Oliver Tvist u Buhi
Predstava „Oliver Tvist“, prema cuvenom romanu Čarlsa Dikensa, u dramatizaciji Milene Depolo, koju će ansambl pozorišta „Boško Buha“ premijerno izvesti 21. oktobra u Ustanovi kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, približiće mladoj publici poznatu tešku priču pomoću doze humora i elemenata mjuzikla, kao i time što likove dece igraju deca-glumci, najavio je reditelj Milan Karadžić.
„Izabrali smo veliki naslov, veliku literaturu. Iz ranijih iskustava znamo da takve naslove nije lako održati na repertoaru“, izjavio je 17. oktobra na konferenciji za novinare Karadžić, umetnički direktor pozorišta „Boško Buha“ u kojem radi već 30 godina, a ovo mu je 40. režija u tom teatru.
Prema njegovim rečima, „Oliver Tvist“ je „teška i mučna, pomalo tragična priča, naravno sa jednim srećnim krajem, ali ipak nije pitka i laka za današnji uzrast dece od 12 do 15 godina, koji tretira“.
„Zato smo se Milena Depolo i ja odlučili da napravimo predstavu koja će pre svega dugo živeti na sceni. Ključevi za to su jedna doza humora i elementi mjuzikla. Takođe, predstavu krasi, uz glumce „Buhe“, dvadeset četvoro dece u ulogama dece iz sirotišta i iz Fejginove bande“, rekao je Karadžić.
Milena Depolo je primetila da „Oliver Tvist“ kao veliki klasik o deci i za decu apsolutno pripada glavnom repertoarskom toku „Buhe“, gde je ranije već imao dve postavke – u režijama Bojana Stupice i Nebojše Bradića.
U novoj predstavi, kako je izjavila, „humor je pomogao da priča bude koliko toliko pitka, da se lako proguta, ali su ostali i oni teški elementi bez kojih ova priča ne bi mogla da se ispriča“.
„Prilično smo verni Dikensu, ali ono što je veza sa današnjim vremenom i naša osnovna misao tokom rada jeste pitanje – kako dete može da bude lopov? Mi Oliverov ulazak u svet kriminala tretiramo iz današnje perspektive. Ona ne bi bila realna u viktorijanskom dobu, ali danas kada se bavimo pravima deteta i borimo za njih, to pitanje je realno postaviti“, rekla je Milena Depolo.
Podsetivši da Oliver upravo zbog svoje dečje neiskvarenosti i čestitosti stiže na kraju do svoje nagrade, do sticanja porodice, Milena Depolo je kazala da se „u ovoj adaptaciji i drugim likovima iz male ulične bande daje prilika za pokajanje, baš zato što su deca“.
Tu decu igraju polaznici „Škole glume Snežane i Nenada Nenadovića“ i jedan polaznik Škole glume i govora Omladinskog pozorišta Dadov.
Olivera Tvista u ravnopravnoj alternaciji igraju Pavle Orlić i Danilo Arnautović, Vrdalamu – Relja Vasić i Nikola Brun, Rouz – Iva Pejović i Dunja Stanković.
Mladi glumci su, predstavljajući svoje likove i stavove o njima, isticali lepo iskustvo rada u „Buhi“ što je za neke od njih bilo ostvarenje sna, kako je rekao Pavle Orlić.
U profesionalnom ansamblu su Uroš Jovčić (Pripovedač), Nemanja Oliverić (Fejgin), Teodora Ristovski (Nensi), Miloš Vlalukin (Sajks), Marko Gvero (Gospodin Bambl), Katarina Gojković (Gospođa Korni) i drugi.
Nenad Nenadović (Braunlo) najavio je „pravi spektakl, jedan Brodvej za decu“.
„Naša školica već dugo sarađuje sa „Buhom“, ovo nam je deveta zajednička premijera u kojoj pozorište, a pre svega Milan Karadžić, daje punu podršku ideji da decu treba da igraju deca. Često ćete videti da se te uloge daju mladim kolegama sa akademije. Međutim, Milan ima puno poverenja u našu decu, tako da Oliver i drugi zaista imaju toliko godina kao što piše u tekstu. To je velika vrednost ove predstave“, rekao je Nenadović, dodajući da nije lako raditi sa decom na sceni i da je zahvalan celoj ekipi na strpljenju.
Reditelj Karadžić je primetio da se u radu na ovoj predstavi osećao više kao koordinator, jer su izuzetan posao ostvarili svi umetnički saradnici, te naveo, uz Milenu Depolo, kompozotorku Irenu Popović, koreografa Nebojšu Gromilića, scenografa Borisa Maksimovića i kostimografkinju Dragicu Laušević.
Povodom svog jubileja, izjavio je da je pre tačno 30 godina - 1988. postao stalni član „Buhe“, ali da su saradnju počeli ranije, 1986. kada je na poziv tadašnjeg upravnika Ljubivoja Ršumovića režirao „Bajku o Vuku i Srbima“, po tekstu Milovana Vitezovića, a u toj predstavi o Vukovom detinjstvu igrao je i mladi glumac Nenad Nenadović.
„I to je bio spektakl. Usledilo je puno predstava, a moja specijalnost postale su predstave za decu“, rekao je Karadžić pominjući „Vasilisu prekrasnu“, „Uspavanu lepoticu“, „Mačora u čizmama“, „Snežnu kraljicu“, „Carevog zatočnika“, „Petra Pana“.
Kako je dodao, „mnogo je tu bilo lepih druženja, mnogo pozitivnih sećanja“, a sada je kao umetnički direktor zadovoljan što dolaze novi, mladi i talentovani reditelji.
Upravnik „Buhe“ Igor Bojović podsetio je na nedavnu premijeru „Robina Huda“ i izrazio zadovoljstvo što ovaj teatar „bez obzira na uslove u kojima radi, već dugo bez matične scene, ne staje već radi punom parom“.
„Jedini način da opravdamo ono što su radila mnoga značajna imena pre nas jeste da to učinimo kvalitetom svojih predstava i repertoara i otuda veliki naslovi“, rekao je Bojović, dodavši da je i Karadžićeva 30. godišnjica rada u „Buhi“ jedan od razloga što su se odlučili za tako veliki i zahtevan projekat kao što je „Oliver Tvist“.
(SEEcult.org)
