GRAĐANIN -TRKAČ

Napisano u ratno proleće 1995.
.

Napisano u ratno proleće 1995.
.

U povodu nedavno održanog Beogradskog maratona, treba ukazati na jedan specifičan, u nekim gradovima već tri godine izuzetno popularan, a u Beogradu sasvim nepoznat stil masovnog trčanja građana.. Njegove osnovne karakteristike su:

1. POGNUTOST - Građanin-trkač trči povijen u struku.

2. OPTEREĆENOST - Građanin-trkač izvanredno retko trči bez ičega u ruci. Najčešće nosi u novine uvijenu veknu, kesu s korenjem ili kakvim lišćem, kavez s kanarincem, poneku daščicu, grančicu, komšinicu, ili već šta dohvati.

3. ETAPNOST - Građanin-trkač obavezno trči u kraćim etapama. Najčešće od kapije do kapije, od ugla do ugla. Često se odmara čučeći iza kontejnera, ležeći iza niskog zidića ili žardinjere, stojeći leđima pribijen uza zid... Predahe koristi za planiranje sledećih etapa, razmenu iskustava i najsvežijih informacija sa drugim građanima-trkačima koji dolaze iz različitih pravaca, razrađuje varijante, proračunava broj koraka do sledećeg odmorišta, i sl.

4. KOLEKTIVNOST - Građanin-trkač najčešće ne trči sam. Tokom predaha između etapa spontano se formiraju neformalne grupe za trčanje, koje su, međutim, vrlo privremenog karaktera i fluktu-irajućeg članstva. Počesto, naime, dolazi do osipanja grupe, odnosno hirovitog odustajanja pojedinih građana od daljeg trčanja, i to redovno uz bacanje na pločnik, praćeno nekim nerazumljivim uzvikom ili psovkom.

5. PROMENJIVOST PRAVCA - Građanin-trkač često menja pravac trčanja, trči u cic-cak liniji, a ponekad i napred-nazad! (dotrči do polovine ulice ili trga, a onda se naglo predomišlja i žurno vraća u kapiju).

6. AMBIVALENTNOST - Građani-trkači uvek i neizostavno trče najbrže što mogu, dakle sprintom. Nema tu ni traga od taktiziranja i čuvanja snage. Paradoksalno, i pored ove nesporne činjenice, njihovo srazmerno dugo mirovanje među etapama navodi na zaključak da oni zapravo nikamo ne žure. S druge strane, pretpostavku da oni trče sporta radi, demantuje to što oni ne trče u trenerkama ili šortsevima, nego u svojim svakodnevnim odelima (zimi čak i u kaputima).

7. POPALJIVOST - Ovaj stil smesta osvaja bukvalno sve stanovnike grada u kojem se pojavi. Kad jednom potrči na ovaj način, građanin se toliko oduševi da od tog momenta prezire sve druge vidove kretanja kroz grad, a naročito ono čuveno (takozvano beogradsko) šećkanje, kombinovano sa razgledanjem izloga, lakomislenim ćaskanjem na sred trotoara i skandalozno bezbrižnim sedenjem u kafanskim baštama.
.

Objavjeno u "Republici", krajem maja 1995, (signirano S.M..)