka.

Ministarstvo: Štetan ugovor Narodnog muzeja

Ministarstvo kulture Srbije najavilo je da će tražiti sudsko poništenje ugovora Narodnog muzeja u Beogradu sa preduzećem “Kunsttrans” d.o.o, jer je štetan po državu.

Uvidom u celokupnu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja, konstatovano je da prilikom zaključenja ugovora sa “Kunsttransom” u maju 2006. nije ispoštovan postupak javne nabavke, odnosno urađena je direktna pogodba iako nisu postojali zakonski osnovi za nju, navelo je Ministarstvo kulture, nakon analize projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja i ekspertske procene sudskog veštaka.

Zbog tih propusta, nephodno je podneti tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu protiv Narodnog muzeja i “Kunsttransa” d.o.o. i zahtevati da se njihov ugovor o poslovnoj saradnji proglasi apsolutno ništavim, navelo je Ministarstvo kulture u informaciji Vladi Srbije, koju je poslalo 16. marta, istog dana kada su članovi UO Narodnog muzeja saoštili da su podneli ostavke i optužili Ministarstvo za opstrukciju rekonstrukcije tog muzeja.

Povodom ostavki, poslatih nadležnima 13. marta, Ministarstvo kulture saopštilo je da ih prihvata, ali da one ne oslobađaju članove UO Narodnog muzeja odgovornosti za sve poteze i ugovore koji su odobreni za vreme njihovog mandata.

U opširnoj informaciji vladi, koju je objavilo 17. marta, Ministarstvo kulture je predložilo i mere za rešavanje problema u vezi sa rekonstrukcijom zgrade Narodnog muzeja.

Navodeći da je utvrđeno da je ugovor sa “Kunsttransom” o zakupu depoa zaključen iako depo još nije postojao i tek je trebalo da bude izgrađen, Ministarstvo je dodalo i da “Kunsttrans” nije mogao da bude jedini koji je mogao, u smislu načela konkurencije Zakona o javnim nabavkama, da pruži uslugu zakupa odgovarajućeg prostora/depoa, jer u momentu zaključenja ugovora taj prostor nije stvarno ni postojao kao jedini na teritoriji Srbije, već je to postao nakon izvršenih građevinskih radova adaptacije, prijema stručne komisije i dobijanja upotrebne dozvole.

Takođe, ugovorena mesečna cena zakupa formirana je pre nego što je objekat priveden nameni, a nisu jasni ni kriterijumi za formiranje cene zakupa, niti su pruženi uporedni podaci cene zakupa objekata te namene u okruženju, navelo je Ministarstvo kulture, dodajući da se može pretpostaviti i da je cena formirana na osnovu predračuna troškova adaptacije objekta, odnosno da je cena zakupa formirana slobodnom pogodbom.

Narodni muzej pritom do danas nije ušao u posed poslovnog prostora predviđenog ugovorom sa “Kunsttransom”.

Narodni muzej je tvrdio u pismu Upravi za javne nabavke da je “Kunsttrans” jedina specijalizovana firma za prevoz i skladištenje kulturnih dobara, koja poseduje najsavremenija sredstva za prevoz, pakovanje i odgovarajuće prostorije za deponovanje i čuvanje kulturnih dobara, navelo je Ministarstvo kulture, koje je s kancelarijom za Nacionalni investicioni plan (NIP), u saradnji s Republičkom direkcijom za imovinu, još 2007. pristupilo analizi ugovora Narodnog muzeja i “Kunsttransa”.

Na osnovu spornog ugovora, “Kunsttrans” je trebalo najkasnije u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu da obezbedi prostor za smeštaj kulturnih dobara, po ceni od 35.251 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti.

Prema navodima Ministarstva, analizom celokupne procedure u vezi sa sklapanjem ugovora Narodnog muzeja sa “Kunsttransom”, koja je obavljena u drugoj polovini 2008. godine, utvrđeno je i da je sama ugovorena cena zakupa bila previsoka, te da se na osnovu toga može jasno zaključiti da je finansijski aspekt celokupne procedure štetan za državu.

Kada je Savet za upravljanje visokograđevinskim projektima, u okviru Projektnog centra Ministarstva finansija, odobrio 2006. projekat Rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje Narodnog muzeja, procena je bila da će realizacija celog projekta (od 2006. do 2011. godine) iznositi dve milijarde 322 miliona dinara, od čega je od NIP-a za 2006/2007. traženo 796,5 miliona, a Zakonom o budžetu za 2006/2007. odobreno je 567,9 miliona.

Od tog odobrenog iznosa, tokom 2006. i 2007. godine ugovorene su aktivnosti u ukupnom iznosu od 110,4 miliona dinara.

U 2008. kancelarija za NIP odobrila je nastavak realizacije projekta, a od traženih 643,6 miliona dinara, Zakonom o budžetu za 2008. odobreno je 105 miliona, od čega su tokom 2008. ugovorene aktivnosti u ukupnom iznosu od 13,7 miliona dinara.

Prema prijavi projekta za 2009. godinu, za završetak celog projekta, koji je planiran za kraj 2011. godine, potrebno je obezbediti sredstva u ukupnom iznosu od dve milijarde 249,7 miliona dinara.

S obzirom da je Narodni muzej Srbije do sada potrošio oko 124,2 miliona dinara, a da se za 2009. zahteva 2,49 milijare dinara, ukupna vrednost celokupnog projekta iznosila bi dve milijarde 621,9 miliona dinara, navelo je Ministarstvo.

Prema analizi stručnjaka, u vreme sklapanja ugovora Narodnog muzeja i firme “Kunsttrans” bilo je moguće napraviti daleko povoljniji poslovni aražman za muzej, jer je na tržištu nekretnina bilo relativno jednostavno naći adekvatne objekte koji bi uz adaptaciju, na istom tehnološkom nivou, višestruko smanjili cenu celokupnog posla (npr. prazni vojni objekti, objekti javnih skloništa, napušteni magacini…). U tom kontekstu, bilo je moguće dobiti i povoljniju cenu, i bolju lokaciju i mogućnost da objekat bude u državnom vlasništvu i da se, nakon završetka rekonstrukcije, po potrebi koristi za druge muzeje.

Članovi UO Narodnog muzeja, koji su podneli ostavke (Marica Šuput, predsednica, Dragomir Acović, Tatjana Bošnjak, Aleksandar Palavestra i Mila Popović Živančević), naveli su da to čine zato što su iscrpli sve mogućnosti da utiču na Ministarstvo kulture da omogući rekonstrukciju Narodnog muzeja, ili barem čuvanje kulturnog blaga u prihvatljivim uslovima, te da ne mogu, ne smeju i ne žele da budu “saučesnici u uništavanju Narodnog muzeja i najvećeg kulturnog blaga” zemlje.

Članovi UO naveli su i da je Ministarstvo kulture od polovine 2007. zaustavilo dogovorenu dinamiku radova, te da se taj zastoj pretvorio u potpunu paralizu polovinom 2008. godine, od kada je članovima UO, kako tvrde, postalo nemoguće da uspostave bilo kakav dijalog s Ministarstvom kulture.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r