Malden dobio spomenik, kulturi najavljeno više para
Američki glumac srpskog porekla Karl Malden (1912-2009) dobio je spomenik ispred Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a toj svečanosti, na kojoj su emitovane i video poruke Maldenovih ćerki, dirigenta Zubina Mehte i glumca Majkla Daglasa, prisustvovala je i premijerka Ana Brnabić, koja je najavila veća ulaganja u kulturu.
Spomenik oskarovcu Maldenu, rad vajara Zdravka Joksimovića, postavljen je uz fasadu Kinoteke, a otkrili su ga 20. novembra direktor Jugoslav Pantelić i holivudski producent Den Tana, dugogodišnji prijatelj Maldena, rođenog u Čikagu kao Mladen Sekulović.
Premijerka Ana Brnabić istakla je da joj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično skrenuo pažnju na značaj tog događaja “uz reči da se radi o čoveku koji je jedan od naših najboljih ambasadora”.
“Na inicijativu predsednika Republike, naravno i prijatelja i porodice Karla Maldena, mi smo kao Vlada ovo podržali. Čini mi se da kao zemlja nedovoljno zahvaljujemo i nedovoljno znamo o ljudima koji su najbolji ambasadori Srbije u inostranstvu. Drago mi je da ovim činom menjamo tu nepravdu i dajemo signal ostalim ljudima koji se danas bore za Srbiju svuda u svetu da ćemo im zahvaljivati i da ćemo ih pamtiti”, rekla je Ana Brnabić pred mnogobrojnim zvanicama u foajeu Kinoteke, među kojima su bili i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, književnik i scenarista Filip David...
Napominjući da su u 20. veku ministarstva sile bila ministarstva policije i odbrane, premijerka je rekla da su u 21. veku za uspešne zemlje to ministarstva kulture i prosvete i najavila veća ulaganja u te oblasti. “Još jedan spomenik koji ćemo ostaviti za nama u ovoj godini ljudima kao što je Karl Malden jeste to što ćemo još više ulagati u ova dva ministarstva”, rekla je Ana Brnabić i dodala da su u predlogu budžeta za 2019. godinu dodatno povećana sredstva za Filmski centar Srbije i za podsticaj stranim produkcijama koje snimaju u Srbiji, te da će prvi put od kredita za infrastrukturu biti uzeto 20 miliona evra za projekte u kulturi.
Povodom orktivanja spomenika Maldenu, predsednik Američke akademije za filmsku umetnost i nauku Džon Bejli poručio je u pismu da je Malden bio jedan od najuglednijih glumaca svoje generacije, koji je igrao u više od 70 filmova, osvojio Oskara 1951. za ulogu u filmu “Tramvaj zvani želja” Elije Kazana, a 1954. godine bio još jednom nominovan za ulogu u filmu “Na dokovima Njujorka”.
Bio je član Akademije, pet godina njen upravnik, a 1989. godine izabran je za 27. predsednika i tri godine proveo na toj dužnosti, pokazujući istu pasioniranost i energiju koje su obeležile njegovu glumačku karijeru, naveo je Bejli, ističući i Maldenove zasluge za osnivanje i rad Ferbanks centra za proučavanje filmske umetnosti. “Ostavio je za sobom bogato zaveštanje, a Akademija mu duguje ogromnu zahvalnost za njegovu posvećenost i svesrdnu pomoć”, poručio je Bejli u pismu koje je pročitano.
Američki ambasador Kajl Skot istakao je da je Malden “rođen u srcu Amerike, u Čikagu, u porodici koja ga je naučila da voli svoje srpsko nasleđe i da se njime ponosi, a pritom je izrastao u čoveka koji predstavlja naše zajedničke vrednosti i sve ono najbolje u Srbima i u Amerikancima”.
“Bio je drag i vredan čovek, odan muž čitavih 71 godinu i otac pun ljubavi, srdačan i pun poštovanja za svakog s kim bi se sreo. Bio je briljantan glumac - u Holividu i u pozorišnim predstavama na Brodveju. Zasluženo je dobio Oskara i zapečatio mesto među najvećima, a ja ga najviše pamtima kao detektiva Majka Stona u ‘Ulicama San Franciska’, jednoj od najpopularnijih TV serija moje mladosti. Ston je bio stogi branilac moralnih vrednosti i istrajni borac za pravdu“, rekao je Skot i naglasio da je Malden uzeo umetničko ime, ali se pobrinuo da ne nestane Mladen Sekulović i često ga je ubacivao kao ime nekog lika kome bi se obraćao u svojim filmovima. I njegova desna ruka u “Ulicama San Franciska” bio je tako mladi policajac Sekulović.
Skot je rekao i da želi da oda priznanje predsedniku Vučiću za doprinos osmišljavanju spomenika Maldenu, a posebno je zahvalio Vladi Srbije i premijerki, kao i Ministarstvu kulture koji su obezbedili sredstva za realizaciju tog rada Zdravka Joksimovića. Uz zahvalnost Kinoteci, Skot je posebno zahvalio i Denu Tani, “još jednoj srpsko-američkoj legendi Holivuda za neumoran rad na ostvarenju ovog projekta”.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević podsetio je da je Maldenov otac Petar Sekulović odigrao važnu ulogu u formativnom periodu svog sina. “Vaspitan sam tako da sam se osećao kao da sam lično došao iz malog sela kraj Bileće, iako tamo nikada nisam ni kročio dok nisam postao zreo čovek”, citirao je Vukosavljević Maldenovo sećanje iz nedavno objavljenih memoara tog glumca, u kojima opisuje očev težak život u železari u Geriju, ali i pesme koje mu je pevao u detinjstvu, te kako ga je vodio u srpsku crkvu u čijim je predstavama Malden napravio prve glumačke korake i pevao u horu “Karađorđe” kojim je njegov otac rukovodio.
Vukosavljević je rekao da je Malden, ulazeći u svet profesionalne glume promenio ime, ali je “do kraja ostao Mladen Petrov Sekulić, Amerikanac odan svojoj srpskoj zajednici”. “Za tu odanost mu odavno dugujemo spomenik i spominjanje, koliko i za glumački rad”, rekao je Vukosavljević, dodajući da se iz Maldenovih memoara vidi i sa “koliko je umetničkog samoispitivanja ulazio u uloge, koliko je stranica posvetio znalačkim komentarima i divljenju svojim partnerima, među njima Marlonu Brandu i Džesiki Tendi sa kojima je u pozorištu igrao komad ‘Tramvaj zvani želja’, pre nego što je snimio istoimeni film i dobio Oskara”.
“Opis okolnosti dobijanja Oskara, krajnje sveden i odmeren, na momente duhovit, odaje čoveka koji pokazuje vrlinu skromnosti. Napomenuo je samo ovo: ‘Za mene, malog srpskog dečaka koji nije umeo da speluje, mladog čoveka koji je provodio slobodno vreme u kotlarnici Gudmanovog pozorišta, ta pobeda je zaista posejala seme osećaja pripadnosti. Konačno sam znao da sam napravio pravi izbor’”, kazao je Vukosavljević, ističući da je Američka filmska akademija nagradila Maldena i za životno delo.
O bogatoj filmskoj karijeri Maldena govorio je i direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, pominjući i njegovu jedinu saradnju sa ovdašnjiom kinematografijom – ulogu u filmu “Suton” (1982) reditelja Gorana Paskaljevića i scenariste Filipa Davida, u produkciji Centar filma iz Beograda i producentske kuće Den Tane.
Pantelić je podsetio i da je Kinoteka u junu 2016. godine, zahvaljujući porodici Maldena i angažovanju Den Tane, postala bogatija za legat tog “velikog čoveka i velikana pokretnih slika, te sa ponosom baštini lične predmete, dokumente i eksponate koji su krasili njegovu karijeru”.
“Malden je ostavio dubok trag u istoriji sedme umetnosti kao jedan od najtalentovanijh glumaca ne samo svoje generacije. Unevši specifičnu karakternost likovima koje je tumačio, Malden je svoje uloge učinio besmrtnim”, istakao je Pantelić, koji je zahvalio predsedniku Srbije, Vladi, Ministarstvu kulture i gradskim vlastima Beograda, kao i svim pojedincima koji su omogućili da Malden pored bioskopskog platna i legata u zemlji svojih predaka dobije i spomenik koji svedoči o njegovoj umetničkoj veličini.
Maldenov prijatelj i kolega Den Tana, koji je pokrenuo inicijativu za spomenik, zahvalio je i Srbiji i Americi.
“Amerika je Maldenu dala sve, a on je želeo da vrati i Srbiji i Americi. Voleo je svoje poreklo, a bio je ponosan kao umetnik i kao građanin Amerike. U Drugom svetskom ratu bio je dobrovoljac. Bio je divan čovek i moje je bogatstvo što sam imao priliku da provedem 55 godina u njegovom društvu. Naučio sam od njega puno”, istakao je Tana i dodao da bi Malden, da je mogao da bira gde da ima svoju statuu - sigurno izabrao baš Beograd.
To su potvrdile i Maldenove ćerke Karla i Mila, koje su u video poruci izrazile žaljenje što nisu mogle da dođu na svečanost.
“Našem ocu Mladenu Sekuloviću, poznatom kao Karl Malden, srpsko nasleđe je jako mnogo značilo. Sigurno bi bio vrlo dirnut ovom divnom počašću. Zahvaljemo Den Tani i svima u Beogradu”, rekla je Karla Malden.
Slavni dirigent Zubin Mehta istakao je u video poruci da je Malden bio jedan od najvećih glumaca Holivuda i da će biti zapamćen ne samo po filmovima već i ostvarenjima na televiziji.
“Njegove uloge nikada neće biti zaboravljene. Pozdravljam Beograd koji mu je podigao spomenik. On je to zaslužio”, naglasio je Mehta.
I Majkl Daglas je rekao da mu je žao što nije u Beogradu da oda “počast svom divnom srpsko-američkom prijatelju, mom mentoru Mladenu Sekuloviću”.
“Veoma sam ponosan što je dobio divnu statuu u svojoj domovini. Imao sam privilegiju da radim sa njim četiri godine (u televizijskoj seriji Ulice San Franciska). Zaista je bo moj mentor. Naučio sam sve od Karla. On je imao dve ćerke, a ja sam bio njegov usvojeni sin. Nikada neću moći dovoljno da zahvalim za sve što me je naučio, o poslu i o ljudima. Imao je radnu etiku kao niko drugi i bio je divan, divan čovek”, rekao je Daglas.
Kinoteka je priredila i ciklus filmopva Karla Maldena od 18. do 23. novembra, koji je poceo filmom “Tramvaj zvani želja” (1951), a obuhvata i filmove “Na dokovima Njujorka” (1954) Elije Kazana, “Zatočenik iz Alkatraza” (1962) Džona Frankenhajmera, “Jesen Čejena” (1964) Džona Forda… te na zatvaranju američko-jugoslovenski film “Suton” (1982) Gorana Paskaljevića.
*Foto: Kinoteka
(SEEcult.org)