• Search form

23.08.2013 | 22:42

Tihe komšije u Babama

Tihe komšije u Babama

Regionalna lend art kolonija “Tihe komšije” Zemunskog malog umetničkog centra (ZMUC) počela je u selu Babe kod Beograda, okupivši učesnike različitih generacija iz Slovenije, Hrvatske, Albanije i Srbije, koji će raditi na temu beskućnika kao najvećim gubitnicima tranzicije.

Kolonija “Tihe komšije” omaž je ljudima koji su u vremenu tranzicije postali nečujni do nevidljivosti, a prvi je deo projekta “Pokretne kolonije: iz gradova duhova u umetničke rezidencije” koji ZMUC realizuje u saradnji sa Zeta centrom iz Tirane (Albanija) i organizacijom Za Druga iz Petrovca (Crna Gora).

U prvom sazivu kolonije, koja bi trebalo da preraste u stalni umetnički rezidencijalni centar, učestvuju Eros Dibra iz Albanije, Vladimir Frelih iz Hrvatske i Boštjan Potokar i Rene Rusjan iz Slovenije i Jovan Babić Foske, Vukašin Šoć, Goran Orge Nikolić i Marko Mamuzić iz Srbije, u izboru kustoskinje galerije Zeta u Tirani Valentine Koča.

Eros Dibra, rođen 1991. godine u Tirani, diplomirao je u “Prenk Jakova” u Skadru, a potom i na Fakultetu za multimediju Univerziteta umetnosti u Tirani, gde je trenutno na master studijama.

Vladimir Frelih, rođen 1963. u Osijeku, studirao je na Kunstakademie u Dizeldorfu, a 2002. završio je master u klasi za proširenu skulpturu i instalaciju. Od 2008. docent je na Odseku za likovnu umetnost Umetničke akademije u Osijeku, gde predaje Video i film, kao i Fotografiju. Od 2010. je i gostujuchi profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde predaje Vizuelnu kulturu i Metode umetničkog istraživanja. Dobitnik je više nagrada, a radovi mu se nalaze u nekoliko javnih i privatnih muzeja i kolekcija savremene umetnosti.

Rene Rusjan, rođena u Ljubljani 1962. godine, diplomirala je skulpturu na Akademiji likovnih umetnosti Univerziteta u Ljubljani, a deluje kao multimedijalna umetnica u širokom polju savremene umetnosti. Do 2009. godine delovala je kao samostalna umetnica, a od tada je vanredna profesorka na Univerzitetu u Novoj Gorici.

Boštjan Potokar, rođen 1959. godine u Ljubljani, diplomirao je 1987. na Akademiji likovnih umetnosti Univerziteta u Ljubljani, na odseku za skulpturu. Pored bavljenja vizuelnom umetnošću, Potokar i piše, a 2008. godine objavio je prvi roman. Kao i Rene Rusjan, do 2009. godine delovao je kao samostalni umetnik, a od tada je vanredni profesor na Univerzitetu u Novoj Gorici.

Valentina Koča, rođena 1967. u Tirani, diplomirala je na odseku za slikarstvo i scenografiju na Akademiji umetnosti u Tirani. Od 1991. do 1995. radila je kao ilustratorka za izdavačku kuću, a 1996. otvorila je studio kao samostalna umetnica, a 2007. osnovala Zeta centar i istoimenu galeriju u Tirani.

Vukašin Šoć, rođen 1988. godine u Novom Sadu, završio je srednju školu za dizajn "Bogdan Šuput", a potom studirao na Univerzitetu IUAV u Trevizu da bi 2012. diplomirao na odseku za nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno je na master studijama na novosadskoj AU. Izlagao je u zemlji i u inostranstvu.

Jovan Babić Foske, rođen 1966. u Beogradu, gde je diplomirao 1995. na Fakultetu likovnih umetnosti, bavi se vajarstvom. Izrađuje skulpture od biljnih materijala (tikva, trska, metla…), većinom iz sopstvene bašte. Dobitnik je Plakete 44. Majske izložbe “U škripcu”, a ove godine priredio je samostalnu izložbu “Obične stvari” u Maloj galeriji ULUPUDS-a u Beogradu.

Marko Mamuzić, rodjen 1966. u Lionu, završio je studije filma u Parizu (Sorbonne-Deug Arts Plastiques), Sarajevu (Akademija scenskih umetnosti) i Beogradu (Fakultet dramskih umetnosti). Reditelj je nagradjivanih dokumentarnih filmova “Granica”, “Vrela krv”, “Izgubljeni film”, “Memento 26”, “Paulin dvor”, “Život Roma”… i nekoliko kratkih filmova za televiziju Al Jazeera International i PG “Mrežu”.

Goran Orge Nikolić, rođen u Požarevcu 1963. godine, muzičar je i kompozitor. Bavi se raznorodnim muzičkim formama i pravcima, od eksperimentalne i primenjene muzike do elektroakustičnih instalacija i performansa. Takođe, aktivan je učesnik beogradske muzičke scene kao osnivač grupe Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.

Koloniju su organizovali Vesna Tašić i Goran Denić, osnivači ZMUC-a. Vesna Tašić, rođena 1967. godine, diplomirala je na Odseku za orijentalistiku Filološkog fakuteta u Beogradu, a radila je kao novinarka u brojnim beogradskim redakcijama. Od 2006. godine je direktorka ZMUC-a. Goran Denić, rođen 1966. godine, diplomirao je vajarstvo na Univerzitetu u Kejptaunu, a umetnički je direktor ZMUC-a. Imao je veliki broj samostalnih i učestvovao na mnogim grupnim izložbama.

Drugi deo projekta “Pokretne kolonije” biće održan u porodičnoj kući Bosnića u Reževićima u Crnoj Gori od 20. do 30. septembra, uz učešće studenata treće godine Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

U cilju povezivanja i razmene iskustava postojećih kolonija u Srbiji, oba saziva “Pokretnih kolonija”, kao i dugogodišnju umetničku koloniju Simpozijum skulpture Terra u Kikindi i likovnu koloniju u Jaloviku, pratiće kamera filmskog režisera Marka Mamuzića.

Projekat “Pokretne kolonije” ove godine ima za cilj stvaranje dva regionalna rezidencijalna umetnička centra - u Srbiji (Babe) i Crnoj Gori (Reževići), a 2014. godine i u Albaniji (Pentar).

Pored više izložbenih postavki i trojezičnog kataloga, rezultat ovogodišnjeg projekta biće i dokumentarni film o održivim i mogućim modelima umetničkih kolonija u regionu.

Projekat "Pokretne kolonije: iz gradova duhova u umetničke rezidencije" finansijski su podržali Evropska kulturna fondacija (ECF) i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, dok je Ministarstvo omladine, sporta i kulture Albanije uputilo zvanično pismo podrške.

ZMUC je organizovao i 2010. i 2011. godine multimedijalne kolonije u selu Karavukovo na granici Srbije i Hrvatske, a radovi umetnika iz regiona koji su učestvovali predstavljeni su u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.

Sajt projekta "Pokretne kolonije" je www.movableartcolonies.wordpress.com

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r