• Search form

30.10.2017 | 22:53

Plesni Magbet

Plesni Magbet

Plesna predstava “Magbet”, prema motivim drame Vilijama Šekspira, u koreografiji Miloša Isailovića, premijerno će biti izvedena 4. novembra u Bitef teatru, u koprodukciji sa Centrom za kulturu Tivat.

Predstava “Magbet” nastavak je repertoarske politike Bitef dens kompanije  koja ima za cilj da publici predstavi nove pravce razvoja plesnog teatra, kroz koreografske inscenacije velikih dela svetske književnosti. Do sada su realizovani Šekspirov “Otelo”, Danteova “Božanstvena komedija”, Molijerov “Don Žuan”, Aristofanove “Ptice”...
 
Koreografija predstave “Magbet” poverena je mladom koreografu Milošu Isailoviću, koji je u Bitef dens kompaniji ostvario veliki broj izuzetnih igračkih uloga, a za svoju prvu koreografsku postavku “Dunjaluk” u produkciji Bitef teatra, dobio je najveću nagradu Udruženja baletskih umetnika Srbije “Dimitrije Parlić”.
 
I u plesnoj postavci “Magbet” klasičan dramski koncept samo je idejno polazište za razvoj autorovog viđenja savremenog sveta, u kontekstu atmosfere koja vlada u tom čuvenom Šekspirovom delu, a to je mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, vlastoljublja, strasti...  
 
Savremeno koreografsko tumačenje “Magbeta” nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice, koje će, kao i svi ostali likovi, biti vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosto, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja, navela je povodom predstave dramaturginja Jelena Kajgo, umetnička direktorka Bitef dens kompanije.

Prema rečima Isailovića, “Magbeta” doživljava kao priču o unutrašnjoj borbi dvoje ljudi - ljudi sa velikim ambicijama.

“Cela priča je prožeta ženskim principom, odlučnošću, ali i manipulacijom. Sve je dozvoljeno u borbi za presto, ili danas u borbi za vlast i visoku poziciju. I na kraju se plaća previsoka cena, kraljevstvo je dobijeno u krvi, ludilu i kajanju. Šekspir nas kroz priču o Magbetu upozorava da ko želi vlast pod svaku cenu nikad nema dobre namere, i spreman je na sve. I upozorava da pazimo na svoje želje i žudnje, jer nam se mogu ostvariti. A na vrhu ostajemo sami, tu duvaju jaki vetrovi, i na toj čistini vidi se sva naša prljavština”, naveo je Isailović, koji i igra u toj plesnoj predstavi, uz Dejana Kolarova, Anu Ignjatović-Zagorac, Natašu Gvozdenović, Tamaru Pjević, Jelenu Bulatović, Mionu Petrović i Branka Mitrovića.
 
Scenografkinja je Jasmina Holbus, kostimografkinja Slavna Martinovic, a reditelj na predstavi Luka Mihovilović.

Bitef dens kompanija, osnovana 2009. godine kao prva trupa savremene igre u Srbiji koja je vezana za jednu instituciju kulture, realizovala je tokom sedam godina postojanja 26 plesnih produkcija i ostvarila više od sto gostovanja u zemlji i svetu, (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Poljska, Švedska, Mađarska, Japan, Bosna i Hercegovina, Makedonija...). Kompanija je ostvarila saradnju sa nekim od najeminentnijih domaćih, regionalnih i evropskih koreografa, poput Gaja Vajcmana, Roni Haver, Jasmin Vardimon, Isidore Stanišić, Edvarda Kluga, Matjaža Fariča, Dalije Aćin, Zorana Markovića, Maše Kolar, Branka Potočana, Lea Mujića...
 
Predstave “Mirisi cimeta”, “Otelo”, “Božanstvena komedija”, “Karmen u IV runde”, “Alfa bojsi”, “Yesterday”, “Don Žuan”, “Ptice”... doprinele su da se formira nova publika koja redovno prati plesni repertoar, a otvorena je i plesna scena za decu koja ima za cilj da najmlađoj publici približi umetnost igre.
 
Bitef dens kompanija osvojila je i više od 20 nagrada, od kojih tri nagrade “Dimitrije Parlić” - koreografima Edvardu Klugu, Jasmin Vardimon i Milošu Isailoviću, devet nagrada igračima kompanije za plesne interpretacije, kao i nagrade na festivalima za predstave u celini, te dve specijalne nagrade za inovativni pristup u savremenom plesnom teatru koreografkinjama Isidori Stanišić i Daliji Aćin.
 
Prva repriza predstave “Magbet” je 10. novembra.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r