• Search form

12.01.2019 | 11:55

Početak 12. Kustendorfa u čast Slavka Štimca

Početak 12. Kustendorfa u čast Slavka Štimca

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf reditelja Emira Kusturice svečano je otvoren 11. januara na Mećavniku uručenjem nagrade za buduće filmove “Drvo života” srpskom glumcu Slavku Štimcu koji je, kao i ostale zvanice, tradicionalno dočekan uz pogaču, so i rakiju, a priređen mu je i omaž u okviru programa Retrospektiva velikana.

Štimac je nagradu Kustendorfa istakao kao najbolje priznanje, jer je svakom glumcu najdraži upravo sledeći film.

“Jedno vreme nisam prolazio ovim krajevima, najdalje sam bio do Užica i hvala Emiru na ovoj časti. Malo evociram uspomene. Mi smo ovde proveli godinu dana kada smo radili ‘Život je čudo’ i tada je nastala ideja i bio sam svedok kada je Emir kupio ovaj prostor i počeo da gradi Drvengrad", rekao je Štimac medijima po dolasku na Mećavnik, prenela je RTS.

U okviru programa Retrospektiva velikana, biće prikazani filmovi “Vuk samotnjakObrada Gluščevića, u kojem je Štimac igrao kao 11-godišnjak, te nagrađivani Kusturičin “Sjećaš li se Doli Bel”, u kojem je zapamćen, između ostalog, i po rečenici: “Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem”.

Štimac je mladim glumcima poručio da je istinitost emocija najvažnija.

“Najvažnija stvar je da vam se veruje, da su emocije, koje ostavljate iza sebe, istinite i onda će to sigurno biti dobro. Morate da volite to što radite i onda će sve biti u redu”, istakao je Štimac, koji je i proglasio 12. Kustendorf otvorenim.

Ceremonija otvaranja, na kojoj su se obratili i Kusturica i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, počela je muzičkom tačkom Velikog narodnog orkestra Braće Advahov, nakon čega je trupa Cirkusfera iz Beograda izvela performans specijalno pripremljen za tu priliku. Deo otvaranja bile su i projekcije studentskih filmova Romana Polanskog i Kšištofa Kšišlovskog, a program je zvanično počeo Kusturičinim dokumentarcem o bivšem urugvajskom predsedniku Hozeu MuhikiPepe, jedan uzvišeni život”.

Prema rečima Kusturice, to je film o vrsti predsednika kakve danas više nema – one za kojima narod plače.

U razgovoru s publikom posle projekcije dokumentarca o Muhiki, čija je svetska premijera bila u Veneciji 2018, Kusturica je naglasio nesavremenost tog filma i specifičnost njegovog jezika, koji vuče korene iz onog dometa koji je filmska forma postigla 70-ih godina. Dodao je da je četiri godine tragao za strukturom koja bi odgovarala filmskom portretu gerilca koji je postao predsednik.

Kusturica je na otvaranju 12. Kustendorfa ponovio da taj festival nastoji da najbolji mogući način plasira ideju da je film umetnost. Ocenio je i da je to, nažalost, danas samo na individualnom nivou, jer se u masovnoj proizvodnji, započetoj pre dvadesetak godina, zapravo izgubio taj epitet.

Značaj Kustendorfa ponovo je istakao i ministar Vladan Vukosavljević, koji je uoči svečanog otvaranja nazvao taj festival “radionicom duha” i dodao da predstavlja “tektonski kulturni događaj, čije se posledice osećaju u regionu, Evropi i čitavom svetu”.

Na Kustendorf, koji je Ministarstvo kulture i informisanja podržalo sa 25 miliona dinara, prvog dana stigli su i kanadsko-američka glumica srpskog porekla Stana Katić, predsednica žirija, kao i francuski reditelj dokumentarnih filmova i producent Tankred Ramon i pisac Slobodan Despot, koji će takođe odlučiti o dobitnicima nagrada Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

U konkurenciji je, inače, 21 film mladih reditelja iz celog sveta, a izbor je napravljen među više od 700 prijavljenih.

Na Mećavnik je prvog festivalskog dana stigao i francuski direktor fotografije Mišel Amatje, koji će dodeliti nagradu “Vilko Filač” za najbolju fotografiju.

Kao najveća zvezda 12. Kustendorfa najavljen je američki glumac Met Dilan, a među gostima će biti i glumci Serđi Lopez, Marčelo Fonte, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani, reditelji David Oelhofen, Adilhan Jeržanov, Damijano i Fabio Dinoćenco, kao i producent Andrea Gambeta.

Program Savremene tendencije obuhvata filmove “Srećan kao Lazaro” italijanske rediteljke Aliće Rorvaće, dobitnice nagrade za najbolji scenario u Kanu, zatim “Bliski neprijateljiDavida Oelhofena i “Nežna ravnodušnost svetaAdilhana Jeržanova, “DogmenMatea Garonea, film “Papa Franja: čovek od rečiVima Vendersa i “Dečaci plaču” braće Damijana i Fabia Dinoćenco.

U okviru programa Retrospektiva velikana biće prikazani, uz filmove “Vuk samotnjak” i “Sjećaš li se Doli Bel?”, i “Dragstor kaubojGasa van Santa, “VesternManuela Porijera, kao i “SvlačenjeMiloša Formana i “Dvadeseti vekBernarda Bertolučija.

Program Novi autori predstaviće prvi dugometražni film crnogorskog reditelja Ivana Salatića Ti imaš noć”.

U okviru muzičkog programa, najavljeni su sastav Kaskaval & Kristi Traktor iz Moldavije, italijanski muzičar Vinici Kaposel, holandsko-srpski ansambl Jovan Pavlović i Marko Marković bras bend, grupa Kal iz Srbije i vokalno-instrumentalni sastav Bilja Krstić i Bistrik orkestar.

Najveća zvezda prošle godine na Mećavniku, na 11. Kustendorfu, bio je italijanski reditelj Paolo Sorentino, kome je uručena “Nagrada za buduće filmove”. Sorentino je održao i radionicu za mlade autore, kao i švedski reditelj Ruben Ostlund, čijim je filmom "Kvadrat" 11. Kustendorf i otvoren u prisustvu ministra Vladana Vukosavljevića.

Među gostima Kustendorfa do sada su bili i Lav Dijaz, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo

Kustedorf organizuje produkcijska kuća Rasta internešnel pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Mećavnik grada i TNSO.

Festivalski sajt je kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Kustendorf

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, Autoportret, u svojih 5 godina i 7 meseci. Omamljujuci miris zemlje i trave u leto 1950.
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r