To se kaže prvo!
Galerija Remont u Beogradu predstavlja od 2. aprila izložbu “To se kaže prvo!” Katarine Popović koja predstavlja svojevrsnu pobunu protiv ćutanja i odbacivanja osoba u pozitivnom HCV statusu, ukazujući na poziciju stigmatizovanih bolesnika, napuštenost i prepuštenost postepeno nestajućoj socijalnoj državi, zdravstvenoj zaštiti, medicinskim radnicima.
“To se kaže prvo!” nudi konačni javni i umetnički progovor o stanju istovremene zaraženosti i zaraznosti. Boravi u jednoj, dodeljenoj, označujućoj i preplavljujućoj dimenziji, u pozitivnom HCV statusu, u “ne-ugroženom” životu, u nedodirljivosti, u nezaštićenosti. Izložba otkriva brutalne i konzervativne matrice proizvodnje i reprodukcije javnog diskursa.
Takođe, “To se kaže prvo!” ukazuje na društveni kontekst u kojem pozicija samostalnog umetnika, prekarnog kulturnog radnika, ne obezbeđuje egzistenciju koja omogućava samofinansirano lečenje, ali u isto vreme stvara mrežu socijalne podrške koja ipak uspeva da pronađe sopstvene putanje ka izlečenju. “To se kaže prvo!”, kako je navedeno u najavi, prolazi kroz svakodnevicu bolesti i lečenja; fragilnu i izuzetno nestabilnu samodisciplinu naizmeničnog potiskivanja i suočavanja, zaboravljanja i podnošenja, zanemarivanja i usredsređene pažnje; stalnu smenu gutanja i prkosa, bespomoćnosti i osnaživanja.
Kao pobuna protiv ćutanja i odbacivanja, izložba je izraz lične dužnosti prema svima koji se još uvek nalaze ili će se tek naći u poziciji stigmatizovanog bolesnika.
Prateći program izložbe obuhvata radio emisiju Ženergija 5. aprila (18-20 sati), kao i dane u kojima će autorka biti prisutna u galeriji i dostupna za razgovor i lično vođenje, što će naknadno biti najavljeno.
Katarina Popović (1974, Beograd) radi u polju vizuelnih i izvođačkih umetnosti, i grafičkog dizajna u kulturi i aktivizmu. Njena multidisciplinarna praksa obuhvata: reinterpretaciju, preispitivanje i proširenje osnovne sintakse štampanih medija, procesni dizajn, interdisciplinarne projekte (Tiraž: 1-6; Ludačke košulje 1&2) i kolektivno autorstvo (Antižargon, Poligon)… Radila je kao grafički dizajner za izdavače kao što su LOM, Vujičić kolekcija, Plato, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Univerzitet u Beogradu, Bitef teatar i mnoge druge.
Bila je član uredničkog kolektiva Teorije koja Hoda – platforme za savremenu umetnost i teoriju (2012-2017) i grafički dizajner TKH časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti (2007-2017).
Predstavljala je svoj rad na izložbama (Grifon, Kooperacija ne korporacija, ITS-Z1; Nestajanje javnog prostora, Salon MUB; Press to Exit, Skoplje, Through Red, SULUJ, Beograd) i na festivalima (Co-festival, Ljubljana; Performa, Maribor; Kondenz, Off-frame, Beograd…).
Sarađuje i učestvuje u istraživanjima i radnim procesima sa mnogim umetnicima i inicijativama na različitim umetničkim, aktivističkim i izvođačkim projektima (Bojan Đorđev, Siniša Ilić, Tomi Janežić, Nicoline Van Harskarp, Nomad Dance Academy, Per.Art, Stanica servis za savremeni ples, Rekonstrukcija – Ženski fond, Stealth…).
Od 2003. godine je članica ULUS-a, Sekcije za proširene medije.
Izložba u Remontu biće otvorena do 27. aprila, a delom je realizovana Praksi makerspace, uz pomoć Karkatag kolektiva, te uz podršku Stanice - Servisa za savremeni ples.
Autorka zahvaljuje posebno Zoe Gudović i Rekonstrukciji Ženskom fondu, te Jovani Rakić i svim prijateljima i saradnicima na dugogodišnjoj podršci i velikodušnoj pomoći.
(SEEcult.org)
