Kakvo društvo takva vlast

Nova postavka drame slovenačkog pisca Ivana Cankara “Kralj Betajnove”, kojom je pre tačno 70 godina otvoreno Jugoslovensko dramsko pozorište, biće premijerno izvedena 3. aprila, u režiji Milana Neškovića. Samozvanog kralja, industrijalca Jožefa Kantora igra Nenad Jezdić, a njegovog mladog protivnika, borca za pravdu Nikola Rakočević, ali u ovoj adaptaciji likovi nisu crno-beli i veliki značaj dat je emotivnom aspektu u inače surovoj priči.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović izrazila je veliko zadovoljstvo što može da najavi premijeru “Kralja Betajnove” i podsetila da je prva predstava novog, jugoslovenskog ansambla izvedena upravo 3. aprila 1948. godine. Dan JDP-a biće obeležen ovog 3. aprila i tradiconalnom dodelom godišnjih nagrada za umetničke i radne rezultate članoiva JDP-a, rekla je ona 29. marta na konferenciji za novinare.

Umetnički direktor Gorčin Stojanović izjavio je da je reditelj Nešković došao sa predlogom da radi “Kralja Betajnove” ne znajući da je to bila prva predstava JDP-a.

“Naša ogromna želja bila je da igramo Cankara, ne nužno ovaj komad, zato što je reč o odličnom piscu. Ali nije rđavo ni što se poklopilo da je to baš drama koja je otvorila JDP. Cankar je današnjim rečnikom rečeno socijalno odgovoran pisac, a uz to je umeo da napiše likove koji su vrlo živi i prezentni na sceni”, rekao je Stojanović.

Milan Nešković je istakao da je ovo komad koji nas se tiče. “Ubeđen sam da smo napravili nešto jako dobro, a ono što je još važnije – napravili smo nešto što je danas jako bitno u pozorištu. Postoje divne, velike predstave koje nas se toliko i ne tiču, ali ovo nas se tiče i ubeđen sam da je to jedan od najvećih kvaliteta ove predstave, pored te istine koju ona konstantno scenski oživljava”, rekao je Nešković, dodajući da je u protekla dva meseca imao “nikad lakši i lepši proces rada”.

Nešković je zapisao u programu predstave da “svako društvo zaslužuje vlast koju ima”.

“Vlast je apsolutno odraz društva. Drugo, sve što rade ljudi, rade za samopromociju. Sve je marketing. Maksa Krneca ne vodi ubeđenje. Uništena je ideja disidentstva – biti protivnik vlasti. To su sve verbalni protivnici. Obično iz lične koristi. Maks Krnec sebe ubeđuje da to što radi, radi zarad društva i jer je bitno. Njega nepravda istinski boli, ali ga boli iz ličnog razloga. Kantor mu je uništio oca. Uništio mu je život, uništio mu je mogućnost da ikad postane čovek, da studira, da ima novca. Lični razlog se krije iza opšteg dobra. U današnjem svetu odsustvuje empatija, a pojedinac je okrenut sebi. Živimo u svetu licemerja, imamo potrebu za osvetom ali je maskiramo, zato što je bedno da bude naša i lična; maskiramo je u sveopšte dobro, ili u sveopštu cenzuru”, naveo je Nešković.

Nened Jezdić je rekao da mu je uloga samozvanog kralja Jožefa Kantora bila delikatan, težak i veliki zadatak.

“U prevodu njegovog imena moglo bi da stoji ambicija, surova, ludačka ambicija, koja ni meni ne nedostaje u životu. Ambicije su u životu izuzetno potrebne. I velike i divne ljude krase ambicije. Ali problem sa ovim kontroverznim likom nastaje u onom trenutku kada čovek izgubi princip u svojoj  ambicioznosti. Samo od toga zavisi da li se to pretvara u neko rđavo delo ili u neko uzvišeno, važno i veliko delo”, izjavio je Jezdić.

Ističući umeće i maštu reditelja, Jezdić je izrazio uverenje da su “uspeli da, bez obzira na pitanje Kantorove samozvanosti kao kralja okruga, vešto ispričaju onu iskonsku pozorišnu priču, neophodnu za teatar, za umetnost, priču o značaju ljubavi u njenim mnogostrukim aspektima”.

“Čini mi se da smo uspeli da posvedočimo onu iskonsku pozorišnu, životnu i ljudsku priču o tome da bez obzira koliko je neko samozvani kralj, koliko je neko samozvani status politički, finansijski, kakav god, on takođe ima svoj emotivni život i ukoliko taj emotivni život njega napusti i ne raskrinka u njemu ono čovečije i ljudsko, njegov život je zaludan”, izjavio je Jezdić i citirao Kantorovu repliku: “Šta će mi sada sva vlast kad nemam nikog ko bi voleo mene i moju vlast”.

Nikola Rakočević je primetio da današnji mladi ljudi kada čuju ime Cankar ili “Kralj Betajnove” u prvom trenutku ne mogu da se povežu.

“Međutim, reditelj i dramaturškinja Maja Todorović uspeli su da naprave predstavu koja je dragocena upravo za mlade ljude, na način da mogu da se povežu sa temom i da kroz ovaj komad napisan pre mnogo godina prepoznaju svoje probleme, da prepoznaju svoj odnos prema vlastodršcima, odnos vlastodržaca prema ostalima i druge odnose koji su vrlo slični kao i danas. Te reči koje izgovaraju likovi u ovoj drami mogle bi da budu i naše reči”, izjavio je Rakočević.

Doajen Miša Janketić, pominjući kako je dugo u JDP-u, rekao je da je zgodno što učestvuje u ovom događaju “zbog toga što je proslava 70 godina JDP-a, ali  još više stoga što nam je jedan mladi, daroviti reditelj ponudio konstruktivan i interesantan proces stvaralaštva”.

“Imam nadu da ćemo 3. aprila pored jubileja imati pravo da slavimo i uspeh”, rekao je Janketić.

Dramatruškinja Maja Torodović, koja potpisuje i adaptaciju, rekla je da su Nešković i ona počeli da rade Cankara “sa idejom da to ne bude nešto što je ostalo zarobljeno u tom vremenu, a to je ta ideja socijalne pravde i borbe za jednakost koju pre svega predstavlja lik Maksa, a da je s druge strane zli, beskrupulozni industrijalac Kantor”.

“Želeli smo da u adaptaciji ne postoji niko ko je isključivo  zlo ili isključivo dobro, nego da svi likovi budu životniji, ne crni i beli, nego da su svi na neki način krivi za svoju sudbinu, da ne dolazi svo zlo spolja, a mi smo jadne, nežne dušice koje moramo to da trpimo ili da se sažaljevamo. Mislim da je to bitnije za savremeni svet. Nemamo mi više taj luksuz da dozvolimo da nam bilo ko drugi odlučuje o sudbini, jer tako završavamo ili kao marginalci ili kao roboti koji se utope u svakodnevicu i stalnu repeticiju”, rekla je Maja Todorović.

U velikom glumačkom ansamblu su i Vojin Ćetković, Milena Živanović, Anđelika Simić, Nebojša Milovanović, Jasmina Avramović, Mina Obradović, Vučić Perović, Đorđe Teodosić i dečak Stefan Kalezić.

Scenogafiju je kreirala Vesna Popović, kostime Biljana Grgur, a muziku je komponovala Anja Đorđević.

(SEEcult.org)