Fajns: Za Belu vranu zaslužan Beograd

Britanski glumac, reditelj i producent sa srpskim pasošem Rejf Fajns, ponovo je gost Festa u Beogradu, koji mu je dodelio nagradu “Beogradski pobednik” za dosadašnje stvaralaštvo na 47. Festu, a premijerno predstavlja novi film “Bela vrana” o Rudolfu Nurejevu koji, kako kaže, ne bi postojao da nije Beograda.

“Razlog zbog kojeg ovaj film postoji je – Beograd. Film je bilo jako teško snimiti. Ne bismo mogli da uradimo film bez divne kompanije Work in progress. Ovaj grad i Vlada (Srbije) i mnogi ljudi ovde bili su neverovatna podrška. Bez njih ne bi bilo ovog filma. Ako ne znate, vaš grad i zemlja imaju izvanredne kapacitete za internacionalni filmski biznis. (Producentkinja) Gabi (Tana) i ja smo duboko zahvalni na tome”, izjavio je Fajns 23. februara na konferenciji za novinare 47. Festa – nekoliko sati uoči svečanog uručenja nagrade i premijerne projekcije “Bele vrane” u Sava centru, u okviru Glavnog takmičarskog programa.

Prema rečima Fajnsa, na film o Nurejevu, nastalom u britansko-francusko-srpskoj koprodukciji, odlučio se zbog duha tog slavnog ruskog baletskog umetnika.

“Nikada nisam video Nurejeva da igra na sceni, bio sam premlad. Ali sam čitao njegovu biografiju. Zaintrigirala su me prva poglavlja o njegovim ranim godinama, pre nego što je prebegao na Zapad početkom 60-ih. Privukao me je duh tog mladog čoveka i njegova odlučnost da se izrazi kao umetnik. Priča je smeštena u poseban istorijski trnutak, u doba hladnog rata i ideološkog konflikta Istoka i Zapada. Nurejev je u tim okolnostima pokušao da ostvari svoj ideal, svoj san, to me je privuklo”, rekao je Fajns povodom svog trećeg rediteljskog poduhvata, nakon filmova “Koriolan” i “Nevidljiva žena”, koji su takođe prikazani na Festu.

Film “Bela vrana” počinje rođenjem Nurejeva u vozu trans-sibirske železnice i prati ga na putu slave. Svojeglav, drčan i neposlušan, Nurejev se od malena isticao i stekao reputaciju prave dive, ali je imao i fantastičan talent koji je podstakao Aleksandra Puškina, koga igra Fajns - majstora Vaganova ruske baletske akademije, da ga uzme pod svoje. Na putovanja u inostranstvo Nurejev je odlazio u pratnji KGB-a i njegovo ponašanje je bilo strogo ograničeno, ali je ipak imao priliku da stekne važne prijatelje, poput francuskinje Klare (Adel Eksarčopulos), koja je u mogućnosti da mu omogući politički azil. Priča kulminira momentom kada je Nurejev odlučio da pobegne svojim pratiocima i nikada se više ne vrati u Sovjetski Savez.

Baletski igrač Oleg Ivenko, koji glumi Nurejeva, rekao je da mu je taj projekat bio vrlo uzbudljiv, jer je to njegov prvi filmski eksperiment.

“Bilo mi je istovremeno teško, ali se uopšte nisam plašio jer me je Fajns učio bukvalno svemu što se tiče glume”, rekao je Ivenko, dodajući da mu je drago što je u Beogradu, posebno što dugo nije video Fajnsa koji mu je “mnogo nedostajao”.

Ivenko je rekao i da je izuzetno zadovoljan filmom i da je to bilo “divno iskustvo, pogotovo sa rediteljem koji je oko sebe okupljao ekipu”. “Posmatrao sam taj proces, kako okuplja glumce, kako radi sa snimateljem, sa producentima, sa svima nama. Usmeravao nas je kako sve to treba da iznesemo. On nas je inspirisao”, rekao je Ivenko o Fajnsu, nazivajući ga učiteljem.

Film “Bela vrana”, kako je dodao Ivenko, pokazuje lik mladog igrača koji želi da igra na svoj način. “Pretpostavljam da je u ono vreme to bilo teško i da bi mu danas bilo mnogo lakše, jer se svet promenio. U ono vreme Nurejev je bio za deset glava ispred ostalih, a imao je potrebu da kaže -  vidite šta ja mogu”, istakao je Ivenko.

Fajns je za lik baletskog pedagoga Puškina, rekao da je “neko ko duboko oseća umetnost i ono što ide uz umetnost, odnosno potrebu discipline i posvećenosti”.

“On je na neki način čista duša. Takvi ljudi, toliko senzitivni za umetnost, umetničku ekspresiju i veštine koje su potrebne da se uradi nešto veliko, su retki. To je Nurejev instinktivno osetio kada je u školi baleta tražio da mu upravo Puškin bude pedagog. Osetio je da to svoje može da realizuje u klasi Puškina. Takvih ljudi ima i danas, ali su retki. A retki su bili i u ono vreme”, naveo je Fajns, koji je boravio u Beogradu 2017. godine povodom snimanja muzike sa Beogradskom filharmonijom za film “Bela vrana”, a tada je dobio i državljanstvo Srbije.

Povodom odluke Nurejeva da zarad slobode prebegne na Zapad, Fajns je – na pitanje da li je danas po slobodu opasniji tržišni princip od političke represije, rekao da ta tema zahteva duži razgovor.

“Ja živim na Zapadu, ali sam čitao o sovjetskoj eri, ideološkoj kontroli i nametanju načina mišljenja. Mislim da nema poređenja između toga i onoga što postoji danas u tržišnoj ekonomiji. Ja ne osećam taj nivo represije, mogu da kažem pa i vičem šta god hoću, da napišem knjigu ili snimim film bez posledica. A svet iz koga je Nurejev pobegao bio je istinski represivan. S druge strane, treba istaći, a to se i vidi u filmu, umetnici su bili negovani. Jedna od igračica, koleginica Nurejeva mi je rekla da se nije osećala pod pritiskom, već da je bila slobodina iznutra. Dakle, bilo je tehničke kontrole i KGB-a, ali je to bio i svet ljudske ljubaznosti i tolerancije”, rekao je Fajns.

Fajns je zato, kako je dodao, sve scene koje se dešavaju u Lenjingradu snimao u živim bojama, za razliku od klišetizirane slike toga doba u sivim tonovima. “Hteo sam da pokažem da je iza sivila i kontrole postojao i svakodnevni život i u njemu radost, nežnost, ljubav, briga za umetnike”, dodao je Fajns.

Fajns je ocenio i da pitanje slobode danas u svetu zavisi od zemlje do zemlje, ali i od toga kako se sloboda percipira.

“Negde postoji manje slobode, pa je ona zato skuplja. Drugde su umetnici slobodniji. Zavisi i od toga kako se sloboda percipira. Neki od najvećih umetnika koji su trpeli represiju su slobodu našli u sebi. Tako da se može reći da slobodu moramo tražiti u sebi, a ne u datom političkom sistemu”, rekao je Fajns.

Govoreći o uticaju književnosti na svoje filmove, budući da je “Koriolan” rađen prema Šekspiru, a “Nevidljiva žena” prema Dikensu, Fajns je podsetio da je njegova majka bila pisac, pa su imali i veliku biblioteku, te je od malih nogu, kao i njegova braća i sestre, bio upućivan na čitanje.

“Ne mogu da kažem da to utiče na moju umetnost na svesnom planu, možda u upotrebi jezika. A za pozorište i film, za glumu uopšte, zainteresovao sam se preko Šekspira, koga sam voleo. Inače, ono što najviše volim da radim u životu je da čitam”, rekao je Fajns.

Prema njegovim rečima, svakim filmom želi da prenese “neku svoju istinu”.

“Uraditi film je uvek teško i zato ako nemate neku unutrašnju ideju koju želite da izrazite bolje nemojte ni da snimate film”, naveo je Fajns.

Povodom simboličnog naslova filma “Bela vrana”, Fajns je rekao da se i sam tako osećao u školi.

“Osećao sam teškoću da se uklopim u tu atmosferu. Osećao sam se kao neka vrsta autsajdera”, dodao je Fajns.

Budući da u filmu “Bela vrana” govori ruski, Fajns je na pitanje da li će učiti persijski ukoliko eventualno odluči da snima film o nekom iranskom umetniku, odgovorio na srpskom: “Bože moj! Ne znam”, što su prisutni propratili smehom i aplauzom.

Upitan da li ima novosti u vezi sa željom da nađe ženu u Srbiji, koju je izrazio pre dve godine kada je dobio srpski pasoš, Fajns se samo osmehnuo.

Prema njegovim rečima, od kada je prvi put stigao u Beograd osetio se dobrodošlo.

“Uvek sam lepo dočekivan tako da mi je to nekako ušlo pod kožu. Srećan sam što sam ponovo ovde”, rekao je Fajns.

Producentkinja Gabrijela Tana, koja prati Fajnsa iz projekta u projekat, rekla je da oseća da su na neki način srodne duše. “Volimo iste stvari, težimo istim vrednostima, tako da je to jedno sjajno partnerstvo”, dodala je ona.

U filmu “Bela vrana”, osim Ivenka i Fajnsa, igra i srpski glumac Nebojša Dugalić, kao i baletski umetnik Sergej Polunjin, poznat beogradskoj publici po nastupu na otvaranju Narodnog muzeja u junu 2018. godine, nakon dugogodišnje rekonstrukcije.

Fajns je povodom filma “Bela vrana” boravio krajem leta 2017. godine u Beogradu, kada je Beogradska filharmonija snimila izvodjenje muzike iz baleta Čajkovskog, Prokofjeva i Minkusa, u aranžmanima Ijana Eškerija, a pod dirigentskom palicom Endija Brauna, muzičkog direktora Londonskog Metropoliten orkestra.

Fajns je u Srbiji snimao 2010. godine i film “Koriolan”, premijerno prikazan na Festu 2011. godine. Fajns je tada zahvalio vlastima Beograda i Srbije na podršci prilikom snimanja “Koriolana”, a ujedno ih je pozvao da uvedu poreske olakšice u oblasti kinematografije.

Fajns je više puta gostovao na Festu, a dobitnik je i Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke.

U junu 2017. godine bio je i gost na svečanoj inauguraciji presednika Srbije Aleksandra Vučića u Palati Srbija.

(SEEcult.org)