Kritika na delu: 18. Bijenale umetnosti Pančevo - 1/4
18. Bijenale umetnosti "Prostorni agens", Pančevo, 26. maj - 17. jun 2018.
1/4 Kritičarka na delu: Marijana Kolarić, istoričarka umetnosti
U nastavku serijala Kritika na delu, u prvoj od četiri epizode o 18. Bijenalu umetnosti u Pančevu, istoričarka umetnosti Marijana Kolarić ocenjuje da koncept posvećen umetničkom performansu i savremenom galerijskom sistemu nije jasno definisan, jer te dve teme konfrontira, a ne povezuje. I u samom delu programa, koji je fokusiran na umetnost performansa, Marijana Kolarić vidi nedostatak jasne povezanosti istorijskih radova iz 70-ih i 80-ih godina i današnjih performansa. Takođe, smatra da bi osnivač Bijenala umetnosti i organizator trebalo da povedu više računa o specifičnostima te manifestacije koja se vremenom izgubila.
Prema mišljenju Marijane Kolarić, prva celina 18. Bijenala, posvećena performativnim praksama - kao nekoj vrsti fragilne forme koja je efemerna i koja na ovim prostorima nije više toliko dominantna, niti postoji određena scena i platforma koja bi možda pokrila ili podstakla razvoj performansa u Srbiji - na neki način je konfrontirano postavljena prema celini o galerijskom sistemu koji počinje da se budi i razvija.
“Ono što, međutim, ne vidim iz ovg koncepta ili bar ovako kako je postavljeno u danu otvaranja Bijenala – jeste kako povezati ta dva pola. Čini mi se da su više postavljeni kao polovi, a ne kao neki balansi koje treba spojiti i napraviti neku vrstu saradnje, razvijati tu scenu zajednički… To je nešto što možda nije jasno konceptualno definisano i nije jasno ukazano konkretno na neki problem”, navela je Marijana Kolarić, dodajući da deluje da agens ili snaga umetnosti, na koji je ukazano, jeste nešto što ima potencijal, ali “nije suštinski jasno naznačeno koji”.
Navodeći i da je jasno da je selektor Andrej Mirčev želeo da pokaže vrstu pregleda načina na koji performativne prakse na ovim prostorima imaju ili su imale istoriju, pa su prikazani radovi umetnika poput Neše Paripovića i drugih iz perioda 70-ih i 80-ih godina sa prostora bivše Jugoslavije koji su bili aktuelni, Marijana Kolarić ukazuje da je kontekst tih radova, međutim, bio drugačiji od današnjeg.
“Čini mi se da sada insistirati na vraćanju performansa ili videa tako vrlo snažno možda predstavlja neku vrstu utopističke ideje na koji način umetnost sada treba ponovo da dobije neku ulogu u društvu - u smislu te snage ili impulsa promena, bilo društvenih ili pojedinačnih”, rekla je Marijana Kolarić, koja je bila selektorka prethodnog, 17. Bijenala umetnosti “SEE Art Gates: Stanja stvarnosti” 2016. godine.
Smatrajući i da je deo koncepta upravo bio pokušaj da se umetnost performansa spoji sa galerijskim sistemom, za koji se smatra da je više otvoren tržištu i koji uglavnom radi sa radovima koji su materijalni, a ne efemerni i prolazni, Marijana Kolarić navodi da joj se čini, međutim, da ni tu ne postoji jasna nit koja spaja radove iz 70-ih i 80-ih sa ovima danas.
Kao bivša selektorka Bijenala umetnosti u Pančevu, Marijana Kolarić navodi da joj je ta manifestacija lično značajna, a smatra da je veoma važna i za Grad Pančevo i da ima i republički značaj, ali da upravo zato treba više povesti računa o njenim specifičnostima.
“Očekivala sam da ove godine bude jasniji koncept samog Bijenala, definisaniji u smislu njegove specifičnosti – šta on treba da predstavlja i šta predstavlja inače. Nekako je imao jasniju sliku u prošlosti, pa se u skladu sa društveno-političkim promenama i sama manifestacija menjala. Sada se opet čini da se sa svakim novim selektorom donosi nova ideja, nov koncpet, i to je sve OK, ali je neka njegova bazična specifičnost izgubljena”, ocenila je Marijana Kolarić.
U tom smislu je preporučila osnivaču i Kulturnom centru Pančevo, kao organizatoru, da povedu više računa o tome šta je specifičnost Bijenala umetnosti, jer će tako i svakog narednog selektora uputiti na to na šta bi trebalo više da obrati pažnju.
*U narednim epizodama o 18. Bijenalu umetnosti u Pančevu, na kojem su predstavljeni radovi vise od 30 umetnika, za serijal “Kritika na delu” govore i teoretičar umetnosti Stevan Vuković, istoričar umetnosti Lav Mrenović i umetnik Selman Trtovac, koji se osvrće na treći, diskurzivni deo programa o doktoratima u savremenoj umetnosti.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
(SEEcult.org)
