• Search form

12.12.2017 | 16:58

Veliko interesovanje autora za Martovski festival

Veliko interesovanje autora za Martovski festival

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovski festival, čije će 65. izdanje biti održano od 28. marta do 1. aprila 2018. godine, već je dobio više od 500 prijava filmova, što pokazuje, prema oceni umetničkog direktora Marka Popovića, da se dobro kotira i da je opravdan koncept koji je 2016. godine uveden, a usmeren je na domaće i mlade autore.

“Napravljen je pomak, te je 64. Martovski festival bio uspešan i po brojkama i po atmosferi. Nastavićemo da gradimo platformu za domaće autore”, rekao je Popović 12. decembra na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda, koji je ponovo izvršni producent Martovskog festivala.

Popović je izjavio da je neosporna potreba za jakim nacionalnim festivalom.

Pominjući nedavni veliki uspeh srpskog dokumentarnog filma “Druga strana svegaMile Turajlić na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), Popović je ocenio da “festival kao što je Martovski -  ako je razvijen, može da pomogne da takvih uspeha bude i više”.

“Za svaku kinematografiju je važno da ima nacionalni festival. To je prilika da publika vidi ovu vrstu filma, ali i da se oni predstave stranim distributerima i producentima”, rekao je Popović, reditelj i producent, podsetivši da je 64. Martovski festival održan 2016. godine prema novom konceptu, koji je uveo tadašnji umetnički direktor, a sada specijalni savetnik Boban Jevtić, inače direktor Filmskog centra Srbije.

Ističući da su na 64. Martovskom festivalu dva filma prodata su tom prilikom stranim TV kućama, Popović je rekao da će i na naredni festival doći važni gosti iz sveta filmske industrije.

Konkurs za prijavljivanje filmova, koji je raspisan 1. decembra, traje do 15. januara, a program će birati selektorski tim u sastavu: Jovana Nikolić (dugometražni dokumentarci), Iva Plemić Divjak (kratki dokumentarni), Ivan Stefanović (kratki igrani), Iva Ćirić (animirani) i Marta Popivoda (eksperimentalni film i video art). Za jedinu međunarodnu takmičarsku selekciju – kratki igrani film, zaduženi su Maša Nešković i Nenad Popović.

Predsednik Odbora Martovskog festivala i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da je taj festival jedan od najstarijih na ovim prostorima.

“Ponosni smo što Beograd ima takav festival. Grad je u protekle četiri godine prepoznao značaj manifestacija poput ove, Festa, Bemusa, Džez festivala i radi na tome da podigne njihov nivo. U budžetu svake godine planiramo više sredstava, a obezbedili smo i više sponzora”, rekao je Mladenović, dodajući da to nije lako kada je u pitanju kultura, ali da je reč o širem interesu i da Grad Beograd ima tu odgovornost.

Mladenović je izrazio zadovoljstvo načinom na koji je DOB organizovao 64. izdanje Martovskog festivala i posebno pomenuo radionice koje su omogućile susret mladih autora i iskusnih stvaralaca.

Gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, zamenica načelnika Gradske uprave Beograda, saopštila je da je iz gradskog budžeta izdvojeno za naredni Martovski festival šest miliona dinara (koliko je bilo i 2016. godine), a da će tri miliona dobiti iz republičkih sredstava - od Filmskog centra Srbije, odnosno Ministarstva kulture i informisanja, kao i da se radi na obezbeđivanju sredstava od društveno odgovornih kompanija.

Ivona Jevtić najavila je i povećanje ukupnog gradskog budžeta za kulturu.

“Gradski budžet za kulturu za sledeću godinu je daleko veći. Prošle godine smo imali povećanje za šest-sedam procenata. Ove godine će to biti i više, kako za konkurse za sufinansiranje projekata, tako i za festivale, manifestacije od značaja za Grad Beograd, a takođe i za rad 30 ustanove kulture kojima je Grad osnivač”, rekla je Ivona Jevtić.

Ivona Jevtić zahvalila je Gradskoj upravi što je, kako je navela, imala sluha za kulturu i napomenula da je kulturna ponuda povezana i sa turizmom, u kojem Beograd beleži sve veću posetu, a to uzvratno puni gradski budžet.

V.d. direktor DOB-a Nenad Dragović podsetio je da je za 64. Martovski festival bio prijavljen 551 film, a za naredni je već stiglo više od 500 prijava.

Dragović je podsetio i da je na 64. Martovskom festivalu više žirija dodelilo 13 nagrada, a programe je pratilo više od 2.500 ljudi.

“Povećana je vidljivost Festivala u stručnoj i široj javnosti. Imali smo 33 medijska pokrovitelja, mada smo kasno ušli u pripreme. Ovoga puta krećemo ranije i očekujemo još bolje rezultate”, rekao je Dragović.

Odbor Martovskog festivala i Dom omladine raspisali su 1. decembra konkurs za podnošenje prijava u selekciji domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta).

Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film, a prijavljivanje je do 15. januara isključivo preko sajta martovski.rs

Kako su najavili organizatori, svi prostori DOB-a postaće tokom pet festivalskih dana mesto podrške domaćim autorima, tačka susreta filmskih profesionalaca i pasioniranih gledalaca, te prostor za brojne projekcije, radionice i predavanja, kao i mesto razgovora, dogovaranja i razvoja novih ideja, upoznavanja novih tehnologija, ukrštanja mišljenja i razmene kreativnih energija.

Prošle godine, na 64 Martovskom festivalu, najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom proglašen je “Dubina dvaOgnjena Glavonića o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca u Batajnici, koji je nagrađen i za montažu Jelene Maksimović. Gran pri za kratki dokumentarni film dodeljen je “Papirnom životu Zorana Tairovića, dok je najboljim stranim igranim filmom proglašen belgijski “State of Emergency MotherfuckerSébastiena Petretija, a najboljim domaćim “Samo devojčice plačuVladimira Milovanovića. Dodeljene su i nagrade za najbolje filmove u kategorijama animiranog i eksperimentalnog filma i video arta, kao i specijalna priznanja.

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r