Monografija Univerziteta umetnosti u Beogradu
Reprezentativna monografija Univerziteta umetnosti u Beogradu, objavljena 2013. godine povodom značajnih jubileja UUB i njegovih fakulteta, svečano je predstavljena 10. juna u Rektoratu UUB.
Monografija je objavljena povodom značajnih jubileja u protekle dve godine – 55 godina od osnivanja Univerziteta umetnosti, 75 godina od osnivanja Fakulteta muzičke umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti, odnosno uspostavlјanja visokog umetničkog školstva u Srbiji, i 65 godina postojanja Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta dramskih umetnosti.
Na tom dvojezičnom srpsko-englesko izdanju (prevod Jelenka Srećković) radio je urednički tim u sastavu: prorektor UUB Marina Nakićenović – odgovorni urednik, profesor emeritus FDU Svetozar Rapajić – glavni urednik, i profesor FPU Ilija Knežević – likovno-grafički urednik, profesor FPU Olivera Stojadinović – autorka za tu knjigu posebno izabranog pisma (Resavska S), te članovi redakcije dr Dubravka Jovičić, Milutin Dragojlović, Zoran Bulajić i Zoran Popović, dekani FMU, FLU, FPU i FDU Beograd, sa brojnim saradnicima i fotografima.
Na Dan UUB dobrodošlicu prethodnim rektorima - prof. dr Darinki Matić-Marović i prof. Čedomiru Vasiću, profesorima emeritusima Svetozaru Rapajiću, Milanki Berberović i Nikoli Jankoviću, dekanima fakulteta, studentima i drugim gostima, poželela je rektor UUB prof. dr Ljilјana Mrkić-Popović, koja je izrazila najpre zahvalnost studentima i profesorima koji su preduzeli niz aktivnosti za pomoć ugroženima u nedavnim poplavama.
Podsećajući na jubileje UUB i njegovih fakulteta, ona je rekla da tolike godine razvoja visokog umetničkog obrazovanja u Srbiji obavezuju sve da dostojno nastave putem prethodnika, imajući punu svest o inovativnim nastavnim pristupima i reformama obrazovanja koje današnjica nameće.
“Upravo u želјi da sačuvamo trag današnjice i izbegnemo zamku da značajne lјude i važne događaje sačuvamo isklјučivo u ličnim sećanjima, odlučili smo da sačinimo monografiju UUB”, rekla je ona i istakla da je taj izdavački poduhvat nastao kao rezultat ogromnog truda, posvećenosti i entuzijazma svih članova tima koji je na njemu radio.
Profesor emeritus dr Irina Subotić u iscrpnom izlaganju rekla je da je monografija UUB (291 stranica velikog formata, luksuzna štampa) sa mnogo važnih podataka posvećena ustanovi koja na najvišem nivou brine o obrazovanju u oblasti svih umetnosti, moderne kulture i savremenog rukovođenja kulturnim institucijama u najširem smislu.
“Iako knjiga o UUB nije iscrpna naučna, istoriografska studija, ona ima dovolјno podataka da možemo da pratimo sažete istorijate svakog od četiri fakulteta, da čitamo kako su nastajali od – uglavnom – privatnih inicijativa i skromnih škola, da bi se u periodu prosperiteta srpske, a potom jugoslovenske države razvijali u pravcu današnjih profila sa najkarakterističnijim odlikama svakog od fakulteta. Svi oni imaju svoje posebnosti koje zavise od suštine medija kojima su posvećene, ali i od vizija njihovih osnivača, nekadašnjih i sadašnjih profesora”, rekla je Irina Subotić.
Kao izuzetno dragocene informacije u monografiji izdvojila je spiskove svih profesora i nastavnog osoblјa u širem smislu, koji pokazuju da su kroz sva četiri fakulteta, odnosno kroz Univerzitet umetnosti kao celinu, prošli “najeminentniji i najcenjeniji intelektualci, najznačajniji stvaraoci – najpoznatiji umetnici”…
“Samo ponegde čitamo otmene naznake da je, na primer, Fakultet likovnih umetnosti u pet zgrada na tri lokacije, iz čega se laički čitalac ne može da informiše o stvarnim uslovima u kojima se nalaze i ovaj ali i drugi naši fakulteti, rekla je Subotić, i dodala – knjiga nije ni imala nameru da marketinškim potezima apeluje da se uslovi rada na svim fakultetima pobolјšaju, što nas danas, ovde, ne sprečava da istaknemo – govorim u svoje, lično ime – da i Bolonjska konvencija kojoj su se naši univerziteti priklonili, i opšte evropske i svetske tendencije prosvete, podrazumevaju više namenskog, dakle adekvatnijeg prostora za studente i nastavnike, i još bolјu opremlјenost, i još aktivniju pokretlјivost studenata, i još veće učešće nastavnika u međunarodnim univerzitetskim krugovima. Sve to – razume se – zavisi od statusa koje je visoko (i ne samo visoko!) obrazovanje ima u našem društvu i posebno u svesti vlasti koja vodi ovo društvo u nama danas dosta nepoznatom pravcu. Sigurna sam da nijedan rektor, dekan, profesor, docent, asistent, doktorant, magistar ili student osnovnih studija ne bi odbio uslove koji se nude u prosvećenim zemlјama i društvima koja misle o budućnosti svoje nacije, a koje smatraju da su znanje, kreativnost i kritičko mišlјenje osnove modernih civilizacija, uprkos svim nivoima globalizacije i raznim manifestacijama neoliberalizma pod čijim pretnjama svi živimo i kojima odolevaju samo najprosvećeniji”, navela je Irina Subotić.
Prema njenim rečima, da ima nade da će društvo opstati pokazuje upravo primer UUB koji je svestan da je zatvaranje u uske lokalne granice pogubno za kritičke stavove, javno istaknute i izrečene, koji jedini mogu da budu pozitivni korelativi kada se misli da sve znamo i da sve možemo sami.
“Prisustvom i aktivnim učešćem u brojnim međunarodnim, regionalnim i stručnim mrežama Univerzitet umetnosti je pokazao da ne samo ume da otvara svoja vrata drugim znanjima, već je ponudio i samosvojne, jedinstvene programe i ideje zbog čega je stekao poseban ugled”, naglasila je Irina Subotić, navodeći kao primere visoko pozicioniranje stručnjaka sa UUB u Odboru Evropske lige institucija umetnosti – ELIA, zatim u mreži frankofonije, u Evropskoj univerzitetskoj asocijaciji – EUA, Evropskoj mreži centara za obrazovanje administratora i menadžera u kulturi – ENCTAC, Dunavske i Balkanske, Jadranko-jonske mreže i mnoge druge. Posebno je istakla i direktno povezivanje sa srodnim fakultetima i univerzitetima u svetu, od Kine i SAD do gotovo svih evropskih zemalјa, s naglaskom na zemalјama iz regiona i na brojne goste koje je tim putevima UUB pozivao da deo znanja i svetskih uspeha prenesu studentima u Beogradu, ili stvarao mogućnosti da beogradski studenti upoznaju iskustva sveta.
Irina Subotić posebno je pomenula i UNESCO-vu katedru za interdisciplinarne studije menadžmenta kulture i medija, zatim program „Erasmus Mundus“ koji dovodi najuspešnije studente iz gotovo celog sveta da u Beogradu stiču nova znanja i iskustva, ili Master studije u međunarodnom istraživanju performansa – MAIPR; brojne stručne publikacije koje se izdaju, kao što je Zbornik radova FDU koji izlazi od 1997. godine i okuplјa veliki broj uglednih domaćih i stranih saradnika.
Književnik Dragan Jovanović Danilov istakao je da UUB i fakulteti neguju sabornost i tradiciju, do one biblijske, ali da taj konzervativizam nije zatvoren već emancipatorski i doprinosi neprekintom toku reformi kroz stalno osavremenjivanje programa i delatnosti.
Dimitrije Stefanović
