Objavljen Proglas za slobodu medija

Grupa za slobodu medija, koju su formirala medijska, novinarska i udruženja građana povodom gašenja Vranjskih novina, objavila je 5. oktobra Proglas za slobodu medija, pozivajući sve kolege, a posebno građane, da podrže zahteve za prestanak gušenja medija, poštovanje Ustava i zakona i omogućavanje prava na rad novinarima, slobodan govor i mišljenje.

“Sve to dovedeno je pod znak pitanja slobodnim tumačenjem i nepoštovanjem medijskih i drugih zakona, primenom selektivne pravde koja pogađa samo one koji se ogreše o vlast, sve različitijim formama političkog i državnog nasilja nad medijima”, navedeno je u Proglasu, čije je potpisivanje počelo na skupu u Dorćol Platzu, a moguće je i onlajn – ovde.

Ističući da žele da “prestane političko, fizičko i finansijsko ugnjetavanje medija; da se zaustave napadi na sve one koji se usude da slobodno govore i misle; da se novinarima omogući da se svojim poslom bave profesionalno, odgovorno i pošteno, bez urušavanja njihove slobode i egzistencije”, potpisnici Proglasa poručili su i da hoće “medijsku i javnu scenu na kojoj se poštuju Ustav, zakoni i ljudska prava – na kojoj nema s jedne strane podobnih i privilegovanih, a s druge nepodobnih, nepoželjnih i progonjenih; na kojoj su ljudi ravnopravni, bez obzira na političko i bilo koje drugo opredeljenje”.

“Tražimo da nam se omogući pravo da radimo, govorimo i mislimo; da nam se ne ugrožava bezbednost, pa i opstanak; da ne strepimo šta ćemo o sebi pročitati na naslovnim stranama režimskih medija, a kojim će nam se uvredama obratiti ovaj ili onaj državni funkcioner ili stranka. U interesu je javnosti, svakog građanina i građanke ove države da budu pravovremeno, tačno i nepristrasno informisani; da u medijima pronađu informacije koje ih se lično tiču, koje utiču na njihov život, a ne samo i isključivo poluistine, laži i politički dirigovane kampanje. U interesu je Srbije da opstanu mediji koji se – uprkos svim pritiscima – i dalje trude da postavljaju pitanja, da istinito obaveštavaju, da istražuju, da se bave sudbinski važnim temama, da sagledavaju našu realnost bez ulepšavanja i propagande”, navedeno je u Proglasu, uz konstataciju da je sve to dovedeno pod znak pitanja “slobodnim tumačenjem i nepoštovanjem medijskih i drugih zakona, primenom selektivne pravde koja pogađa samo one koji se ogreše o vlast, sve različitijim formama političkog i državnog nasilja nad medijima”.

“Srbija u kojoj vlada medijski mrak, kako je poručeno, nije slobodna i demokratska država, niti država koja poštuje evropske i međunarodne konvencije, nije država po meri čoveka”, istakli su potpisnici Proglasa, koji je pročitala novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza.

Proglasom se poručuje i da “izbor više ne postoji” i da je “danas sramota zaćutati, pognuti glavu i čekati da sve ovo nekako prođe”.

Osnivač i glavni urednik Vranjskih novina Vukašin Obradović izrazio je uverenje da je napravljen prvi korak - njegovim “štrajkom glađu kao očajničkim potezom”, a potom masovnom podrškom koja je izražena na protestu ispred Vlade Srbije i nedavnom akcijom “Stop medijskom mraku”.

“Mislim da će zatvaranje Vranjskih biti Pirova pobeda i da ćemo uspeti zajedno sa građanima da napravimo od Srbije pristojno mesto za život, za nas novinare i za građane koji žele da znaju da nema nikakvih prepreka da vide u kom svetu žive”, rekao je Obradović.

Obradović je rekao i da mu se akcijama solidarnosti sa Vranjskim vratila nada koju je izgubio tokom godina, tragajući za istinom.

“Moramo ovoga puta, sada ili nikada, zajedno sa građanima Srbije da odgovorimo na ključno pitanje – hoćemo li slobodne medije, slobodne novinare, dostojanstven život. Ovoga puta ne smemo da napravimo grešku. Ne obraćamo se ni vlasti, ni opoziciji, bar ne ja. Naš cilj su građani. Oni moraju da pokažu da li su sa nama, da li ž ele da žive u medijskom mraku, ili su slobodni, jer nema slobodnih medija bez slobodnih građana”, poručio je Obradović, nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, čija je odluka o štrajku glađu predočena i kroz kratki dokumentarni film o istorijatu, značaju i izazovima Vranjskih.

Glavni urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić, koji je sa novinarkom Marinom Fratucan iz Novog Sada vodio skup, istakao je da je cilj tog događaja da se izraze solidarnost, snaga i volja, jer je “zaista došlo teško vreme, i krajnje vreme”.

“Činili smo mnogo grešaka, ali smo radili i mnogo dobrih stvari. Ovoga puta ne smemo da se povucemo”, rekao je Bodrožić, dodajući da je kao urednik Kikindskih i sam doživeo mnogo puta da su im kolege pomogle, a posebno je u tom pogledu zahvalio Vranjskim novinama. Pozivajući na borbu protiv “tiranije koja sve polako gazi, svaki slobodan glas želi da uguši i pošalje daleko od ove zemlje”, Bodrožić je izrazio uverenje da to neće biti dozvoljeno.

Marina Fratucan rekla je da nije došla samo zato što je posle 33 godine novinarske karijere “n-ti put sklonjena sa TV Novi Sad, i to od istih ljudi koji su 90-ih vladali tom televizijom”, već zato što ne može više da se ćuti i ne mogu političarima da se prepuštaju javni servisi kako su oni to zamislili, jer su to servisi građana.

“Neka ovo bude prvi 5. oktobar kada ćemo krenuti u neku akciju”, rekla je ona, dodajući da možda zvuči utopistički, ali smatra da se još vredi boriti za profesionalno novinarstvo.

U ime Grupe za slobodu medija, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa rekla je da bez slobodnih novinara nema ni slobodnih medija, a bez njih nema ni slobodnih građana.

“Da bismo bili slobodni građani, prvo moramo da znamo – da bi smo znali, potrebni su nam slobodni mediji, novinari zaštićeni od pretnji, tužilaštvo koje diže optužnice, sudstvo koje procesuira sve koji krše zakon… Sve ovo nam niko, ali niko neće dati na tanjiru. Zato smo ovde - zato što nam je neophodna zajednička borba, a da bismo krenuli u tu borbu, stvorili smo ono što je neohodno – solidarnost, koja kao da je uvek bila tu, ali je nekako uvek izmicala”, rekla je ona, najavljujući zajedničke akcije u gradovima širom Srbije u kojima su slobodni mediji i novinari ugroženi.

Događaj #ZaštoSamOvde u Dorćol Platzu ujedno je bio završnica serije razgovora koje su izdavačka kuća Clio i Pokret Novi optimizam organizovali u gradovima u Srbiji kako bi obeležili 20 godina edicije Multimedia. U završnici serijala “Mediji i Novi optimizam”, u okviru kojeg je definisana i Deklaracija o medijskoj pismenosti, uručene su zahvalnice učesnicima u dosadašnjim debatama.

(SEEcult.org)