Kad 1 postane 4…
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, čiji su počasni gosti zemlje nemačkog govornog područja, svečano je otvoren 22. oktobra porukama o opasnostima odumiranja malih jezika i nemačkom kao primeru za srpski i ostale jezike u regionu, nastale nakon raspada Jugoslavije.
Pred štandom Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna, koje nastupaju pod sloganom “4 zemlje 1 jezik”, 62. Sajam knjiga otvorili su austrijski pisac Karl Markus Gaus i srpski akademik Miro Vuksanović, ali je njihove besede čuo znatno manji broj posetilaca nego što ih je bilo u susednoj glavnoj sajamskoj hali, u kojoj po veličini prostora koji zauzimaju dominiraju Laguna, Vukan i Evrođunti.
Gaus je ukazao da zajednički jezik nije ugrozio osobenosti svake od zemalja koje pripadaju nemačkom govornom području.
Navodeći da Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Austrija učestvuju u zajedničkoj istoriji, Gaus je rekao da istovremeno još od srednjeg veka imaju svoje osobenosti i vlastite tradicije, koje su doprinele da se ne samo kulturno-istorijski različito razvijaju.
“Nije uvek bilo tako, ali danas teško da bi iko doveo u pitanje tvrdnju da Austrija nije isto što i Nemačka ili da Lihtenštajn nije nemačka državica koja tek istorijskom nepravdom nije deo nekog većeg nemačkog carstva, kao što je i Švajcarska - Švajcarska, a ne nekakav ogranak Austrije ili još jedna neostvarena nemačka pokrajina”, rekao je Gaus.
Gaus je istakao i da savremena nemačka književnost može da zahvali za bogatstvo jezika upravo činjenici da ne postoji jedna obavezujuća i uzorna norma, već nekoliko različitih varijanti standardnog jezika. Razlike ipak nisu toliko velike da ne bi i dalјe bilo reči o jednom jeziku, rekao je Gaus i dodao da ne želi da Hrvatima, Bošnjacima, Crnogorcima i Srbima određuje da se drže onoga što se ranije nazivalo srpsko-hrvatskim.
“Razlike u zvučanju, rečniku ili rečeničnoj melodiji, nijanse izraza, taj čuveni lični stil – sve te stvari su od izuzetnog značaja za književnost, ali isto tako može biti pokušaja da se te razlike na ravni jezičke politike uvećaju i načine dublјim nego što jesu”, rekao je Gaus u ime zemalja nemačkog govornog područja, koje predstavljaju oko hiljadu naslova svojih savremenih pisaca, od kojih je oko 350 premijerno u Beogradu.
Gaus je podsetio i da je Vuk Stefanović Karadžić kao izbeglica u Beču postao jedan od najvećih evropskih intelektualaca 19. veka, koji je od dijalekata svoje domovine oblikovao srpski književni jezik, definisao pravopis, sastavio rečnik sa više od 27.000 odrednica i sakupio narodno stvaralaštvo koje je do tada prenoseno isklјučivo usmenim putem.
Uz Karadžića, Gaus je pomenuo “još jednog slobodnog duha s Balkana” – Petra Preradovića, na čijoj kući u Beču stoji zarđala tabla sa natpisom u znak sećanja na velikog hrvatskog pesnika, a malim slovima i izbledela napomena: “Postavila Jugoslovenska akademija nauka i umetnosti”.
“Karadžić, Srbin iz Marokanske ulice, i Preradović, Hrvat iz Mađarske ulice, upoznali su se u tom malom velikom svetu trećeg bečkog okruga i cenili prijatelјstvo onog drugog, što ima smisla, jer su obojica zapravo stremili ka istoj stvari – da kroz akademsko i umetničko bavlјenje jezicima izvedu Balkan iz istorijske usamlјenosti i uvedu ga u modernu”, istakao je Gaus i dodao da “nikog od nas nisu oblikovali samo jedna jedina nacionalna kultura ili regionalni identitet, kao što ni jezik u svakodnevnici i u umetnosti nema za cilј da odvoji jednu grupu od druge nego da se lјudi sporazumevaju i u rečima onog drugog otkriju sebe same”.
Otvarajući 62. Sajam knjiga, akademik Miro Vuksanović ukazao je u besedi na opasnost od izumiranja malih jezika, a zemlje nemačkog govornog područja naveo je kao primer koji treba slediti.
Konstatujući da je “srpski jezik mali”, te da su “i ostali s njim i od njega, još manji”, Vuksanović je rekao da je od 7.000 jezika, koliko ih u svetu ima, polovina u izumiranju ili u opasnosti da nestane.
“S njima će da potone u vreme mala vasiona misli i osećanja. Ostaće knjige, zapisi u kamenu, papiru i digitalnim oblicima, ćutlјivi kao smrt. Ponekad će ih čitati vernici starina. Tako će civilizacija jezika, a često to znači i celog naroda, da postane egzotično znanje nekoliko naučnika”, rekao je Vuksanović, ističući da je na srpskom jeziku nastala velika književnost, koja traje ceo milenijum, koja je imala “neponovlјivog narodnog pesnika i pripovedača i koja je imala i ima odlične pisce”.
“Srpski književni i narodni jezik okuplja oko 500.000 reči, ali srpska mala naselja, planinska naročito, odavno čile. Porodice u gradovima najčešće dobijaju po jedno dete, ako im krevetiće nisu zauzeli kućni ljubimci. Darovita mladež čeka da ode u veću i razvijeniju zemlju. Dosta njih lakše i govori i piše na sadašnjem vodećem jeziku, nego na maternjem. Pod istom senkom je čitava stara Evropa”, ocenio je Vuksanović.
“Na ovom međunarodnom Sajmu knjiga iz svih oblasti nauke i umetnosti, u halama gde se priželjkuje pola miliona lјudi u sedam dana, u dobu kad bar jedan jezik izgubimo u toliko vremena, naši su posebni gosti četiri zemlјe i jedan jezik. Kod njih je 4 postalo 1”, rekao je Vuksanović, dodajući da “zato može biti da oni, naročito najveći među njima, bolje od nas znaju kako smo od jedne zemlje dobili nekolike još nezavršenim načinom, a kako umesto jednog jezika četiri”.
“I bolje od nas vide da će srpski jezik sa svojim savršenim pismom koje sami zapostavljamo, sa ukupnom književnošću i nasleđem na srpskom izrazu, kazano merom istorijskom, vrlo brzo da uđe u zonu iščezavanja. Zato je potrebno da od njih i od drugih učimo kako se štiti vlastiti jezik i sve što on tvori”, rekao je Vuksanović.
Vuksanović je naveo i nekoliko primera nekomunikacije ljudi sa istog govornog područja, polazeći od stava da je srpski bio “temeljni jezik”.
“Nedavno su svetski listovi preneli vest o dvojici ljudi koji jedini znaju svoj jezik ajapaneko. Oni ne razgovaraju, nemaju o čemu. Potom je neko javio da u seocetu u kanjonu čiste reke kraj pravoslavnog manastira žive dve osamljene žene. Ne razgovaraju. Muževi su im poginuli na suprotnim stranama u ratu. Onamo gde je bilo sedište jedne od srednjovekovnih srpskih zemalja, i gde nastaje srpska reka koja šezdesetak godina protiče kroz svetsku književnost, u zimskim mesecima žive dve osobe, brat i sestra. Ne razgovaraju. Brat je svoj jezik nazvao crnogorskim, sestra nije ostavila svoj srpski, kojim su govorili njihovi preci i roditelji. Na drugoj obali su dve kuće. U jednoj je čovek koji kaže da govori bosanski, u drugoj je starica čiji je jezik hrvatski. Oni su vršnjaci sa bratom i sestrom na drugoj obali i sa ženama u kanjonu. Kada su zajedno išli u školu, učili su iz istih knjiga. U njima je temeljni jezik bio srpski. Njihovi književnici su pisali istim jezikom. Sada su razvrstani u 4 književnosti sa 4 imena na 4 jezika u 4 zemlje. Jedan je postao četiri”, naveo je Vuksanović.
“Upazili smo primer dva čoveka čiji je umrli jezik ajapaneko, zato sam to ime posrbio i oživeo svoje obraćanje – a ja pa neko, čuli smo o ćutnji dve zavađene žene iz srpskog manastira, razumeli smo da brat i sestra mogu da budu dve nacije, ne govorimo susedima da je naša reč njihova, gledamo kako su nam nekadašnja imanja obrasla trnjem, pominjemo pesnikovu tvrdnju da manji potok u veći uvire i na uviru gubi svoje ime, sve čujemo i vidimo, ali ne umemo uvek to da tumačimo”, dodao je Vuksanović, koji je proglasio 62. Sajam knjiga otvorenim ocenom da je ta manifestacija “savršena opšta smotra odbrane jezika - kao knjiga otvorena za čitanje, što je njen jedini život”.
Otvaranju 62. Sajma knjiga prisustvovali su i gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, predstavnici diplomatskog kora zemalјa počasnog gosta, izdavači i posetioci, a u okviru svečanog otvaranja, nastupili su i Braća Teofilović.
Ambasadori Nemačke, Austrije i Švajcarske Aksel Ditman, Johanes Ajgner i Filip Ge, kao i princ Stefan od Lihtenštajna, predstaviće svoje zemlje i kulturu 23. oktobra, u okviru progama “Neobična geografija”, zajedno sa nagrađivanim piscem i bivšim ambasadorom Srbije u Beču Draganom Velikićem.
Među gostima 62. Sajma knjiga je nobelovka Herta Miler, koja će 23. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održati predavanje.
Kao gosti su najavljeni i Marsel Bajer, Vladimir Kaminer, Jan Vagner, Folker Kučer, Ingo Šulce, Arno Kameniš, Dana Grigorča, Melinda Nađ Abonji, Jonas Lišer, Tereza Preauer, Valentin Grebner, Luc Ratenov i Katrin Regla.
Kroz različite programe Sajam će obeležiti i 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, 250 godina od rođenja Filipa Višnjića, 125 Ive Andrića, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, vek od smrti Vladislava Petkovića Disa i Milutina Bojića, 170 godina Nјegoševog "Gorskog vijenca", 50 godina od izdavanja romana "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa i romana "Derviš i smrt" Meše Selimovića.
Cena pojedinačnih ulaznica je 250 dinara, a za grupne posete 150 dinara.
Sajt Sajma je sajamknjiga.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf)
(SEEcult.org)
