SANU: Obrazovanje ključno

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin poručio je 19. novembra, na svečanosti  povodom Dana SANU i 172 godine njenog postojanja, da obrazovanje predstavlja najznačajniji segment u jačanju naučnih potencijala i da svi napori da se ono unapredi imaju strateški značaj.

Hajdin je u uvodnoj besedi predstavio rezultate rada SANU u proteklih godinu dana, u prisustvu ministara prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislava Jovanovića, kulture i informisanja Ivana Tasovca i omladine i sporta Vanje Udovičića, savetnika predsednika Srbije Olivera Antića, kao i predstavnika verskih zajednica, kulturnih, prosvetnih i naučnih ustanova.

Ministar prosvete rekao je da Vlada Srbije očekuje od SANU da u 2014. godini organizuje međunarodni skup o Prvom svetskom ratu, na kojem će naučno i činjenično dati odgovor i otkloniti pokušaje revizije i falsifikovanja istorije. Ministar je istakao da SANU pruža veliki doprinos državi i narodu kritičkim mišljenjem i stavovima o aktuelnim i proteklim događajima, a poručio je da će vlada nastaviti da izvršava svoje obaveze prema Akademiji.

I prof. dr Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, osvrnuo se na problemativku Prvog svetskog rata, a ocenio je da se ponovo nastoji da se srpski narod prikaže kao uzrok nedaća koje su zadesile druge narode. Antić je pozvao članove SANU da, kako je rekao, snagom naučne istine dokažu i pokažu da su Srbija i srpski narod žrtve, ne krivci.

“Na nama je složen zadatak da našu višestruko devastiranu zemlju oživimo i zacelimo rane, da pokrenemo posrnulu privredu i zaposlimo građane, što je teško ako se ne poboljša slika Srbije u svetu i privuče više investicija”, rekao je Antić, dodajući da je taj zadatak gotovo neostvarljiv ako se Srbiji pripiše i odgovornost za otpočinjanje Prvog svetskog rata, čija će stogodišnjica biti obeležavana 2014. godine.

Prema rečima Antića, akademici poseduju i veliki autoritet u međunarodnoj zajednici i mogu lakše od drugih da postave tezu da su koreni Velikog rata mnogo dublji od pukog povoda koji neki danas kvalifikuju kao teroristički čin iza kojeg je stajala tadašnja država Srbija, uvukavši tako veliki deo sveta u nazamislivu tragediju.

Predsednik SANU izložio je rezultate u proteklih godinu dana, uključujući osam velikih međunarodnih skupova na raznovrsne teme iz oblasti medicine, obrazovanja, muzike, klimatskih promena, genetike… Obeležen je i veliki jubilej Petra II Petrovića Njegoša. Radovi i diskusije sa tih skupova, na kojima su obrađivane savremene teme, imali su veliki odjek ne samo u medijima, već i u naučno-stručnoj javnosti, dodao je predsednik SANU.

SANU je ugostila šest inostranih predavača, svetski priznatih stručnjaka iz oblasti arhitekture, lingvistike, genetike, fizike, kao i dobitnika nagrade SANU iz oblasti hemijskih, bioloških i srodnih nauka za 2012.

Akademija se uključila i u obeležavanje jubileja 1700 godina Milanskog edikta ciklusom od sedam javnih predavanja koja su imala naučni karakter i dala prikaz istorijskih činjenica Konstantinovog doba sa posledicama na dalji razvoj sveta u srednjem veku i dalje.

Predsednik SANU podsetio i na izložbe Tome Serafimovskog, Ljubomira Ivanovića, Miodraga Tabačkog, Vladimira Veličkovića i Voja Stanića, kao i izložbu “Umetnost XVIII veka u kolekciji Galerije Matice srpske” u Galeriji SANU, koje su privukle više od 120.000 posetilaca. Galerija nauke i tehnike SANU privukla je više od 15.000 posetilaca, koji su imali prilike da vide 12 izložbi tokom 2013. godine.

Hajdin je naveo i da je u 2013. organizovano do sada 14 tribina Biblioteke SANU na kojima je predstavljeno 15 knjiga, a u planu su još četiri do kraja godine.

Pored jubileja Milanskog edikta, obeležavaju se i drugi važni jubileji, a pokrenuta je inicijativa da se i međunarodna zajednica, odnosno Unesko, uključi u obeležavanje jubileja Mihajla Pupina 2014, što je već izvesno. Predati su i predlozi za Josifa Pančića, Stevana Mokranjca…

Hajdin je istakao i da predstavnici SANU aktivno učestvuju na važnijim međunarodnim skupovima, kao i u međunarodnim naučnim programima Evropske unije (okvirni programi 6 i 7, COST; TEMPUS, EUREKA). Članovi SANU učestvovali su i na sastancima međunarodnih akademija ALLEA, IAP, ICSU i regionalnim skupovima akademija nauka jugoistočne Evrope, dunavskog regiona, centralne Evrope, kao i u Ruskoj, Crnogorskoj i Austrijskoj akademiji nauka, Evropskoj akademiji nauka u Salzburgu i Evropskoj akademiji u Parizu.

Povodom Dana SANU, održan je i program koji je priredio akademik Ljubomir Simović pod naslovom “Luča tamom obuzeta”, povodom dva veka od rođenja Njegoša, čije stihove su govorili dramski umetnici Vojislav Voja Brajović i Nebojša Kundačina.

PRIZNANJA NAUČNOM DOPRINOSU

Nagrada SANU iz oblasti egzaktnih nauka, čiji dobitnici nisu članovi Akademije, ustanovljena je odlukom Predsedništva 2012. godine, podsetio je akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU.

Nagrada SANU za 2013. godinu iz oblasti matematičkih i srodnih nauka dodeljena je grupi naučnih savetnika iz Matematičkog instituta SANU (dr Zoran Marković, dr Miodrag Mihaljević, dr Nenad Mladenović, dr Zoran Ognjanović i dr Slobodan Simić) za rezultate u oblasti diskretne matematike primenjene u računarstvu. U oblasti tehničkih i srodnih nauka nagrađen je dr Veljko Potkonjak, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu – za rezultate u oblasti robotike, a u oblasti medicine i srodnih nauka dr Vladimir Trajković, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi imunologijom.

Doprinos nagrađenih nauci Srbije i sveta predstavili su akademici Dragoš Cvetković, Vladan Đorđević i Jovan Hadži-Đokić. Donatori sredstava za nagrade bili su Udruženje banaka Srbije, Grad Beograd preko Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu i Drager fondacija, čiji su predstavnici i akademik Hajdin i uručili priznanja dobitnicima. Predsednik SANU najavio je ustanovljavanje te nagrade i za oblasti humanističkih nauka i umetnosti.

Dimitrije Stefanović