Novi materijalizmi
Izložba “New Materialisms (Station 1)” u galeriji Siva zona u Korčuli prva je u seriji višegodišnjeg programa izložbi koji istražuje prirodu samoorganizovanih mreža u Evropi u cilju produkcije refleksije na istorijsko divergentne umetničke prakse i sa njima povezana diskurzivna polja konkretne i konceptualne umetnosti, definisana tokom 1960-ih (naročito kroz pojmove modernosti i postmodernosti).
Izložba “New Materialisms (Station 1)” u galeriji Siva zona u Korčuli prva je u seriji višegodišnjeg programa izložbi koji istražuje prirodu samoorganizovanih mreža u Evropi u cilju produkcije refleksije na istorijsko divergentne umetničke prakse i sa njima povezana diskurzivna polja konkretne i konceptualne umetnosti, definisana tokom 1960-ih (naročito kroz pojmove modernosti i postmodernosti). Takođe, cilj projekta je i njihovo razumevanje kroz prizmu postmedijskih savremenih pristupa umetnosti i post-digitalne uslovljenosti današnje svakodnevice.
U saradnji Sive zone, prostora savremene i medijske umetnosti iz Korčule, i organizacija HICA (Highlands institut savremene umetnosti) iz Škotske i Technopolitics, udruženja za razvijanje novih diskurzivnih formata između nauka i umetnosti iz Beča, projekat “New Materialisms” stvaraće sledeće dve godine dijaloge i sa drugim partnerskim organizacijama i prostorima širom Evrope.
Prvi deo izložbe u nastajanju, koji će biti predstavljen u Sivoj zoni od 15. jula do 5. avgusta, obuhvata audiovizuelnu instalaciju Voyager/ non-human agent slovenačkog umetničkog dua Špele Petrič i Mihe Turšiča koji će na otvaranju izvesti informans (informacioni performans).
Instalacija Voyager/ non-human agent koristi algoritam i podatke prikupljane sa instrumenata na svemirskoj sondi Vojažer, koja od 1977. putuje svemirom. Postojeći svemirski programi fokusiraju se uglavnom na najudaljenije tačke našeg okruženja, ali imaju tendenciju da zanemare značaj implementiranja umetničkih razvojnih praksi i metodologija koje se mogu sažeti u osnovno pitanje: kako je to biti ljudsko biće u svemiru? Ne-ljudski akter (non-human agent) istražuje moguće umetničke forme u svemiru, kompozite umetnosti i nauke, kao i procese kulturalizacije nauke.
Na prezentaciji “Cosmosapiens and the TerRatope” Špela Petrič će govoriti o uticajima post-(bio) tehnološkog interregno, o razvojnim izazovima umetničkog dela i živih sistema, te izložiti svoje stavove o temama autentičnosti, sučelja i propitivanja paradigme u odnosu na njenu vlastitu praksu i interdisciplinarnu umetničko-naučnu saradnju. Miha Turšič, umetnik, dizajner i direktor KSEVT-a (Evropski kulturni centar za svemirske tehnologije) predstaviće trajnu misiju ugrađivanja umetnosti i humanistike kao konstitutivnih ljudskih praksi u istraživanju svemirskih prostora. U tom izlaganju fokusiraće se na svemirsku arhitekturu, ne-ljudsku nastanjivost, te post-gravitacionu umetnost.
U sklopu izložbe, čiji je kustos Darko Fritz, biće održane i dve zasebne prezentacije (na engleskom jeziku): Špela Petrič i Miha Turšič će 18. jula održati prezentaciju “Cosmosapiens and theTerRatope”, a 23. jula, kroz šetnju Korčulom, biće izveden teoretski performans Armina Medoscha “Šta je povest?” – omaž grupi Praksis i Korčulanskoj letnjoj školi.
Izložba predstavlja i interdisciplinarne radove inspirisane nasleđem časopisa Praxis i Korčulanske letnje škole, odnosno i digitalizovanu arhivu časopisa “Praxis” koja je ponuđena posetiocima za slobodno kopiranje na USB stikove ili prenosne memorijske diskove.
Krug kritički nastrojenih mislilaca oko časopisa Praxis razvio je singularnu putanju humanističkog marksizma i socijalne analize u kontekstu socijalističke, samoupravne i nesvrstane Jugoslavije. Zajedno s Korčulanskom letnjom školom, časopis je delovao kao mesto razmene kritičkih stajališta između Istoka i Zapada u periodu od 1963. do 1974. godine. U zasedanjima Letnje škole i na stranicama časopisa svoje su doprinose, između ostalih, ostavili i Ernst Bloch, Herbert Marcuse, Henri Lefebvre, Karel Kosik, Jürgen Habermas, Lucien Goldmann...
(Digitalizovani) Praxis je zbirka domaćeg, internacionalnog, specijalnih i džepnih izdanja tog časopisa. U zbirci se nalaze i digitalizovani brojevi časopisa Problemi, te manji broj monografija koje nude kontekst za razumevanje delovanja i istorijskog značaja časopisa Praxis.
Zbirka (Digitalizovani) Praxis deo je projekta Javna knjižnica, dostupnog na internetu.
Javna knjižnica je projekat koji su pokrenuli Marcell Mars i Tomislav Medak kao zagovaranje institucije javne biblioteke i opšteg prava na pristup znanju kao njenog temeljnog načela. Javna knjižnica je ispitivanje mogućnosti distribuirane infrastrukture pristupa digitalizovanom znanju koju grade bibliotekari-amateri, a ujedno je i spoj ta dva nastojanja. U sklopu Javne knjižnice, arhivu (Digitalizovani) Praxis, sastavili su Ante Lešaja i Tomislav Medak.
Herbert Marcuse, Korčula 1968.
U sklopu izložbe, za 23. jul najavljen je teoretski performans Armina Medoscha “Šta je povest?” – omaž Praxisu, grupi Praxis i Korčulanskoj letnjoj školi.
Kroz seriju site specific performativnih predavanja, Medosch istražuje različite pojmove materijalizama - istorijskog, dijalektičkog i novog. Medoschevo performativno predavanje je improvizovani slobodni govor s pitanjem: "Šta je povest"? koje je bilo i tema drugog susreta Korčulanske letnje škole 1965.
Govoreći slobodno, znači vratiti se na same izvore filozofije, na susret prijatelja koji vode konverzaciju. Neće biti predloška prema kojem će Medosch govoriti, a performans neće biti audio-dokumentovan. Srž razmišljanja, kako je najavljeno, jeste u praksisovskom specifičnom poimanju teorije refleksije i delimične autonomije umetnosti i kulture spram proizvodnog aparata.
Predstavljanje Praxisa u raznim formatima ujedno je je i deo projekta “Povijest suvremenosti neformalne mreže kor::net” (Korčula Network), koji uključuje istoriografsko istraživanje i mapiranje dosadašnjih visoko relevantnih kulturnih i umetničkih praksi na ostrvu Korčula koji su obeležili promovisanje savremenosti na otoku Korčuli kroz 20. veka.
(SEEcult.org)
