Osnivanje Naučne fondacije Zapadnog Balkana
Jedan od ishoda proteklog Samita Zapadnog Balkana u Trstu je i dogovor o osnivanju Naučne fondacije Zapadnog Balkana (Western Balkan Research Foundation), koja bi finansirala mlade istraživače iz regiona.
Dokument o osnivanju Naučne fondacije Zapadnog Balkana potpisali su predstavnici zemalja Evropske unije i regiona, a kako je saopštio Centar za promociju nauke, Fondacija bi pre svega dodeljivala grantove mladim naučnicima koji žele da osnuju vrhunske timove i laboratorije u ovoj regiji. Osim toga, razvila bi program finansiranja koji bi pospešio mobilnost naučnika i omogućio saradnju istraživača sa Zapadnog Balkana sa kolegama iz Evrope.
Tu ideju pokrenula je nemačka kancelarka Angela Merkel 2015. godine na Konferenciji Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, kada je izjavila da je od izuzetne važnosti baviti se pitanjem nauke i istraživanja u okviru pružanja podrške zemljama Zapadnog Balkana.
Nemačka akademija nauka Leopoldina, u saradnji sa Ekspertskom grupom sa Zapadnog Balkana, radila je tokom prethodne tri godine na razvijanju te ideje i dala predlog rada i organizacije Naučne fondacije, koji je 12. jula u Trstu dat na usvajanje predsednicima, premijerima i ministrima zemalja učesnica Samita.
Među prisutnim delegacijama bili su i predstavnici Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.
“Ovo je fenomenalna prilika za istraživače na Zapadnom Balkanu koju ne smemo propustiti”, izjavila je tim povodom dr Sofija Stefanović, prva dobitnica ERC granta u Srbiji i članica Ekspertske grupe.
“Ukoliko zemlje učesnice Samita usvoje predloge iznete u dokumentu koji je pre nekoliko dana potpisan u Trstu, već od 2019. godine mladi naučnici iz regiona biće u prilici da osvoje prestižni grant čija bi vrednost mogla da ide i do 750.000 evra”, rekla je dr Stefanović.
Ekspertska grupa usvojila je finalnu verziju dokumenta nakon Treće zajedničke naučne konferencije zapadnobalkanskog procesa održanog u junu ove godine u Parizu, nakon trogodišnjih konsultacija u kojima su učestvovali predstavnici akademija nauka, istraživači i rektori univerziteta.
Osim što su potpisali dokument i time dali podršku osnivanju Naučne fondacije, predstavnici zemalja EU i Zapadnog Balkana takođe su doneli odluku da otpočnu proces implementacije te ideje i poverili su mandat Grupi za implementaciju koju će činiti naučnici i izaslanici zemalja potpisnica. Ta grupa imaće zadatak da izuči tehničku i finansijsku izvodljivost Fondacije, ali i da obavi niz pregovora i donese saglasnost oko detalja neophodnih za funkcionisanje tog tela do narednog Samita, koji će biti održan 2018. godine u Velikoj Britaniji.
“Iako je još mnogo posla pred nama, potpisivanje dokumenta u Trstu predstavlja značajan korak ka realizaciji ovog predloga. Za sada smo dobili punu podršku akademija nauka Nemačke, Francuske, Italije i Austrije, čije su zemlje spremne da ulože sredstva u rad Fondacije. Očekuje nas konkretizacija predloga i učešća različitih zemalja u procesu implementacije”, rekla je dr Stefanović, koja učestvuje u radu Ekspertske grupe.
Ekspertsku grupu predvodio je profesor Donald Dingvel, prethodni sekretar Evropskog istraživačkog saveta, u okviru kojeg je razvijen ERC grant.
Kako je izneto u Predlogu rada Fondacije, mladim naučnicima bi bilo na raspolaganju nekoliko programa finansiranja.
Među grantovima se ističu “Tesla” grant, koji bi se dodeljivao u oblasti prirodnih nauka i medicine, dok bi se u oblasti društvenih i humanističkih nauka dodeljivao grant “Čabej”. “Marko Polo” grant obezbeđivao bi finansijsku podršku koja bi podsticala mobilnost naučnika Zapadnog Balkana.
Osim toga, postojale bi i tri dodatne šeme, koje bi podržavale inicijative i ideje u domenu promocije nauke, inovacija i transfera znanja i umrežavanja na nivou Balkana.
*Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Italije
(SEEcult.org)
