Mundruco: Populizam najveća opasnost
Mađarski reditelj Kornel Mundruco, koji učestvuje na 46. Festu filmom “Jupiterov mesec” o teškom položaju migranata u Mađarskoj, izjavio je da je ideja za taj film sa nadrealnim elementima potekla mnogo pre migrantske krize, ali je inicirana obilaskom izbegličkog kampa koji ga je podstakao na pitanje šta je Evropa danas i čovečanstvo uopšte.
“Fenomen letenja me je oduvek fascinirao, zbog jedne SF knjige koju sam čitao sa 13 godina. Sanjario sam o tome. Sećam se da sam se uvek igrao sa tim konceptom, sa slikom čoveka kako leti. Pitao sam se da li verujem da čovek može da leti ili ne verujem i tražio sam filmsku priču u koju ću to uneti. Mnogo kasnije, kada sam snimao nešto u izbegličkom kampu, dirnulo me je na ličnom nivou njihovo postojanje tamo, njihova tišina. Sve to je u meni pokrenulo pitanje šta je čovečanstvo, šta je Evropa i šta to za mene znači. Onda su ta dva fenomena došla zajedno i počeo sam da radim na scenariju za ‘Jupiterov mesec’ 2014. dakle pre izbijanja velike krize sa migrantima”, rekao je Mundruco 1. marta na konferenciji za novinare 46. Festa u Sava centru.
Mundruco je rekao i da je jedna od poruka njegovg filma da je potrebno pronaći ponovo svoja verovanja, vratiti se idealima i povratiti nadu kako bi se rešila kriza u Evropi u korist, a ne protiv EU, kako bi ona bila bolja.
“Pripadam takozvanoj nultoj generaciji u Mađarskoj, onoj koja nema direktne veze sa komunizmom. Rasli smo potpuno ispunjeni verom i nadom da ćemo ulaskom u Evropsku uniju biti deo zapadnog sveta, zapadne demokratije. Umesto toga dobili smo brutalni postsovjetski kapitalizam, koji i tada i sada uništava čitave zemlje i duše naroda. Mislim da je prekretnica bila ekonomska kriza iz 2007. godine kada su se ljudi razočarali i shvatili da su dobili neizvesnost, nesigurnost, posle 40 godina života u sistemu koji je s jedne strane bio diktatura, ali je s druge strane značio institucionalizovanu sigurnost”, rekao je Mundruco.
Navodeći da je posle ekonomske “došla strašna moralna kriza, koja je dovela do rasta populizma”, Mundruco je ocenio da glavna opasnost po evropsku ideju ne dolazi sa levice ili desnice, već od čistog populizma koji se prima tamo gde su nestala uverenja.
“Naravno da i dalje verujem u evropsku ideju. Moram, nemam izbora. Treba se setiti da smo mi Evropljani tokom istorije kreirali jedna svet zasnovan na liberalnim idejama, na idejama renesanse, humanizma. Ja lično ne želim da izgubim to”, rekao je Mundruco, navodeći i da iskreno veruje da je film sedma umetnost i stoga se stalno trudi da radi nešto novo, uz što veći kreativni rizik, da otkriva nove prostore za svoju umetnost.
“Želim da moji filmovi bude nepredvidljivi, jer smatram da je i život sam nepredvidiv, a takva je i realnost koja me okružuje u poslednje vreme”, naveo je Mundruco, reditelj filmova “Divni dani”, “Delta”, “Nežni sin - Projekat Frankenštajn”, “Beli bog”...
Prema njegovim rečima, i “Beli bog” i “Jupiterov mesec” igraju se idejom postsovjetskih ruina, ali tako što miksuje žanrove.
“Pokušao sam da se odmaknem od realnosti i od stila realizma. Inače sve manje verujem u realizam. Smatram da taj koncept ne pruža dovoljno publici, jer ne možete mu stvarno verovati. Mislim da su bajke i ono što je iznad realizma načini da ponovo uspostavimo komunikaciju sa publikom. Čini se da je to dalje od realnosti, ali je po mom mišljenju mnogo bliže”, rekao je Mundruco, kome je 28. februara svečano uručena Plaketa Jugoslovenske kinoteke za doprinos evropskoj kinematografiji, a beogradskoj publici poznat je i po predstavama na Bitefu.
Na ocenu da mu je izuzetna produkcija, perfekcija u svakom kadru, Mundruco je na pitanje da li na njega u tom smislu utiče američki film, odgovorio potvrdno, navodeći da koristi svojevrsni holivudski senzibilitet. “To je deo naše stvarnosti. I u pravom životu se često manipuliše na način na koji to čine holivudski filmovi na velikom platnu”, dodao je Mundruco.
“O sebi mislim između ostalog kao i nekoj vrsti posvećenog zanatlije. Volim da uradim filmove perfektno. Trudim se da svaki kadar uradim kao da mi je poslednji. Sve filmove snimam sa takvim stavom. Volim lepotu i volim da se iza jednog savršenog kadra oseti da se neko potrudio da taj momenat izgleda tako”, naveo je Mundruco.
Film “Jupiterov mesec” priča je o mladom imigrantu koji je ustreljen dok je ilegalno prelazio granicu. Ranjeni Arjan otkriva da sada može misteriozno da levitira. Bačen je u izbeglički kamp, a napolje ga krijumčari dr Štern u nameri da iskoristi njegovu izuzetnu tajnu. Gonjeni razbesnelim upravnikom kampa, begunci stalno menjaju mesto u potrazi za bezbednošću i novcem. Podstaknut Arjanovim izuzetnim moćima, Štern preuzima zaokret u veri u svetu u kojem se čuda razmenjuju za malu nadoknadu.
Premijerna projekcija “Jupiterovog meseca” bila je 1. marta u Sava centru, a dan kasnije je na programu bioskopa Fontana, dok će 4. marta, poslednjeg dana Festa, biti prikazan u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Rođen 1975. godine u Mađarskoj, Mundruco je za svoj prvi dugometražni film “Divni dani” osvojio Srebrnog leoparda na Festivalu u Lokarnu 2002. Za film “Delta” dobio je 2008. nagradu FIPRESCI u Kanu, gde je dve godine kasnije prikazan i njegov film “Nežni sin - Projekat Frankenštajn”. Za “Beli bog”, koji je prikazan i na 43. Festu, osvojio je glavnu nagradu u programu Izvestan pogled u Kanu.
Pod sloganom “Priđi bliže”, 46. Fest predstavlja do 4. marta 116 premijernih filmova i deset klasika.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
*Foto: Dušan Milenković
(SEEcult.org)
