11. Beogradski festival igre

Beogradski festival igre (BFI) predstaviće od 30. marta do 14. aprila u Beogradu, a delom i u Novom Sadu, Pančevu i Vršcu, 11 produkcija istaknutih plesnih kompanija iz desetak zemalja iz celog sveta, među kojima je i postavka jednog od najpopularnijih koreografa današnjice Adonisa Fonjadakisa, koja će imati svetsku premijeru upravo na 11. BFI-ju.

Čuvena američka trupa Hubbard Street Dance iz Čikaga, Veliki kanadski balet iz Montreala i švajcarska trupa Cimerman & de Pero samo su neki od učesnika 11. BFI-ja, koji će kvalitetom i aktuelnošću opravdati visok renome izgrađen u protekloj deceniji, istakli su 12. marta organizatori BFI-ja na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda, kojoj su prisustvovali i predstavnici ambasada i kulturnih cenatra zemalja koje tradicionalno podržavaju BFI.

Osnivač i umetnička direktorka BFI-ja Aja Jung istakla je da će i 11. izdanje tog festivala “biti dostojno reputacije vodeće plesne manifestacije u regionu”.

Program 11. BFI-ja zaokružen je već krajem jeseni 2013. godine, a publika će imati priliku da pogleda vrhunske plesne produkcije, autore i izvođače iz SAD, Švajcarske, Francuske, Velike Britanije, Australije, Italije, Nemačke, Kanade i Belgije.

      Hiljadu delova

BFI počinje 30. marta u Sava centru celovečernjim baletom “Hiljadu delova” trupe Hubbard Street Dance iz Čikaga, koja prvi put gostuje u regionu. Balet “Hiljadu delova” potpisuje mladi, a već popularni koreograf Alehandro Serudo, a inspirisan je drugom zahtevnom umetničkom formom - vitražima Marka Šagala.

Beogradska publika je imala već priliku da se upozna sa radom tog mladog koreografa, a kritičari su ocenili postavku “Hiljadu delova” kao potvrdu “vrhunske interpretacije i nepredvidivosti mašte”.

BFI potom predstavlja 31. marta i 1. aprila kompaniju Cimerman & de Pero iz Ciriha koja će izvesti predstavu “Šija je bila Vrat” u Pozorištu na Terazijama, a u Beogradu gostuje u okviru velike turneje koja obuhvata i pariski Théâtre de la Ville, festival u Avinjonu, londonski Barbikan, Operu u Sidneju, Teatra Vidi u Lozani, Grek festival u Barseloni, Veliki teatar u Luksemburgu, Teatar de Singel u Antverpenu, Atinski festival...

      Šija je bila Vrat

Koristeći tela, predmete i muziku, koreografski dvojac Cimerman i De Pero stvara smešne i nekonvencionalne pozorišne komade, u okviru promenljive scenografije.

Za 1. april u Kulturnom centru Pančeva, a 2. i 3. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu najavljena je Kompanija Malka iz Grenobla i predstava “Šaputanja” francuskog hip-hop koregrafa Bube Landrija Čude, koja je osvojila publiku i kritiku Bijenala igre u Lionu, a bavi se ljudima u zatočeništvu. Predstava istražuje psihologiju zatvorenih, otkrivjući koliko je zatočeništvo u nečijoj glavi, u nečijem telu, a koliko između zidova. Kako se telo ponaša kada se oseća sprečeno, svesno da više ne diše, da više ne sanja, ili da se više ne nada?

Pariski “Mond” naveo je za Landrija Čudu da “poseduje okretnost i iskrenost čoveka koji zna odakle dolazi i gde želi da krene”.

BFI će 5. aprila u Sava centru predstaviti po mnogima najveću zvezdu britanske i svetske plesne scene, nagrađivanog savremenog koreografa Akrama Kana, partnera Žilijet Binoš i Silvi Gilem. Njegovo gelo neobičnog naslova “iTMOi (in the mind of igor)” svojevrsni je osvrt na način na koji je stvarao Stravinski, odnosno na dinamiku kojom je taj kompozitor transformisao svet klasične muzike.

        iTMOi

Prema navodima “Gardijana”, šokantno izmaštani haos Akrama Kana, “uvlači nas u kreativni vrtlog iz kojeg se rađa umetnost”.

Sledi 6. aprila predstava “Gustavija” koja dovodi u vezu dve koreografske veličine različitih umetničkih biografija, ali nadahnutih sličnim mislima o budućnosti scenske umetnosti - Matilde Monije i La Robot iz Monpeljea, odnosno Ženeve, stvorile su i izvode predstavu koja se oslanja na svet klasične burleske.

Gustavija je žensko ime, zapravo - umetničko ime. Gustavija razgovara o važnim temama koje je opsedaju. To su vanvremenske, klasične teme poput onih o ženstvenosti, smrti, pozorištu... Kroz posrednu upotrebu alata burleske, Gustavija opisuje svoju profesiju; stranputice, brige, padove i radosti, od kojih su podjednako sazdani i umetnost i život.

Prvi put na BFI-ju gostuje trupa iz Australije - 7. aprila u Pozorištu na Terazijama nastupiće Kompanija Šona Parkera iz Sidneja predstavom “Srećan kao Lari” - zabavnom, razigranom i dirljivom koreografijom koja istražuje neuhvatljivu prirodu ljudske sreće. U kreaciji nagrađivanog australijskog koreografa Parkera, ta postavka kombinuje balet, brejkdens, vožnju rolera i fizički zahtevnu savremenu igru.

        Srećan kao Lari

Likovi u tom komadu nastaju iz Eneagrama, psihološkog sistema koji mapira devet tipova ličnosti: Perfekcionistu, Davaoca, Izvođača, Tragičnog romantika, Posmatrača, Đavoljeg advokata, Optimistu, Gazdu i Posrednika – “podešenih” na živu, elektro/akustičnu muziku.

Za 8. april najavljen je komad “Instrument 1 <otkrivanje nevidljivog>” trupe Zappala Danza iz Italije, koji predstavlja jedinstveno istraživanje sicilijanskih navika i tradicije, otkrivajući "marranzano", tipičan instrument koji se često povezuje sa mafijom i evocira tradicionalne sicilijanske zvuke. Muzičar Pučio Kastrođovani sa koreografom Zapalom otpočeo je za tu produkciju iscrpno istraživanje instrumenta koji donosi upečatljiv i originalan zvuk i ritam.

Produkcija predstavlja prvi korak "re-mapiranja Sicilije", svojevrsnog putovanja koje ima za cilj novo otkrivanje tog italijanskog ostrva kroz posve jedinstven plesni jezik.

Balet Augzburg iz Nemačke gostovaće 9. aprila u Madlenianumu u Beogradu, a dan kasnije u Narodnom pozorištu “Sterija” u Vršcu predstavom “Igra senki”, koja je omaž jedinstvenoj vezi te baletske kompanije i poznatog izraelskog koreografa sa stalnom adresom u Holandiji Icika Galilija.

        Igra senki

Galilijev rukopis prepoznatljiv je po fokusiranosti na upotrebu tehnike u službi individualnosti igrača, i jedinstvenog korišćenja rasvete, a veče na BFI-iju čini šest kraćih postavki, koje kritičari berlinskog magazina “BalletTanz” najavljuju kao “najbolje od Galilija”, dok londonski “Dance Europe” obećava “atraktivne komade koji će jednako zadovoljiti stalnu i novu plesnu publiku”…

Nemačka premijera zakazana je neposredno pred nastup na BFI-ju, čija će publika prvi put imati priliku da upozna Anu Đorđević, prvu solistkinju Baleta Augzburg.

Veliki kandaski balet prvi put će gostovati na BFI-ju 11. aprila u Sava centru, i to postavkom Ohada Naharina “Minus jedan”, koja je i nastala za tu kompaniju koja će 12. aprila nastupiti i pred novosadskom publikom u Srpskom narodnom pozorištu.

        Minus jedan

Kanadska trupa koristi klasičnu tehniku uz mešavinu mnogih umetničkih uticaja kako bi stvorila komad koji je moderan, a ipak privlačan i onima koji uživaju u tradicionalnijim predstavama. U toj višeslojnoj predstavi, kako je istaknuto, posebno će uživati ljubitelji klasičnog baleta, fanovi Fosa i entuzijasti koji vole “Cirque du Soleil“.

Umetničkom direktoru Velikog kanadskog baleta Gradimiru Pankovu, inače, dodeljena je nagrada “Vip poziva” BFI-ja i kompanije Vip mobile, namenjena istaknutim plesnim umetnicima sa ovih prostora koji žive i rade u inostranstvu.

Direktor/CFO kompanije Vip mobile Andreas Graf rekao je da je ponosan što je ove godine dobitnik nagrade “Vip poziva” Pankov, baletski umetnik koji je, “zahvaljujući velikom talentu, posvećenosti i izuzetnoj energiji, ostvario zavidnu globalnu karijeru”.

Posebna atrakcija 11. BFI-ja biće svetska premijera audio-vizuelnog plesnog spektakla “Wisteria Maiden” popularnog koreografa Andonisa Fonjadakisa (Atina/Lion) u kojem osam muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu. Neizmerno moćan, a istovremeno nežan rukopis koreografa, koji će biti izveden u Madlenianumu, traži inspiraciju u načinu na koji japanska umetnost tretira vreme, bez pokušaja da ga reprodukuje.

       Zapisnik sa lica mesta

I završnica 11. BFI-ja je u Operi i teatru Madlenianum, gde će 14. aprila festivalska publika, koja je već navikla na odlične belgijske produkcije, videti “Zapisnik sa lica mesta” Kompanije Mišel Noare iz Brisela.

Reč je o razigranom komadu, prepunom elemenata Hičkokovog stila filma noar, koji istovremeno otkriva ono najbolje u četiri fantastična izvođača... Za kratko vreme sve postaje misteriozno u tom komadu u kojem mrtva tela ustaju da igraju, a žene nestaju, otrgnute daleko rukom koja se pojavljuje niotkuda...

BFI je 2013. godine proslavio deceniju postojanja, a predstavio je više od deset produkcija nekih od najznačajnijih baletskih kompanija i koreografa današnjice, među kojima su bili i Balet Džez Montreal, Balet Državne opere iz Beča, Balet Preljokaž, Pekinški plesni teatar, Danski plesni teatar, belgijska trupa Peeping Tom, švajcarski Alias, Kompanija Niva Šenfilda iz Izraela, Kulberg balet...

Publika BFI-ja imala je priliku tokom protekle decenije da uživa u više od 150 naslova, upoznajući tako najvažnije savremene koreografske rukopise i otkrivajući najveće plesne produkcije istovremeno kada i ljubitelji plesa u ostalim svetskim metropolama.

BFI se već sedam godina zaredom održava uz podršku kompanije Vip mobile koja, pored nagrade “Vip poziva”, doprinosi razvoju umetničke igre u Srbiji i kroz projekat za najmlađe “Vip talenti” i podršku Nacionalnoj fondaciji za igru.

BFI se i ove godine održava uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, i pod pokroviteljstvom Grčke, predsedavajuće Saveta EU.

Festivalski sajt je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)