Odbrana festivala savremene umetničke muzike

Rezultati konkursa Ministarstva kulture i informisanja Srbije za savremeno muzičko stvaralaštvo u 2014. godini, na kojima nije podržano nekoliko značajnih festivala, među kojima su i Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) i Međunarodna tribina kompozitora, izazvala je burne reakcije u stručnoj javnosti, uz nadu da ipak nije stavljena tačka na manifestacije koje su retka prilika za predstavljanje domaćeg muzičkog stvaralaštva i njegovo poređenje sa svetskim.

Povodom nedavno objavljenih rezultata konkursa za savremeno stvaralaštvo, na kojem nisu podržani ni Letnja duhovna akademija u Studenci, KozArt fest u Aleksandrovcu, ArtLink, džez festivala Nišvil... kompozitorka Ivana Stefanović ocenila je da nije reč o borbi više koncepata koji se zalažu za savremenu muziku i njihovom nadmetanju u kvalitetu, već samo o jednom konceptu koji se „neprikriveno i odlučno bori protiv savremene umetnosti“.

Ivana Stefanović istakla je u autorskom tekstu u „Kulturnom dodatku“ lista „Politika“ od 15. marta da su BEMUS i Međunarodna tribina kompozitora dva najvažnija festivala relevantna za savremeno srpsko muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo.

Tribina je trebalo da bude održana ove godine 23. put, dok je BEMUS dvostruko stariji - 2013. napunio je 45 godina postojanja.

„Moglo se za trenutak pomisliti da se BEMUS možda ove godine nije ni pojavio na konkursu Ministarstva. Jer producent BEMUS-a, koji mu je dodeljen još kod osnivanja, agencija Jugokoncert, danas se nalazi u ogromnim problemima svake vrste, pa ne bi bilo nemoguće pretpostaviti da se uopšte nije ni pojavio na konkursu. Ali to se pokazalo kao netačno. Jugokoncert jeste konkurisao sa programom Bemusa koji, međutim, kod stručne komisije Ministarstva nije prošao. Negde neko reče da je reč o ’lošoj dokumentaciji’. Istovremeno, Gitar Art festival, čiji je direktor sticajem okolnosti v.d. direktor tog istog Jugokoncerta, dobio je novac od Ministarstva kulture za ’svoj’ festival, ali preko neke druge adrese, pa očigledno zna kako se priprema ’dobra dokumentacija’“, navela je Ivana Stefanović.

Prema njenom mišljenju, ako BEMUS-a ne bude, kao što preti opasnost, beogradska publika ostaće uskraćena za dragocenu i malo pojačanu dozu umetničke muzike, inače vrlo razređenu u redovnim okolnostima, ali će i domaći kompozitori izgubiti podijum za nekoliko izvođenja svojih dela. S druge strane, izgubiće jedinu postojeću narudžbinu za savremenu kompoziciju kojom država Srbija daje do znanja da uopšte zna šta znači promocija savremenog stvaralaštva, pa i u domenu muzičke umetnosti.

Sa Međunarodnom tribinom muzičkog stvaralaštva, prema oceni Ivane Stefanović, stvar je, čini se, još gora.

„Iako sa urednom dokumentacijom, potpunim programom i obrazloženjem ovogodišnje koncepcije – a ta koncepcija je bila retorspektiva svih Mokranjčevih nagrada dodeljenih tokom poslednjih 20 godina, i to u godini kada se obeležava 100 godina od smrti Mokranjca! - ni ovaj festival nije dobio od uvažene, visokostručne komisije ni jedan jedini dinar“, navela je Ivana Stefanović, dodajući da bi uputstvo organizatorima da traže novac iz “drugih izvora”, kod nepostojećih sponzora i imaginarnih donatora, „do suza nasmejala svakoga ko se bavi ovom oblašću i u nekoj mnogo bogatijoj zemlji od Srbije“.

„O savremenom stvaralaštvu, kao najosetljivijem segmentu nacionalne kulture, svuda u ozbiljnom svetu prvenstveno država vodi računa preko mehanizma svojih ministarstva i na taj način potvrđuje stepen svoje osvešćenosti, gradi imidž društva okrenutog novim tokovima u umetnosti“, naglasila je Ivana Stefanović.

Ona je podsetila i na konkurs koji je Beogradska filharmonija 2008. godine - dok je na njenom čelu bio Ivan Tasovac, aktuelni ministar kulture u odlazećoj Vladi Srbije, objavila za „najlepši literarni rad“ na temu „Zašto ne volim srpsku savremenu umetničku muziku?“ Kao dodatno objašnjenje pisalo je: „Zašto ne idem na koncerte srpske savremene umetničke muzike osim u slučajevima kada sam njen autor ja, moj rođak, blizak prijatelj ili ukoliko imam radnu obavezu da je pratim, a nisam uspeo/la da otvorim bolovanje?“

„Ovakav, baš ’duhovit’ konkurs je tada raspisala i na svoj sajt ’okačila’ Beogradska filharmonija“, navela je Ivana Stefanović.

BEMUS se i 2013. godine suočio sa finansijskim problemima, pre svega zbog nagomilanih dugova Jugokoncerta, pa je ostao bez nekoliko prvobitno planiranih gostiju, ali i bez selektora Zorana Erića.

Podnoseći ostavku zbog neprihvatanja programa koji je predložio, Erić je tada izjavio da je najvažnije da BEMUS ne prekine tradiciju.

Erić je ostavkom, kako je tada izjavio, želeo da doprinese da se “neke stvari promene i pomere s mrtve tačke”, a kao suštinski problem, naveo je sistemski odnos države prema kulturi i institucijama kulture.

Komisija Ministarstva kulture obrazložila je odluku da ne podrži BEMUS nepotpunom dokumentacijom koju je podneo Jugokoncert. U toj koncertnoj agenciji su, međutim, demantovali te tvrdnje.

Kompozitorka Anja Đorđević, članica komisije Ministarstva kulture za muzičko stvaralasstvo, izjavila je “Politici” da je “Ministarstvo mesto gde mora da se poštuje birokratija, a BEMUS je paušalno dao spisak svojih koncerata, bez preciznih finansijskih podataka za te nastupe, i bez dokaza o saradnji sa umetnicima”.

“Mogu i ja tako da napišem da pozivam Čečiliju Bartoli na BEMUS, a da je nisam ni pitala”, rekla je Anja Đorđević za “Politiku”, dodajući da ne može BEMUS da dobije novac po inerciji, zato što to svi očekuju.

Prema rečima Anje Đorđević, sa kojom su u komisiji bili i muzikolozi Marija Adamov i Dragana Pantić, urednica programa u Beogradskoj filharmoniji Asja Radonjić i dirigent Ivan Ilić, jedan od razloga uskraćivanja podrsske BEMUS-u je i losse poslovanje Jugokoncerta, jer “niko ne može da garantuje da dobijena sredstva oni neće koristiti za namirenje duga”.

Isto je, prema njenim rečima, i sa Nišvilom, jer i on loše posluje.

“I sama sam rasla uz BEMUS, i učestvovala na tom festivalu, ali on danas ne može da se prepozna”, ocenila je Anja Đorđević.

V.d. direktora Jugokoncerta Boško Radojković izjavio je, međutim, da se komisiji nikada ne dostavlja ugovor sa umetnikom, već samo načelni program koji je, kako je naveo, do sada u 95 odsto slučaja bio ostvaren.

“Sve ovo nema veze sa komisijom, ona nema loše namere. Ministarstvo kulture čeka da se razreši sudbina Jugokoncerta i siguran sam da će tada da pomogne BEMUS-u, bilo to u maju bilo junu. U Jugokoncertu je bila finansijska inspekcija i čekaju se rezultati izbora 16. marta. Pre toga niko ne može da pretpostavi šta će biti sa Jugokocertom i da li će biti BEMUS-a”, rekao je Radojković “Politici”.

Prema rečima Anje Đorđević, Međunarodna tribina kompozitora nije dobila sredstva na konkursu, jer je ponudila koncept retrospektive dela svih dobitnika „Mokranjčeve nagrade” u poslednjih 20 godina.

“I sama sam dobila tu nagradu, ali komisija nije pozdravila taj koncept jer retrospektiva može da se priredi i van Tribine kompozitora. Oni mogu da puste CD moje opere i za to im ne treba neki naročiti novac”, rekla je Anja Đorđević.

Festival Kozart nije dobio sredstva, jer je dostavio nepotpunu dokumentaciju, dodala je ona.

Predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trišić ocenila je odluku o uskraćivanju podške tribini kao nameru da se ta manifestacija ukine.

Ivana Trišić podsetila je i da je Tribina 2007. bila u celini posvećena retrospektivi, a da niko nije imao ništa protiv.

Ove godine planirani su kamerni orkestar Zabranjenog grada iz Pekinga, koji bi izveo dela srpskih autora i sedam dela kineskih savremenih kompozitora, te trio Kvo vadis iz Ljubljane, koji koji bi izveo dela slovenačkih, makedonskih i srpskih autora. “Oni bi svirali 15 dela, a bilo bi još 17 retrospektivno. Od toga premijerno delo Aleksandre Vrebalov i Đure Živkovića iz Švedske, koji je nagrađen Mokranjčevom, a potom i američkom Grawemeyer nagradom u iznosu od 100.000 dolara.

I Aleksandra Vrebalov osvrnula se tekstom u “Politici” na rezultate konkursa Ministarstva, navodeći da je jako važno insistirati na održanju institucija i festivala koji imaju kontinuitet, te da nije korisno ulaziti u komentare o kvalitetu i trenutnoj programskoj politici i time "braniti" održanje BEMUS-a ili Tribine, jer to otvara beskoristan i potpuno irelevantan diskurs - da neko procenjuje šta je dobro, a šta ne.

Prema njenom mišljenju, suštinski argument je da se ne mogu uvek iz početka graditi ni festivali, ni orkestri, ni druge muzičke institucije, i da bi i onih nekoliko koji postoje već dugi niz godina trebalo tretirati kao da su BBC Proms, ili Edinburg Festival, ili Darmstat.

“To iziskuje samopoštovanje na prvom mestu i svest o kulturnim asetima (imovini, vrednostima) zemlje. Ukusi, kvalitet programa, programska politika - sve se to menja, i uvek je podložno debati, ali uloga države je da takve institucije podrži jer je kontinuitet nezamenjiv kvalitet u umetnosti, kao uostalom i bilo kojoj drugoj oblasti”, navela je Aleksandra Vrebalov.

(SEEcult.org)