Slučaj - Kompozicija II
Slika Pita Mondrijana “Kompozicija II”, dobijena pre više od 80 godina na poklon od Holandije u ime razvoja saradnje, centralni je deo izložbe na kojoj Narodni muzej u Beogradu predstavlja od 27. novembra i radove desetak domaćih umetnika, koji su u specifičnoj interakciji sa Mondrijanom, jednim od najznačajnijih umetnika apstraktnog slikarstva 20. veka.
Težište izložbe “Pit. Mondrijan. Slučaj Kompozicije II” predstavlјa slojevita biografija te slike, koja je nastala u Parizu 1929. godine, a dve godine kasnije stigla je u Narodni muzej u sklopu poklona Odbora za promociju holandske umetnosti u Jugoslaviji. Ta donacija od 42 rada, kako je podsetila 26. novembra na konferenciji za novinare direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, bila je deo šire ekonomske i kulturne saradnje, u cilјu razvijanja međudržavnih i diplomatskih odnosa. Narodni muzej time je postao jedna od prvih institucija u svetu koja je u svoju kolekciju uvrstila rad Mondrijana iz neoplasticističke faze.
Holandski ambasador u Srbiji Loran Stokvis (Laurent) rekao je da je, kada je pre četiri godine stigao u Beograd, bio oduševljen otkrićem Mondrijana u kolekciji Narodnog muzeja, sa kojim je holandska ambasada osmislila izložbu koja može najbolje da predstavi sliku “Kompozicija II” javnosti.
Ističući da je reč o izuzetnom delu i da otvaranje izložbe predstavlja “veliki dan”, ambasador je podsetio da iza tog poklona stoji ideja o kulturnoj saradnji, odnosno o kulturi kao ambasadoru Holandije.
Počasni konzul Kraljevine Jugoslavije u Amsterdamu Kornelis Dirk Merens (Cornelis) 30-ih godina 20. veka tražio je načine da unapredi ličnu, kulturnu i ekonomsku saradnju dve zemlje, zbog čega je osnovao Društvo ljubitelja Jugoslavije, podsetio je Stokvis. To društvo pomoglo je da se ostvari Merensova ideja o poklonu 42 umetnička rada Muzeju u Beogradu, među kojima su i radovi Van Goga i Mondrijana.
Kao posebno interesantno, Stokvis je izdvojio to što je Merens “postupio na veoma holandski način” prilikom realizacije tog projekta, budući da je mobilisao Društvo ljubitelja Jugoslavije da osnuje Odbor za promociju holandske umetnosti u Jugoslaviji u kojem su bili kustosi stručni za odabir dela.
Ceremonija uručenja poklona knezu Pavlu i direktoru Muzeja Milanu Kašaninu održana je 1931. godine, a kulturna saradnja dve zemlje nastavljena je potom 1932. godine izložbom jugoslovenskih umetnika u Muzeju grada Amsterdama (Stedelijk).
Istorijat dolaska “Kompozicije II” u Narodni muzej i njen istorijski kontekst, pojašnjeni u katalogu izložbe, govore o kulturnim institucijama Holandije i Srbije u to vreme, kao i o odnosima Holandije i Kraljevine Jugoslavije, dodao je Stokvis. “Čak i danas, 83 godine kasnije, ‘Kompozicija II’ još uvek igra svoju ulogu u promovisanju jake interakcije umetnosti i dizajna naše dve zemlje”, rekao je holandski ambasador, ističući da je Mondrijanova slika u interakciji sa važnim umetnicima iz ovog regiomn, čija su razmišljanja o tom njegovom delu i inspiracija potekla od njega, takođe predmet izložbe.
Zoran Naskovski
Osim “Kompozicije II”, izložba obuhvata i radove Gorana Đorđevića, Nikole Pilipovića, Aleksandra Dimitrijevića, Zorana Naskovskog, Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića, Dobrivoja Krgovića, Mrđana Bajića i Vesa Sovilјa, kao i dva neautorizovana projekta.
Radovi savremenih umetnika koji nisu sačuvani prezentovani su fotografskim zapisima i drugim dokumentarnim materijalom, a jedna od umetničkih instalacija uklјučuje i nekoliko značajnih dela iz Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu.
Autorke izložbe Jelena Dergenc i Simona Ognjanović rasvetlile su tokom pripreme tog projekta mnoge muzeološke i umetničke kontekste u koje se Mondrijanova slika periodično uplitala tokom nekolikio decenija. Upravo preko tih priča, koje su i učinile “Kompoziciju II” dokumentom stvarnosti koju Mondrijan nije ni poznavao, moguće je pratiti i razumevati različite pozicije i shvatanja koja su definisala umetničku, kulturnu i društvenu realnost u lokalnom kontekstu.
Namera autorki bila je i da se otvori pitanje uloge muzeja u stvaranju i legitimisanju vrednosti, značenja i umetničkih pozicija, kao i odnosa muzeja kao mesta proizvodnje memorije i žive umetničke produkcije.
Mrđan Bajić
Pit Mondrijan, slikar-filozof, plodan teoretičar i jedan od najuticajnijih umetnika apstrakcije, nakon školovanja na amsterdamskoj Rijksakademiji prošao je kroz gotove sve faze modernizma – od simbolizma, impresionizma, postimpresionizma, do fovizma i kubizma, da bi u zrelim godinama, kako je navela u katalogu Jelena Dergenc, dostigao čistu apstrakciju i formulisao principe neoplasticističkog slikarstva, koje će predstavlјati jedan od najosobenijih i najdoslednije sprovedenih izraza u istoriji moderne umetnosti.
Naznake onoga što će biti osnovne karakteristike Mondrijanovog rada u fazi neoplasticizma, mogu se uočiti u nekim od ranijih faza njegovog stvaralaštva. To se, pre svega, odnosi na sklonost ka slikanju u serijama koju je ispolјio još u najranijem periodu, u vreme kada još nije znao za Moneov postupak. Zatim, na beskonačno variranje odabranog motiva tokom kojeg je dosledno sprovodio redukciju, dovodeći ga do granica apstrakcije u serijama drveća ili fasada. U nekim radovima iz perioda od 1909. do 1911. godine, kada je Mondrijan stvarao pod uticajem kubizma, uočava se naglašavanje karakterističnog trija primarnih boja, koji će postati osnovno sredstvo izražavanja u neoplasticizmu.
Prekretnica u Mondrijanovom stvaralaštvu, odnosno konačni raskid sa pojavnošću i definitivno okretanje čistoj apstrakciji, dogodio se kada je, vrativši se iz Pariza pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, bio primoran da se zadrži u Holandiji. Tada je upoznao Tea van Duzburga sa kojim je 1917. osnovao grupu De Stijl. Taj pokret, koji je okuplјao umetnike različitih profila, težio je da dosegne univerzalni jezik kojim će biti prevaziđene podele u okolnostima Prvog svetskog rata. Verujući u društvenu ulogu umetnosti, članovi grupe su stvorili izraz zasnovan na teoriji čiste forme, logici, ravnoteži, proporcijama i ritmu. Tada je pod uticajem Mondrijanovih shvatanja došlo do formulisanja osnovnih principa De Stijla, koje je on izložio u nizu tekstova objavlјenih u istoimenom časopisu.
Kompozicija II
Po povrataku u Pariz 1919, Mondrijan je nastavio da radi koristeći jednostavne geometrijske oblike, prave linije i osnovne boje, da bi do kraja 1920. ustanovio principe stila koji je nazvao neoplasticizam. Do svojih principa Mondrijan je dolazio postupno, kroz dugotrajan slikarski rad, da bi ih, pretočivši ih u teoriju, izložio u svojoj knjizi “Neoplasticizam: opšti princip plastičke ravnoteže”.Tada je odbacio modularnu rešetku koju je koristio u prethodnom periodu, kao suviše rigidnu i upadlјivu. Polјe platna ujedinio je tako što je podeblјao linije koje su se sad slobodno kretale kroz obojene pravougaonike. Time je najzad postigao dinamičnu i asimetričnu ravnotežu, za koju je smatrao da u sebi nosi univerzalnu istinu i lepotu.
Mondrijanova slika “Kompozicija II” nastala je u najplodnijoj godini njegovog rada, na izmaku decenije tokom koje se u potpunosti posvetio neoplasticizmu kao putu dostizanja apsolutne ravnoteže i kosmičke harmonije, što je smatrao osnovim cilјem umetnosti. Slike iz 1929/30. godine, koje pripadaju tzv. klasičnom periodu, odlikuju se izrazitom stabilnošću i monumentalnošću. One poseduju impresivnu snagu i odaju jedan arhitekturalni efekat. Slika iz Narodnog muzeja koja pripada tipu otvorenih kompozicija, kvadratnog formata, odiše “harmoničnim skladom i strogošću velikih geometrijskih površina”. Deo je serije u kojima je centralna tema zasnovana na kvadratu okruženom pravougaonicima. Ipak, slika iz Beograda, kako je navela Jelena Dergenc, izdvaja se jasnoćom i uravnoteženošću kompozicije definisane rešetkom kojom dominiraju jasni i pravilni elementi, poput precizne podele levog registra na tri jednaka kvadrata, kojima kontratežu stvara veliki crveni kvadrat stabilizovan sklopom pravougaonika na kojima počiva. Slika poseduje i originalni ram, koji je Mondrijan osmislio bazirajući se na svojim teorijskim postulatima. Koristeći tanke drvene lajsne obojene u belo koje je postavlјao na poleđinu platna, postizao je utisak da slika stoji samostalno ispred rama, lišena svakog iluzionizma.
“Kompozicija II” privukla je pažnju Hansa Ludviga Jafea (Ludwig Jaffé), stručnjaka Stedelijk muzeja, koji ju je interpretirao kao neraskidivo vezanu za holandsku tradiciju, pre svega za protestantizam (kalvinizam) i njemu svojstven ikonoklazam koji ne trpi predstavlјačku umetnost, smatrajući je udarcem na apsolutnu božansku uzvišenost. Polazeći od etimologije holandske reči za lepo, koja istovremeno znači i čisto, autor nije mogao da nađe rečitiji primer za ono čemu je Mondrijan svojom umetnošću težio: da apsolutnu lepotu ostvari čistim sredstvima kao što su osnovne boje i prave linije koje se seku pod pravim uglom. I na kraju, ukazao je na sličnost Mondrijanove slike sa holandskim pejzažom nastalim pobedom čovekovog rada i promišlјanja nad prirodom.
Iako je živeći i radeći u Parizu gotovo 20 godina u kontinuitetu, postao jedan od najuticajnijih slikara apstrakcije, njegov ugled bio je ograničen na uzak krug umetnika, kolekcionara i intelektualaca koji su poštovali njegov rad. Prihvatanje Mondrijanovog stvaralaštva od strane zvaničnih institucija u tom periodu je potpuno izostalo. Svoje puno priznanje i institucionalizaciju Mondrijan je doživeo tek tokom svoje poslednje faze rada, koja započinje preselјenjem u Nјujork 1940. godine.
Njegova slika “Kompozicija II” privukla je pažnju stručne javnosti u Srbiji tek početkom 50-ih godina, kada se prvi put našla na stalnoj postavci.
Izložba “Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II” realizovana je pod pokrovitelјstvom Ambasade Holandije, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje i Ministarstva inostranih poslova Srbije, a otvoriće je ministar kulture Ivan Tasovac i ambasador Stokvis.
Izložba će biti otvorena do 22. februara 2015. godine.
*U PRILOGU: Tekstovi autorki izložbe o Mondrijanu, Kompoziciji II i konceptu
(SEEcult.org)
