Da li je bliskost danas moguća?
Predstava “Crna kutija” prema tekstu Ane Đorđević, u režiji Andreja Nosova, inspirisana italijanskim filmom “Savršeni stranci”, biće premijerno izvedena 3. novembra na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, a ispituje koliko poznajemo one najbliže sa kojima i pored kojih živimo.
Sedmoro prijatelja tokom jedne večere, u vreme pomračenja Meseca, upušta se u igru istine putem otvorenih mobilnih telefona. Pozivi i poruke koje svi mogu da čuju razotkrivaju njihove najintimnije strahove i žudnje, ali i međusobne prevare. Šta je istina, šta laž, a šta tajna i da li je bliskost moguća u vreme ubrzane i moderne komunikacije - pitanja su koja pokreće ova predstava, isto kao i filmska komedija i drama “Savršeni stranci” (Perfetti sconosciuti) Paola Đenovezea koja je tokom 2016. godine osvojila i mnogobrojnu publiku i nagrade na festivalima.
Prema rečima Ane Đorđević, “u noći pomračenja meseca, koje se od davnina smatra misterioznim pokretačem velikih ličnih promena, civilizovan čovek, upakovan u šareni papir bračnog i profesionalnog statusa, sakriven iza svojih hobija i društvenih uloga, pokazaće pravu prirodu – ili neće?”
“Ukoliko je pokaže, kula na čijem je vrhu živeo, naizgled zaštićen, survaće se u ponor, ali će na goloj zemlji možda nići seme života kakav zaslužuje svako dostojanstveno ljudsko biće. Ukoliko je ne pokaže, ostaće relativno zadovoljan, a šta je civilizovanom čoveku modernog doba drugo i potrebno osim udobnog, poznatog, dosadnog, ali prijatno uobičajenog osećanja relativnog zadovoljstva? Snaga pomračenog meseca nemoćna je spram prijateljstva koje je čovek izgradio prema tom mlakom stanju polulaži u kojoj živi i u kojoj će i umreti, kao da ga nikada nije ni bilo”, smatra autorka drame.
Andrej Nosov kaže da predstava nastaje kao mreža tajni između sedam bliskih ljudi.
Uloge igraju: Ivan Zarić, Ljubinka Klarić, Petar Benčina, Nataša Marković, Nemanja Oliverić, Ivana Nikolić i Miloš Timotijević, dok samo glasom učestvuju Vesna Čipčić, Pavle Pekić, Jovana Gavrilović, Milan Marić, Slaven Došlo i Ivana Jovović.
“Kroz igru i konvenciju pristojnog života rasplićemo odnose i zablude koje svako od nas živi. Poput neke hronične bolesti, sa licemerjem i kukavičlukom se, na žalost, živi. Kakav je to život i da li nam je onda do bilo čega baš stalo ostaje kao veliko pitanje”, napominje reditelj.
Predstava je inspirisana filmom “Savršeni stranci”, ali i životom koji je iskustvo svih nas, dodao je Nosov.
“Ako smo odrasli i živimo u vreme kada je svakom omogućeno da ima kodovanu komunikaciju, kada su tajne zapravo zavere i kada je osuda okoline velika cena za sve postupke, možemo li mi uopšte biti pošteni i slobodni ljudi. Naučiti da prekineš nešto što ti ne ide sa nekim drugim, biti iskren prema sebi i svetu oko sebe, živeti svoju istinu, verovati sebi i drugima – to je ideal koji je toliko daleko od današnjeg sveta. Onda nije čudo što nas svi lažu – mediji, političari, prodavci u piljari, baka na pijaci, partner ili mama. Laž je jednostavna, a bolna kad se razotkrije. Istina je teška, a oslobađajuća kad je ne kriješ”, zaključuje Nosov.
Scenografiju je kreirala Tamara Branković, kostime Selena Orb, kompozitor je Draško Adžić.
Predstava je realizovana u koprodukciji sa “Beoartom”, a producent je Boris Mišković. Prva repriza biće 5. novembra.
(SEEcult.org)
