Pozorišta van javnih nabavki
Pozorišta u Srbiji izuzeta su iz primene Zakona o javnim nabavkama u delu koji se odnosi na programske aktivnosti, odnosno produkciju pozorišne predstave - odgovor je Uprave za javne nabavke posle burnih reakcija u javnosti koje je izazvalo stupanje na snagu tog zakona 1. aprila.
Povodom Zakona o javnim nabavkama, čija bi primena blokirala rad pozorišta, Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) je sa Srpskim narodnim pozorištem, Ateljeom 212 i Beogradskim dramskim pozorištem pokrenulo inicijativu o izuzimanju ustanova kulture iz primene tog zakona u programskom delu. Inicijativa, koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a potpisala većina pozorišta u Srbiji i više kulturnih institucija, poslata je na adrese nekoliko nadležnih ministarstava kao i Upravi za javne nabavke.
Na adresu JDP-a stigao je 23. aprila odgovor iz Uprave za javne nabavke, koja je nadležna za primenu i tumačenje Zakona o javnim nabavkama, u kojem se, između ostalog, navodi da se pozorišta kao naručioci na osnovu člana 7. Zakona o javnim nabavkama izuzimaju iz primene u delu koji se odnosi na programske aktivnosti, tj. na proizvodnju pozorišne predstave.
Deo iz mišljenja Uprave za javne nabavke:
(...) Na osnovu svega izloženog proizilazi da pozorište kao naručilac može bez primene Zakona o javnim nabavkama, na osnovu člana 7. Stav 1. Tačka b) da nabavi dobra (radi pružanja usluga, odnosno u neposrednoj vezi sa prikazivanjem pozorištne predstave – npr. materijal za izradu scenogradije) i usluge (usluga određenog autora – angažovanje reditelja, glumaca, kompozitora, scenografa...) ako su ta dobra, odnsno usluge namenjeni daljem pružanju usluga (prikazivanje pozorišne predstave) na tržištu (da na određenom geografskom području postoji tržišna konkurencija, odnosno više subjekata kulture koji uz naknadu prikazuju pozorišne predstave).
(..) Izuzetak od primene Zakona iz člana 7. Stav 1. Tačka 6) Zakona u konkretnom slučaju ima za cilj da naručiocima koji posluju na tržištu omogući fleksibilniji način nabavke, ali je za njegovu primenu potrebno da određeni naručilac posluje u tržišnim u slovima, da ima tržišne rizike i da ima realnu konkurenciju sa drugim učestnicima koji obavaljju takvu delatnost. Napominjemo da je članom 7. Stav 3. Zakona o javnim nabavkama propisano da i u slučaju nabavki na koje se Zakon ne primenjuje naručilac dužan da postupa u skladu sa načelima javnih nabavki, odnosno da obezbeđuje ekonomično trošenje javnih sredstava.
Zakon o javnim nabavkama izazvao je burne reakcije ustanova kulture koje se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog i gradskih budžeta. Zatraženo je da kultura bude izuzeta iz primene tog zakona, jer je suprotan logici umetničkog i kreativnog rada, kako je navedeno u nedavnom pismu premijeru Ivici Dačiću i nadležnim republičkim, pokrajinskim i gradskim institucijama.
U međuvremenu, pojedine ustanove kulture rešile su da plastično objasne političarima kako bi izgledala primena Zakona o javnim nabavkama u sektoru kulture, pa je tako Beogradska filharmonija objavila tender za izbor dirigenta za izvođenje određenih delova Bramsovih simfonija.
Zakon o javnim nabavkama usvojen je 29. decembra 2012. godine većinom glasova 138 poslanika (JS, NS, PUPS, SDPS, SNS, SPS, SVM, URS), dok su se poslanici DS i DSS izjasnili protiv, a uzdržani su bili poslanici LDP-a i LSV-a.
Poslanička grupa Demokratske stranke u Skupštini Srbije nedavno je najavila predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama kako bi iz njegove primene bile izuzete ustanove kulture.
(SEEcult.org)
