Kako do boljitka za svet knjige

Mnogobrojni problemi, ali i niz predloga, mogli su se čuti na javnoj raspravi o književnoj sceni u Srbiji 25. oktobra u Narodnoj biblioteci Srbije, koju je organizovalo Ministarstvo kulture i informisanja nakon nedavnog pisma grupe pisaca i književnih kritičara. U jeku 58. Sajma knjiga, koji takođe odražava i domete i probleme u toj oblasti, ministar Ivan Tasovac najavio je nastavak razgovora na osnovu diskusije u NBS, u kojoj su različite aspekte celokupne problematike knjige izneli i pisci, i izdavači, i bibliotekari.

Rasprava je održana posle pisma grupe od oko 40 pisaca i kritičara koji su izneli i konkretne predloge za redefinisanje stanja u oblasti književnosti, predlažući formiranje komisije za dodeljivanje stipendija piscima, rešavanje problema otkupa knjiga za javne biblioteke, uređenje časopisne scene, kao i podršku izdavaštvu, književnim manifestacijama od značaja i osnaživanje književnog stvaralaštva za decu i mlade.

Tasovac je, nakon diskusije u kojoj se čulo još niz predloga, najavio da će Ministarstvo kulture zakazati novi sastanak i formalno pozvati sve zainteresovane, a do tada će napraviti analizu svega što je rečeno.

Jedna od najčešćih reči koja se čula u raspravi bila je “kriterijumi” – kako za predložene stipendije za pisce za dovršavanje rukopisa, tako i za budžetsku podršku književnim časopisima i manifestacijama, kao i za otkup knjiga, koji pogađa izdavače.

Tasovac je rekao da Ministarstvo može da pruži institucionalnu podršku za afirmaciju kriterijuma kvaliteta, koje bi sama struka trebalo da artikuliše.

Ocenjujući i da se književne rasprave danas većinom svode na ideološke diskusije, te da se društveni uticaj pisaca više ostvaruje kroz medije u vidu kolumni i političkih izjava, nego po samom književnom izrazu, Tasovac je rekao da smatra da je potreban kulturni model koji bi mogao da integriše sve različitosti i antagonizme.

“Ideološki profil” te kulturne politike definisao je kroz tri stava.

“Potrebna nam je kultura koja nas kroz zajednički jezik, bez obzira na sve ono što nas deli, integriše u humano, tolerantno i otvoreno društvo, koje će stvoriti jednu uspešnu i ponosnu naciju”, rekao je Tasovac.

“Naše kulturne vrednosti nerazumljive drugima nisu najbolje što možemo da ponudimo, kao što to nisu ni kulturne vrednosti koje su razumljive samo drugima”, rekao je Tasovac, koji je treći stav formulisao “u tri reči: institucije, institucije i institucije”.

“Ako prednost damo institucijama koje učvršćuju profesionalne kriterijume, ako izbegnemo isključivosti koje sprečavaju da se kao kultura i društvo integrišemo i ako, na kraju, svaki pisac koji drži do sebe između intervjua u rubrici ‘džet-set’ prestonog tabloida i gostovanja u biblioteci u unutrašnjosti izabere ovo drugo - to će značiti da smo na dobrom putu”, rekao je Tasovac.

U raspravi je zatraženo, između ostalog, i da se na konkursima unapred zna visina sredstava i da uplate odobrene podrške ne kasni. Predstavnici biblioteka zauzeli su se za oslobađanje obaveze raspisivanja tendera prilikom nabavke knjiga i arhivskog materijala na osnovu Zakona o javnim nabavkama.

Predstavnici biblioteka zatražili su da se nabavka knjiga i arhvskih materijala, kao i organizacija književnih večeri, oslobode obaveze tendera po Zakonu o javnim nabavkama.

Između ostalog, ministru je zamereno što se – ako mu je zaista stalo do unapređenja književne scene - nije sastao sa direktorima sajmova knjiga u Frankfurtu i Lajpcigu koji su gostovali na 58. Sajmu knjiga u Beogradu.

Ministar je, između ostalog, dobio i savet da Ministarstvo kulture prestane da bude poslušno odeljenje Ministarstva finansija, jer je to preduslov za bilo kakav drugi pomak.

(SEEcult.org)