Vraćanje 166. lista Miroslavljevog jevanđelja iz Rusije
Originalni 166. list Miroslavljevog jevanđelja, koji je još u 19. veku iscepao i odneo sa sobom u Rusiju ruski duhovnik Porfirije Uspenski, biće vraćen u Srbiju, potvrdili su 17. januara u Beogradu predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin. Ujedno, u Rusiju će biti vraćene slike Nikolaja Reriha, koje su u Narodnom muzeju u Beogradu, a dospele su u Srbiju između dva svetska rata.
Vučić je na konferenciji za novinare sa Putinom u Palati "Srbija" izrazio zahvalnost zbog vraćanja 166. lista Miroslavljevog jevanđelja.
Putin je rekao da su za to pitanje, kao i za slike Reriha zadužena ministarstva kulture dve zemlje.
O povratku 166. lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiji pregovara se već godinama.
Uoči dolaska Putina, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je Sputnjiku da ima velika očekivanja od razgovora dva predsednika u kojem bi tema povratka lista Miroslavljevog jevanđelja trebalo da dobije i svoj konačni imprimatur, jer je već postignut najviši stepen saglasnosti o koracima koji bi doveli do toga.
"Reč je o vrsti razmene u kojoj bismo mi dali sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha, koji je u Rusiji skoro kultna ličnost i ima veliki značaj. Dobra koincidencija je bila ta što ruski ministar kulture Vladimir Medinski i njegovo Ministarstvo nameravaju da u toku 2019. godine otvore muzej Nikolaja Reriha u Moskvi. Te slike koje su u depou Narodnog muzeja nisu naše, nikada nisu ni izlagane, tako da verujem da će do razmene i doći. Očekujem da će to biti u toku 2019. godine", rekao je Vukosavljević.
Svojevremeno istrgnuti 166. list Miroslavljevog jevanđelja jedini put izložen je u Srbiji u martu 2015. godine - na izložbi “Putevima Miroslavlјevog jevanđelјa” u Muzeju Vuka i Dositeja, koju su otvorili tadašnji ministar kulture Srbije Ivan Tasovac i ruski ministar Medinski.
Na otvaranju te izložbe, Medinski je rekao da Miroslavljevo jevanđelje pokazuje koliko su srpsko i rusko pismo i jezik slični, podsećajući današnje ljude da ne zaborave svoje korene, pravoslavnu hrišćansku osnovu i svoje pradedove koji su bili braća, zbog čega treba i danas da se pomažu.
166. list Miroslavljevog jevanđelja (Petrogradski list)
Miroslavljevo jevanđelje - najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis, koji je na Uneskovoj listi Pamćenje sveta, ostalo je bez svog 166. lista kada je 1845/46. godine manastir Hilandar posetila ruska duhovna misija na čelu sa arhiepiskopom i naučnikom Porfirijem Uspenskim. Fasciniran izgledom Miroslavlјevog jevanđelјa, Uspenski je isekao 166. list i odneo ga sa sobom.
Na tom listu nalaze se čtenija za 7. (20.) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelјa, ukrašena inicijalom sa likom Vavilonske bludnice – metaforom za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu svetog Jovana.
List se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu, gde se i trenutno nalazi zaveden kao “List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83” u zbirci Porfirija Uspenskog.
Zapis na poslednjem listu govori da je Miroslavljevo jevanđelje poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista Jevanđelja, koje je nastalo 80'ih godina XII veka, a pisano je na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije.
Miroslavljevo jevanđelje je po sastavu jevanđelistar ' bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Sve zastavice, osim prve na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama, jednostavnog su izgleda i crtane su perom.
Umetnički i ikonografski slikarstvo Miroslavljevog jevanđelja kombinuje romanički stil i vizantijsku tradiciju, zbog čega se mogućim izvorom uticaja smatraju prepisivačke radionice centralne Italije. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već najverovatnije potiče iz 14. veka, a na to da je preuzet sa nekog drugog rukopisa potvrđuje njegova veličina, kao i tehničke i stilske odlike. Ukrašen je monogramima, floralnim ornamentom i koncentričnim krugovima na ukrsnicama linija, a na osnovu monograma se pretpostavlja da potiče iz nekog od svetogorskih manastira.
Prvi poznati podatak o mestu čuvanja Miroslavljevog jevanđelja - u manastiru Hilandaru, potiče iz 1845-46. godine. Prilikom posete Hilandaru u martu 1896, kralj Aleksandar Obrenović je dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje, a uz njega i Osnivačku povelju Hilandara. Rukopis je tada donet u Beograd. Sledeće godine, u Beču je izrađeno fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja.
Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je, nakon prelaska preko Albanije, dospelo 1916. na Krf, gde je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni do 1918. Potom je smešteno u trezor Glavne državne banke u Beogradu, odakle je 14. juna 1935. preneto u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja u Beogradu). Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je od 1941. do 1943. čuvano u manastiru Rača, a zatim u Narodnoj banci u Beogradu.
Narodnom muzeju u Beogradu (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945. godine, a 1979. godine proglašeno je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, dok je u 2005. godine upisano na Uneskovu listu Pamćenje sveta (Memory of the World).
Miroslavljevo jevanđelje može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine, na osnovu zaključka Narodne biblioteke Srbije kao matične ustanove za zaštitu stare i retke knjige. Poslednji put to je bilo u decembru 2018. (subotom).
Rusija će, kako je najavljeno prilikom Putinove posete, donirati i pet miliona evra za nastavak radova na Hramu Svetog Save, jednoj od lokacija koju tokom dana posećuje ruski predsednik u okviru zvanične posete Beogradu.
(SEEcult.org)
