Uhapšen Asanž, Ekvador ga predao Britancima na zahtev SAD

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž uhapšen je 11. aprila u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, a britanska policija obrazložila je taj potez obavezama na osnovu sudskog naloga, u vezi sa zahtevom SAD za njegovo izručenje povodom istrage koja se vodi protiv njega zbog odavanja tajnih američkih dokumenata.

Ekvadorska ambasada, u kojoj je Asanž živeo u izolaciji od juna 2012, godine, ukinula mu je pre hapšenja politički azil i pozvala londonsku policiju da obavi zadatak.

Prema navodima policije, koje su preneli svetski mediji, Asanž je odveden u pritvor, a pojaviće se pred sudom “što je pre moguće”.

Asanž je uhapšen na osnovu sudskog naloga od 29. juna 2012. godine, izdatog zbog njegovog nepojavljivanja pred sudom.

Tvrdnje londonske policije da je u ekvadorsku ambasadu ušla na poziv ambasadora, potvrdio je i sam ambasador Ekvadora, kao i Vikiliks na Tviteru.

Predsednik Ekvadora Lenin Moreno prethodno je saopštio da je dobio garanciju Velike Britanije da Asanža, koga je inače optužio za “nepristojno i agresivno ponašanje”, neće izručiti zemlji u kojoj je na snazi smrtna kazna. "Danas objavljujem da su nepristojno i agresivno ponašanje gospodina Džulijana Asanža, kao i neprijateljske i preteće deklaracije njegove organizacije upućene protiv Ekvadora, a posebno kršenje međunarodnih sporazuma, doveli situaciju do tačke u kojoj je azil gospodina Asanža neodrživ”, izjavio je Moreno i istakao da je odluka Ekvadora da ukine “diplomatski azil Asanžu” navodno suverena.

Odnosi Asanža i ekvadorskih vlasti pogoršani su poslednjih par godina, a Vikiliks je nedavno upozorio da će biti uhapšen zbog “INA dokumenata” poslatih jednom ekvadorskom poslaniku parlamentarcu, u kojima je Moreno optužuje za korupciju. Ekvador sumnja i da je Vikiliks odgovoran za deljenje Morenovih privatnih fotografija na društvenim mrežama.
Moreno je optužio Asanža i da je prekršio dogovor o svom azilu u ambasadi, u kojoj mu je, inače, pre godinu dana ukinut internet.

Šef britanske diplomatije Džeremi Hant zahvalio je Ekvadoru na saradnji u hapšenju Asanža, a napominjući da ne želi da se izjašnjava unapred o njegovoj krivici, ipak je rekao da “niko nije iznad zakona” i da je neprihvatljivo da neko izbegava suočavanje sa pravdom toliko godina. "Džulijan Asanž nije heroj, on je neko ko se godinama krio od istine”, rekao je Hant i ocenio ispravnim da o njegovoj budućnosti odluči britanski pravosudni sistem.

“Ovo što se danas desilo rezultat je godina pažljivog diplomatskog pregovaranja i posebno bih se zahvalio ambasadoru Ekvadora i londonskoj policiji na njihovom radu", rekao je Hant.

Vikiliks, kao i organizacije i pojedinci koji su već nekoliko godina uključeni u kampanju za oslobađanje Asanža, osudili su njegovo hapšenje i naveli da je ovo crni dan za ljudske slobode.

Ističući da je Asanž sin, otac, brat... dobitnik desetina novinarskih nagrada, te da je od 2010. svake godine nominovan za Nobelovu nagradu za mir, Vikiliks je naveo da su moćni akteri, uključujući CIA, učestvovali u sofisticiranom pokušaju njegove dehumanizacije, delegitimizacije i hapšenja.

Nekadašnji američki obaveštajac koji je obelodanio tajna dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) o nadgledanju internet komunikacije građana i prisluškivanju svetskih zvaničnika Edvard Snouden, koji je takođe na američkoj listi traženih lica, a već pet godina je u azilu u Moskvi, saopštio je na Tviteru da će snimci ambasadora Ekvadora, koji poziva u ambasadu tajnu policiju, kako bi iz zgrade izvukli nagrađivanog novinara, završiti u istorijskim udžbenicima.

“Asanžovi kritičari mogu da se raduju, ali ovo je mračan momenat za slobodu govora", poručio je Snouden.

Hrvatski filozof Srećko Horvat, jedan od osnivača pokreta DiEM25 koji je organizovao ranije proteste ispred ekvadorske ambasade i peticiju za oslobađanje Asanža, podržanu do sada potpisima više od 110.000 ljudi iz celog sveta, saopštio je na Tviteru da je ovo tužan dan za demokratiju takozvanog Zapada. Reč je o izručenju Asanža u američki zatvor nalik Gvantanamu samo zato što je izdavač, naglasio je Horvat.

U organizaciji Horvata, Asanž je 2014. godine gostovao u Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu u Beogradu posredstvom video linka, a nije želeo da govori podrobnije o optužbama na svoj račun, već je istakao da su ga ojačale i da je zapravo dobio poklon – supermoć optuženog.

“Optužen sam da sam špijun, terorista, seksualni krimninalac… To je za mene bio šok – saznanje da sam postao demon… Ali, divno je što sve to ne menja vas, nego druge. Vi ostajete isti, ali dobijate poklon supermoć optuženog”, rekao je tada Asanž, dodajući da zahvaljujući tome može da vidi druge kakvi zapravo jesu.

Tada je posebnu zahvalnost izrazio i Ekvadoru, kao hrabroj i principijelnoj zemlji koja mu je pružila utočište, a publici se tim povodom obratio odmah posle njega i tadašnji ekvadorski ministar spoljnih poslova Gijom Long koji je rekao da je njegova zemlja, uprkos pritiscima, pretnjama i prljavim kampanjama, dala Asanžu azil i nikada nije zažalila zbog toga.

“Moja vlada veruje da principijelne odluke mogu da doprinesu promeni situacije u kojoj se ugrožavaju ljudske slobode. Ostaćemo posvećeni zaštiti Asanža i borbi da se njegovo nelegalno zatočeništvo okonča”, rekao je tada Long, koji je prethodno bio ekvadorski ministar kulture.

Ekvador je posebno istakla i advokatkinja Vikiliksa Renata Avila, gošća beogradskog događaja podrške Asanžu, sa kojom je na krcatoj Sceni “Raša Plaović” razgovarala dramaturškinja Maja Pelević. “Ekvador je najhrabrija zemlja. Nijedna evropska ne bi to učinila, jer nemaju samostalnost, ma koliko tvrdile suprotno”, ocenila je tada Renata Avila, koja je upozorila i da bi situacija u vezi sa Asanžom i drugim uzbunjivačima mogla da postane “ekstremno teška” nakon američkih predsedničkih izbora i eventualne pobede Donalda Trampa, koja se u međuvremenu zaista i dogodila.

Publika u Narodnom pozorištu imala je priliku da vidi video snimke Slavoja Žižeka, Vivijen Vestvud, Srećka Horvata i Brajana Ina, koje su pripremili u znak podrške Asanžu. Doprinos tom događaju dali su učešćem u razgovorima ili video porukama i Peti Smit, Pi Džej Harvi, Noam Čomski, Janis Varufakis, Ai Vejvej, Majkl Mur, Ken Louč, Edgar Moren, Bernard Stigler, Franko Bifo Berardi, Baltazar Garzon, Ejmi Gudman, Ignjacio Ramonet, Kris Hedžes, Žan Mišel Žar, Evgenij Morozov… te grupa Laibach, čijim su spotom za pesmu “The Whistleblowers” i započeti skupovi podrške Asanžu.

Prošle godine su 19. juna - na šestogodišnjicu Asanžovog ulaska u ekvadorsku ambasadu, organizovani su protesti širom sveta kojima je zatraženo njegovo oslobađanje. U strahu da bi ambasada Ekvadora, kako se vec tada spekulisalo, mogla da popusti pod pritiskom SAD, Asanžove pristalice ponovile su zahtev za njegovo oslobađanje protestima organizovanim ispred američkih i britanskih ambasada. Posebnu zabrinutost izrazile su zbog njegovog fizičkog i psihičkog stanja koje je ugroženo zbog šestogodišnje izolacije.

(SEEcult.org)