Šta muči Šok zadrugu?
MMC “Led art” - Šok zadruga (ex Art klinika), jedan od najznačajnijih kolektiva na umetničkoj sceni u Srbiji u protekle dve decenije, najavio je mogućnost obustavljanja aktivnosti ukoliko do kraja 2014. ne bude rešen problem s gradskim vlastima Novog Sada u vezi sa blokadom računa nastao zbog obećanog, a nerealizovanog smanjenja zakupnine galerijskog prostora u pasažu u Zmaj Jovinoj.
Povodom novogodišnjih praznika, Šok zadruga je objavila “Izvod otvorenih stavki za 2014” u kojem je rekapitulirala mnogobrojne ovogodišnje aktivnosti, realizovane uprkos nepovoljnim okolnostima, i iznela šta je muči na kraju 2014. godine koja je trebalo da bude za MMC “Led art” godina “poleta i povratka u normalu da nesporazumi iz prošle godine nisu došli na naplatu”.
“Ukoliko se rešenje do kraja ove godine ne nađe – to će biti konačni kraj organizacije MMC ‘Led art’ – Šok zadruge. To neće biti umetnički projekat, neće biti performans, to će biti gašenje. Sa blokiranim računom i sa dugom koji nastavlja da raste, dok rešenje ‘samo što nije’, nismo u mogućnosti da funkcionišemo i da radimo dalje”, poručio je tim Šok zadruge, čije novogodišnje pismo javnosti prenosimo u celini:
MMC “LED ART” – ŠOK ZADRUGA – ŠTA NAS MUČI NA KRAJU 2014.
IZVOD OTVORENIH STAVKI ZA 2014.
Bliži se kraj 2014, vreme je da rekapituliramo šta smo uradili, gde se nalazimo, da donesemo zaključke, pa da pametniji i s novim elanom uđemo u 2015. godinu.
U 2014. uspeli smo da realizujemo više projekata: sređena je arhiva Led arta, velikim delom je digitalizovana i spremna za svoj konačni put u Muzej istorije Jugoslavije, gde će ostati budućim generacijama da sa „vremenske distance“ proučavaju koliko je četvrt veka angažovanja imalo smisla, odnosno koliko je bilo zaludno; spremljena je nova publikacija na engleskom i srpskom jeziku koja objedinjuje aktivnosti Led arta od 1993. do 2013. i koja će, nadamo se, uskoro doživeti svoje štampano izdanje; realizovana je letnja radionica „Dopunski časovi crtanja za talentovane“ koja je okupila perspektivne umetnike više generacija da zajednički kreiraju istu temu – ZLO NE SPAVA; realizovan je projekat „Publici na noge“, gde smo galerijski program izneli pred publiku, u javni prostor, na pijacu, a tokom decembra i na glavnu ulicu u Novom Sadu; izlagački program galerije „Šok zadruge“ doneo je preko dvadeset različitih događaja, izložbi, promocija, organizovano je veče slem poezije, prodajne izložbe, učestvovali smo u Noći muzeja. Održani su besplatni časovi crtanja za učenike srednjih škola koji su se spremali za akademiju (i upisali je), održana je radionica kreativnog pisanja...
Otvorili smo tri nova izlagačka prostora, Šok “Partizan” u Petrovaradinu, Šok “Petefi” na Telepu i Šok “ŠOSO” na Novom Naselju i jednu montažno-demontažnu, pokretnu galeriju. U situaciji kada se sve smanjuje, nestaje, pokušali smo da preokrenemo situaciju i ponudimo likovni program u delovima grada gde trenutno ima vrlo malo dešavanja.
Prva otvorena stavka – nastavak slučaja GUKa i Poslovni prostor
Godina 2014. mogla je za MMC “Led art” da bude godina poleta i povratka u normalu da nesporazumi iz prošle godine nisu došli na naplatu. Početkom novembra sa računa Led arta skinuto je 500.000 dinara na ime duga za zakup prostora, bez opomene i sudskog rešenja. Taj novac bio je namenjen za završetak izlagačkog programa u ovoj godini, izložbu „Perspektive 13“ i za početak izlagačke sezone u 2015. godini.
Izlagački program za 2014. uspećemo da završimo kako je planirano, uz razumevanje saradnika MMC “Led art” koji rade na volonterskoj osnovi i izlagača, dok će se „Perspektive“, kao kolateralna šteta, realizovati u izmenjenom obliku. Ovom prilikom bismo se još jednom, uz rizik da budemo dosadni, osvrnuli na to kako je novac nestao, odnosno u kom grmu leži zec.
Problemi su nastali 2013, kada je doneta odluka da dugogodišnji projekat Art klinika doživi eutanaziju i da se u novim društvenim okolnostima pronađe nov način funkcionisanja. Tako je nastala Šok zadruga. Drugačiji koncept podrazumevao je novi prostor i odluku da se iz podruma Grčkoškolske 5 izađe na svetlost dana. Avantura prelaska iz starog u novi prostor ne bi bila moguća bez saradnje sa Gradskom upravom za kulturu (GUK), odnosno tadašnjom članicom Gradskog veća zaduženom za tu oblast, uz čije posredovanje smo došli do novog prostora u pasažu Zmaj-Jovine 22, a Poslovnom prostoru vratili stari, uz logiku da “manji prostor manje košta”. Preduslov da se u takvu akciju upustimo bio je da se odlukom Gradske uprave smanji vrednost boda po kvadratnom metru ili, prostije rečeno, da se smanji zakupnina. Tu nastaju prvi problemi jer, nakon obećanja, nije usledila realizacija – umanjenje boda nikada nije usledilo, a kirija je ostala duplo veća (za četiri puta manji prostor) u odnosu na prethodnu. Ubrzo su se pojavili i rezultati konkursa GUK na kome MMC “Led art” nije dobio ništa, a novac su dobila uglavnom novoformirana udruženja (sada, nakon godinu i po dana, sasvim je izvesno da dobar deo tada podržanih projekata nikad nije realizovan). Reagovali smo tim povodom i prekinuta je komunikacija sa Gradskom upravom, jer tokom više od godinu dana nismo dobili nikakav odgovor a dug se povećavao.
Nakon rekonstrukcije gradske vlasti i kadrovskih promena, sa GUK je ponovo uspostavljen dijalog – dobili smo obećanja da će se pokrenuti pitanje umanjenja zakupnine, a u Poslovnom prostoru su obećali da neće pristupiti prinudnoj naplati tj. da neće blokirati račun dok ne rešimo problem. Dijalog je počeo krajem jula 2014.
U ovom trenutku, međutim, umanjenja zakupnine još uvek nema, rešenje se izgubilo negde u bespućima birokratije i niko, pa ni gradski ministar za kulturu ne može da utvrdi gde je zapelo. S druge strane, Poslovni prostor ipak je blokirao račun i novac je vraćen u budžet grada.
Obećanje – ludom radovanje ili uzimala-davala, kako vam drago, jer novac uzet sa računa i vraćen u budžet grada je isti taj koji je grad iz budžeta uplatio na ime programa.
Kako se to uvek baš nama dešava?
Ukoliko se rešenje do kraja ove godine ne nađe – to će biti konačni kraj organizacije MMC “Led art” – Šok zadruge. To neće biti umetnički projekat, neće biti performans, to će biti gašenje. Sa blokiranim računom i sa dugom koji nastavlja da raste, dok rešenje “samo što nije”, nismo u mogućnosti da funkcionišemo i da radimo dalje.
Ovo, nažalost, nije prvi put da nastaju problemi koji imaju dve bitne komponente: Prvi su svakako propisi – ispada kako je ova zemlja ustrojena tako da onemogućava rad, ako neko i uspe da opstane, to nije uz pomoć državnih institucija već uprkos njima. S jedne strane, naše aktivnosti grad pomaže, dao je sredstva za izlagački program, ali tim novcem ne možemo plaćati zakup za galeriju – sve kada bi kirija bila i znatno niža, propisi ne dozvoljavaju plaćanje zakupa. Da bismo dobili prostor, moramo položiti menice za koje svi znaju da nemaju realno pokriće, što je takođe krivično delo. I još niz primera koji pokazuju kako sistem zapravo tera da postupaš protiv zakona, da ideš u sivu zonu, ili da odustaneš. Verovatno je svrha propisa upravo to – da odustaneš, da ne talasaš.
Druga komponenta je ljudski faktor. U situaciji kada su propisi takvi kakvi jesu, jedini način da se situacija prevaziđe jeste volja nadležnih službi da se rešenje nađe, tj. da se problem ne otpiše u startu kao nemoguć. To insistiranje na rešavanju problema od nas pravi dosadnu, napornu instituciju koja se neprestano buni, stvara se utisak da se samo nama dešavaju maleri a naši problemi zapravo nisu neuobičajeni, mi samo insistiramo da se oni reše.
Druga stavka – konkurs republičkog Ministarstva kulture za otkup i politika MSUV-a
Druga bolna tačka u 2014. godini je konkurs republičkog Ministarstva kulture i informisanja za otkup umetničkih dela i politika MSUV-a u ovim okolnostima.
Oglasili smo se iz više razloga. S obzirom da kod nas ne postoji tržište koje utvrđuje vrednost umetničkog dela, ovaj konkurs je jedino merilo vrednosti, odnosno rezultatima konkursa uspostavlja se hijerarhija na srpskoj likovnoj sceni. Smatrali smo da je neophodno otvoriti dijalog o rezultatima konkursa čime bi se ispitalo da li je takva hijerarhija ispravna. Dijalog iz kog bi se možda iznedrilo rešenje na koji način uspostaviti jedinstvene kriterijume, da ne kažemo cenovnik, šta koliko može da košta i šta gde spada, a posebno da se pronađe rešenje za veliki broj umetnika koji nisu bliski ni jednoj instituciji, pa samim tim nemaju priliku da njihova dela neko kupi. Inicijativa je naišla na vrlo mlak odziv u branši, zanimljivo je i pomalo tužno da je najzainteresovanije za takvu vrstu dijaloga bilo samo Ministarstvo koje želi da ovakav vid otkupa unapredi i ustanovi kao praksu.
Posebno bolan momenat je politika Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u otkupu dela. Ova institucija zaobišla je veliki deo lokalne umetničke scene i opredelila se za “proverene vrednosti”. Mogli bismo se zapitati šta će MSUV uraditi sa magarcem na disku, odnosno koja to namera, svrha, koja to strategija ili plan opravdavaju investiciju od 9.996.000,00 u rad Marine Abramović i, na posletku, kakve to veze ima sa savremenom umetnošću u Vojvodini...
I još...
Naposletku, u nizu otvorenih stavki za proteklu godinu mogli bismo, na primer, postaviti pitanje po kojoj logici (da ne kažemo po kojoj kulturnoj politici) jedna privatna galerija, sa statusom preduzetnika, organizuje i predstavlja vojvođansku likovnu scenu u svetu pored postojećeg MSUV-a (izložba „Slutnja, krv, nada“ samo je kap koja je dopunila čašu, reč je o višegodišnjoj praksi) ili, recimo, primer Zavoda za kulturu Vojvodine gde je kustos pomenute izložbe bio zaposlen; kako se priprema kandidatura za Novi Sad, evropsku prestonicu kulture, kad se u istom gradu guši ceo jedan segment kulturne ponude, a prvi čovek Odbora za kandidaturu, inače direktor KCNS, u svojoj instituciji stavlja veto na izlaganje jedne slike koja “vređa osećanja vernika”...
Mogli bismo postaviti još niz pitanja, ali nećemo. Nema svrhe jer nikad ne dođe do dijaloga. Umesto pitanja zato novogodišnja rezolucija - u novoj godini gledamo svoja posla.
Srećna vam nova godina!
Dežurni tim Šok zadruge
