Mitovi o EU: Zoran Ćirjaković

Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković veruje da bi ulazak Srbije u Evropsku uniju, koji smatra neizvesnim, doveo do finansijskog boljitka za oblast kulture, ali će to podrazumevati i određene ideološke kompromise.

“Pristup fondovima će biti lakši. Za kulturne radnike, to je dobro, biće sigurno više novca, ali pristup fondovima neće biti ideološki neutralan i to je negativna strana toga. Onim umetnicima ili radnicima u kulturi koji su spremni da prave različite kompromise, taj put će biti lakši i sredstva dostupnija i obrnuto”, naveo je Ćirjaković u video intervjuu za projekat “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju u cilju mapiranja mitova koji postoje o EU iz ugla sektora kulture.

Ćirjakovića, inače, proces evrointegracija Srbije uopšte ne zanima, ali smatra da je danas neodgovorno biti protiv članstva u EU, jer veruje da srpska politička elita nije sposobna da misli na alternativu.

“Svaka druga varijanta bi bila lošija ne zato što su te varijante objektivno loše, već zato što imamo elitu koja je isključila mozak, elitu koja misli da se sve može rešiti prepisivanjem zapadnih zakona, koja ignoriše važnost konteksta istoričnosti. Ja nisam siguran da ćemo mi ikada ući u EU, jer to ne zavisi toliko od nas, a čak i onaj deo koji zavisi od nas su neke stvari za koje mislim da politički akteri mogu da ispune. Drugi nivo je da tu odluku donose zemlje članice EU koje u ovim uslovima ne vidim da imaju neku veliku želju za proširivanjem. To je tako snažan mit da ćemo mi ući u EU da mi ne možemo da ga ignorišemo. Ideološka podela u Srbiji satanizuje svakoga ko je protiv na jednoj ideološkoj strani i obrnuto. Nema rasprave tu, mi čekamo taj čarobni štapić, a onda nas čeka gomila iznenađenja”, naveo je Ćirjaković.

Navodeći da je Portugal, kao jedna od najsiromašnijih članica EU – dobra slika toga šta u najboljem slučaju Srbija može da očekuje, Ćirjaković smatra da će EU jednostavno biti kanal kojim će mladi, talentovani i vredni ljudi moći lakše da odlaze negde drugo. Kao pozitivnu stranu vidi to što će se za ljude koji se bave kulturom i umetnošću otvoriti novi prostori i pristup fondovima, ali ono što je loše u svemu tome je to što će se favorizovati određene politike i određena ideološka stanovišta.

“To je loše jer ubija raznovrsnost i različitost”, dodao je Ćirjaković, koji je bio izveštač “Njuzvika” i “Los Anđeles tajmsa” tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i dopisnik domaćih medija tokom oružanih sukoba i kriza u zemljama Azije i Podsaharske Afrike.

Prema njegovim rečima, oni koji budu umeli da se uklope u pomodne poetike ili para-umetničko ideološke ideje EU, prolaziće dobro.

“Prolaziće i neki talentovani ljudi, ali najbolje oni koji budu umeli da se uklope u ideološku prividno modernu matricu koja će biti sugerisana. To se ne odnosi samo na kulturu, već na set drugih oblasti”, ocenio je Ćirjaković.

Prema njegovim mišljenju, umesto radnika u kulturi dobićemo projektarijat.

“Onim umetnicima ili radnicima u kulturi koji su spremni da prave različite kompromise, taj put će biti lakši i sredstva mnogo dostupnija nego nekima koji možda imaju neku sumnjivu ili oklevetanu poetiku ili su previše ispred svog vremena ili iza i koji jednostavno ne mogu da se uklope u nijedan od tih poželjnih narativa tih nikada samo estetskih ili umetničkih arbitara. Uvek je to, naročito kada radimo u ovako temeljno oklevetanih prostora kao što je Balkan”, naveo je Ćirjaković.

Prema njegovom mišljenju, dubina balkanističkih stereotipa je toliko snažna da se može uporediti sa primerom podsaharskih umetnika kada pokušavaju da nastupe na Zapadu. Kada je Anđelika Kiđo pokušavala da peva neki žanr koji nije afrički i da se tako ne oblači, ona je satrta - rekli su joj da to ne pokušava, dodao je.

“Naše mesto su Romi, alkohol, ta poetika… Ja ne sugerišem da su Emir Kusturica ili Aleksandar Petrović pre njega bilo šta od toga radili namerno. Ja samo govorim da mi imamo svoje mesto”, rekao je Ćirjaković, dodajući da je moguće da ce biti prostora i za neke druge poetike, ali će i dalje to biti “čvrsto vezano za očekivanja i to je neka vrsta neokolonijalnog poduhvata”.

“Uvek će prema nama biti malo drugačiji kriterijumi, što će uticati i na ljude koji deluju na kulturnoj sceni”, zbog čega je otvoreno pitanje da li će dobiti pdoršku koja im je potrebna da bi svoju ideju, projekat, umetnost realizovali, dodao je Ćirjaković.

Prema njegovom mišljenju, najzastupljeniji mit o EU u kulturi, kao i u drugim oblastima, je mit o čarobnom štapiću.

“To je taj mit o kraju istorije i kraju ideologije, koji je otelotvoren u EU, koji ima svoju ekonomsku, ideološku,  kulturnu, političku ideju - da je to rešenje za sve probleme i da se samo neki divljaci, manijaci, varvari tu neće uklopiti. To je potpuna idealizacija na svakom mogućem nivou. A ceo projekat je takav da ljudi koji su pravili tu EU nemaju mehanizam za rešavanje nijednog ključnog problema -  od izbeglica do njihove valute, i to prožima svako očekivanje ili svaku sliku koju imamo o EU, naročito na jednom prostoru kakav je Balkan, gde imamo tu komplikovanu sliku - da li smo u Evropi ili nismo. Pogledajte samo javni govor o EU. Ulazimo u Evropu. Smete da kažete druga Srbija, a ne smete da kažete druga Evropa, ili u smislu drugačija Evropa. Ljudi koji se najviše zalažu za multi-kulti različitost, ne dozvoljavaju tu različitost kada govorimo o Evropi i evropskim vrednostima”, naveo je Ćirjaković.

Navodeći da su izbeglice iz Sirije danas možda najbolja stvar koja se dešava Evropi, jer je to zemlja “najfinijih ljudi”, Ćirjaković je naveo da ti predivni ljudi ne dele, međutim, evropske vrednosti.

“Nisam siguran, na primer, da će u Berlinu moći da se održava gej parada, ako njih bude par miliona… Realnost Evrope će se menjati, naročito ako se ovi trendovi nastave, ali mi moramo imati u vidu da smo u nekim stvarima mnogo bliži tim Sirijcima kao ljudi koji su živeli u osmanskom komonveltu vekovima zajedno sa njima i da su mnoge stvari - od pogleda na svet do odnosa prema nekim ključnim stvarima u životu duboko orijentalne, bez bilo kakvih negativnih konotacija, i da ti ljudi mogu delovati moderno, kul, hiper, sajber, šta-god, u suštini imaju jedan kulturni obrazac, čak i ako govorimo o aktivistima i umetnicima, koji je duboko balkanski i duboko drugačiji od onog kako se vrlo često vidi i razume Zapad ili kako možda neki od njih vide sami sebe”, naveo je Ćirjaković.

Razgovor sa Ćirjakovićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama  kulturne scene u vezi sa priključenjem EU.

Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene. Akteri kulturne scene iznose stavove o EU u jeku izbegličke krize koja je podelila i same zemlje članice EU, dovela do novih zidova na Balkanu i iznela na videlo krhkost “evropskih vrednosti” – ukoliko i one nisu samo mit.

Među prvim sagovornicima su i dugogodisnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević,  filmski scenarista Dimitrije Vojnov.

Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.

Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.

(SEEcult.org)