Muzikalni dnevnici u KCB-u
Beogradski umetnik Miloš Tomić, jedan od predstavnika Srbije na 55. Bijenalu u Veneciji, predstaviće u septembru u Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Beogradu ciklus radova “Muzikalni dnevnici”, koji ima priliku da vidi i venecijanska publika.
Beogradska izložba Tomića, koja će biti otvorena od 4. do 21. septembra, povezuje teme muzike i detinjstva, a čine je kratki filmovi “Muzikalni dnevnici 1-4” i “Muzička intermeca 1-6” u kojima svakodnevne, često porodične, kuhinjske situacije postaju amaterske muzičke improvizacije, nastale pravljenjem buke i ludiranjem sa ključevima, flašama, sitnim parama, prozorima, čičkovima od patika, raštimovanim instrumentima (gitari, kineskoj usnoj harmonici, škripavom saksofonu, drombuljama...). S druge strane, tajno je beležena publika, uglavnom vrlo mlada, koja se dosađuje na koncertima klasične muzike, ali u ovoj postavci kao da sluša baš “Muzikalne dnevnike” i na njih reaguje.
Polusatni dokumentarac “Mali profesori muzike” prati prve lekcije koje vrlo mladi đaci muzičkih škola, sada u ulozi strogih profesora, daju jednom muzički nezrelom amateru, pokušavajuči da ga, često bezuspešno, nauče najjednostavnijim melodijama na nekih desetak klasičnih instrumenata.
Pred malim bioskopom, posetioci će se sresti sa arhivom udžbenika muzičke kulture iz perioda od Drugog svetskog rata do danas.
Baveći se muzikom i odgonetanjem ličnih frustracija u muzičkom obrazovanju, Tomić otkriva karakter svojih “Muzikalnih dnevnika”: “Kao lični psihijatar, prepisao sam sebi dnevnu lekovitu dozu muziciranja. Nikada nisam išao u muzičku školu, ne umem da čitam note ali često čujem melodiju u šumi zvukova oko sebe i od detinjstva sam bubnjao ritmove prstima po stolu, tokom porodičnih ručkova, uvek ućutkivan od roditelja. Dnevnik ovde znači da se svakog dana igram, improvizujem na nekom muzičkom instrumentu ili predmetu koji koristim ili nabasam na njega a ođednom mi ‘zazvuči’. Kao i na telu - svom ili onom koje se nađe pri ruci. Improvizacija ovde znači, uhvatiti se u koštac sa izabranim instrumentom ili predmetom i iscediti iz njega sve - od buke do melodije”.
Neformalno formalnom karakteru postavke pridružuju se i dva gosta: autodidakt Kejti Voznjicki koja će izložiti crtež-friz (dimenzija 200x35 cm), inspirisan gledanjem “Muzikalnih dnevnika” (crtež je u isto vreme i katalog izložbe), te Vladimir Perić Talent i Milica Stojanov koji zagrljeni stoje ispred Perićevog Muzeja detinjstva, čiji će deo kolekcije u vezi sa muzikom ispuniti jednu nišu galerije u formi “kabineta čuda”.
Perić takođe učestvuje u Paviljonu Srbije u Veneciji, a njegov i rad Tomića objedinjeni su postavkom “Nema ničega između nas”, koju je moguće obići do kraja novembra.
Srpski paviljon u Veneciji, 2013.
Izložbu u Likovnoj galeriji KCB-a prati niz svakodnevnih aktivnosti i zanimljiv progam koji će biti organizovan i u samoj galeriji, i na ulici ispred nje. Akteri tih programa su poznati umetnici i muzičari sa domaće likovne i kulturni scene, ali i ličnosti koje se do sad nisu javno eksponirane, a čija su interesovanja i hobiji na specifičan način vezani za muziku.
Radionicu stripa na temu “Muzičke traume iz detinjstva” vodiće Kejti Voznjicki i Tomić, a specijal Pesničenja za decu prirediće Grupa Škart. Najavljen je i koncert “Veče solo basa”, a umetnik Saša Stojanović predstaviće antikvarne primerke omota gramofonskih ploča i zaboravljenih pesama iz svoje kolekcije. Uživanje u muzici i druženju biće nastavljeno i malim ciklusom manje poznatih i u Beogradu neprikazivanih muzičkih filmova i spotova.
Miloš Tomić diplomirao je režiju na FDU u Beogradu, u klasi profesora Miše Radivojevića, a postdiplomske studije animacije završio je na Filmskoj akademiji u Pragu. Jedan je od osnivača grupe Klipani u pudingu, strastveni kolekcionar i strpljivi kolažista.
Snimio je više kratkih filmova i video radova za koje je dobio nagrade u zemlji i inostranstvu.
Paralelno sa filmom, bavi se vizuelnom umetnošću i više puta je izlagao crteže, fotografije, kolaže, asamblaže, video radove i instalacije.
Učestvovao je u snimanju više filmova i bio je saradnik u emisiji "Ritam lepog srca" na Radiju B92.
Kejti Voznjicki je poreklom iz Klivlenda (Ohajo, SAD), a u Beogradu živi i radi od 2007. godine, crtajući stripove i praveći muziku za svoja dva muzička projekta - MC Kopy Kat (rep) i EPP! (format reklama koje ne prodaju ništa).
Stripove je izlagala na festivalima na Balkanu i šire: Komikaze (Hrvatska), Crack! (Italija), Novo doba festival i Distorted Mirror (Srbija) i fanzin Night of the Fandom (SAD).
Vladimir Perić studirao je grafiku i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Njegov pluralistički izraz u polju fotografije, instalacije i videa pripada konceptualnoj umetnosti i deli se u tri stvaralačke faze - pod pseudonimom Talent radio je od 1986. do 1996. godine, a kao Talent Factory nastupao je od 1996. do 2006. godine, izlažući na brojnijm samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktuelnu izlagačku praksu sprovodi u okviru projekta Muzej detinjstva (2006-2016).
Muzej detinjstva je nastao u kolekcionarskoj pasioniranosti umetnika prema predmetima (ambalaži, igračkama, literaturi, garderobi, starim fotografijama itd.) uglavnom pronađenim na buvljim pijacama koji predstavljaju svedočanstva ličnog detinjstva, a istovremeno govore o socio-kulturnom prostoru tadašnje Jugoslavije. Predmete iz Muzeja detinjstva istražuje, sistematizuje i interpretira kao složeni koncept detinjstva i povezanih kategorija sećanja, identiteta, intimnih i kolektivnih narativa, koristeći muzeološki i antropološki pristup, u kombinaciji sa specifičnom interpretacijom prožetom umetničkim promišljanjem i ličnim odnosom prema detinjstvu.
(SEEcult.org)
