Ponovo kršenje konkursne procedure za kulturu u Beogradu

Analiza godišnjih konkursa Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za savremeno stvaralaštvo u 2019. godini, koju je obavio stručni tim Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), ponovo ukazuje na niz propusta i kršenja zakonske procedure na gradskom nivou, dok je na republičkom situacija znatno bolja, ali se može dodatno unaprediti. Predstavnici NKSS najavili su i dodatne analize gradskog konkursa za 2917. i 2018. godinu, budući da su konačno dobili mogućnost uvida u dokumentaciju, koji su tražili još pre godinu dana u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Gradski konkurs za 2019. godinu, za razliku od konkursa Ministarstva kulture i informisanja (MKI), ponovo je obavljen mimo svih zakonskih obaveza i standarda, rekao je 14. maja na konferenciji za novinare dr Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope, koji je predvodio tim za analizu konkursnih rezultata.

Ukazujući da su rezultati gradskog konkursa objavljeni bez imena članova komisija, da su izostali podaci o odbijenim predlozima projekata, kao i obrazloženja za podržane i za odbijene projekte, da nije objavljen ni ukupan iznos sredstva koji je dodeljen, niti iznos sredstava po oblastima (kao što je bio slučaj i 2016, 2017. i 2018. godine), Cvetičanin je konstatovao da je ponovo podržan veliki broj projekata “sumnjivih organizacija”. U tu kategoriju spadaju organizacije koje nisu registrovane za oblast kulture, koje su se registrovale neposredno pred konkurs ili one koje su neposredno pred konkurs preregistrovane tako da im kultura postane osnovna delatnost.

Prema analizi NKSS, na gradskom konkursu podržano je 28 projekata “sumnjivih organizacija” (8% od ukupno podržanih), i to iznosom od 14,21 miliona dinara (9% od ukupno odobrenih sredstava).

Kao primer, naveden je Folkorni ansambl “Frula Beograd” koji je osnovan 21. januara 2019. godine - na dan objavljivanja konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda, a dobio je podršku od 200.000 dinara za projekat “Sačuvajmo folklorno i narodno stvaralaštvo i tradiciju srpske kulture”. Takođe, Mreža za poslovni razvoj dobila je ukupno čak 1,4 milion dinara za projekte u oblasti klasične muzike, iako se muzičkim programima prethodno nije bavila, kako priznaje i predstavnica te organizacije u jednom od javnih nastupa. Među “sumnjivim projektima” je i “Kulturom do mladih” Udruženja za zaštitu mladih, podržan sa 900.000 dinara. Među ranijim projektima tog udruženja je promotivni štand na Adi Ciganliji, na kojem su članovi tog udruženja delili poklone i ukazivali mladima o štetnosti bacanja smeća, a organizovali su i nekoliko predavanja “Kultura protiv učmalosti” u beogradskim školama, te akcije podrške Beogradu na vodi.

S druge strane, od 60 prijavljenih projekata članica NKSS, podržano je svega pet, što je 8% od ukupnog broja podnetih, odnosno dva odsto od ukupnog broja podržanih projekata na konkursu. U pogledu odobrenih iznosa, za pet projekata članica NKSS odobreno je svega 1% od ukupno odobrenih sredstava za sufinansiranje.

Između ostalog, nije podržan nijedan projekat Dah teatra, Evropa Nostre Srbija, Stanice – servisa za savremeni ples, Grupe "Hajde da...", Cirkusfere, Bazaarta, pa i same NKSS.

Od ukupno 304 podržana projekta na gradskom konkursu, 98 su predložile nevladine organizacije koje se bave kulturom (32%), 41 ustanove kulture (13%), 34 strukovna udruženja umetnika (11%), 31 preduzeća i preduzetnici (10%), 20 kulturno-umetnička društva (7%), 11 naučno-istraživačke ustanove (4%), a 69 ostali učesnici (23%). Za projekte NVO odobreno je 42,7 miliona dinara (31%), za kulturne ustanove 22,3 miliona (16%), za preduzetnike 20 miliona (15%), za strukovna udruženja 12,8 miliona (9%), za KUD-ove 7,85 miliona (6%), za naučno-istraživačke ustanove 4,95 miliona (4%), a za ostale podržane projekte odobreno je 25,97 miliona (19%), što znači da je ukupno za projekte podržane na konkursu izdvojeno 136.592.000 dinara.

Budžet za kulturu Grada Beograda, kako je uočeno, povećava se poslednjih godina u skladu sa povećanjem gradskog budžeta uopšte, koji je 2015. godine iznosio 581,8 miliona, a 2019. iznosi 898,6 miliona. Tako je za kulturu, posle 4,14% od ukupnog gradskog budžeta 2015. godine, došlo do izvesnog pada izdvajanja za tu oblast 2016. godine (3,44%), a potom slede godišnja povećanja (2017 – 3,52%, 2018 – 3.63% i 2019 – 4,12%). I za sam gradski konkurs procentualno je gotovo svake godine izdvajano nešto više sredstava u odnosu na prethodnu, pa je od ukupnog gradskog budžeta za kulturu 2015. godine za konkurs odobreno 2,19%, 2016 – 2,81%, 2017 – 2,89%, 2018 – 3,21%, a ove godine nešto je manji iznos – 3,11%.

Cvetičanin je podsetio da je 2018. godine gotovo trećina projekata podržanih na konkursu pripadala “sumnjivim organizacijama”, zbog čega je NKSS sa grupom strukovnih udruženja i Univerzitetom umetnosti javno i protestovala, tražeći ostavku, a zatim smenu tadašnje gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić. Zbog odbijanja Sekretarijata za kulturu da reaguje na primedbe, pokrenuta je procedura za omogućavanje uvida u konkursnu dokumentaciju na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koja je tek ovih dana i započeta.

Prema navodima predstavnika NKSS, rezultati gradskog konkursa pokazuju da je na delu direktna diskriminacija te asocijacije, koja samo u Beogradu ima više od 40 članica, među kojima su nosioci savremenog stvaralaštva u svojim oblastima. To što je dobijena podrška za svega pet od 60 podržanih projekata, kako smatraju u NKSS, ne može da bude slučajno, kao ni to što su, s druge strane, podržane organizacije bliske vlastima, odnosno takozvane “vladine nevladine organizacije”.

NKSS stoga i sada, u saradnji sa još nekim udruženjima, razmatra pravne korake za eventualno obaranje gradskog konkursa za 2019. godinu, a u međuvremenu će izvršiti uvid u konkursnu dokumentaciju iz protekle dve godine i obavestiti javnost o rezultatima analiza.

Za razliku od gradskog, konkurs Ministarstva kulture i informisanja i dalje “napreduje”, pa je ove godine, kako pokazuje analiza NKSS, realizovan na još višem nivou od prošlogodišnjeg, postavši u tom smislu svojevrsni standard za sve ostale organe državne uprave. MKI je tako objavilo podatke o svim podržanim i svim odbijenim predlozima projekata, objavljena su i obrazloženja za obe kategorije projekata, kao i imena članova komisije, a znatno je manje “sumnjivih organizacija” kojima su dodeljena sufinansirajuća sredstva.

Ukupno su na konkursu MKI za savremeno stvaralaštvo podržana 824 projekta, za koje je izdvojeno 372,23 miliona dinara (3,14 milion evra).

Najveći broj podržanih projekata podnele su nevladine organizacije koje se bave kulturom (313), zatim slede ustanove kulture (237), preduzeća (83), strukovna udruženja umetnika (55), naučno-istraživačke ustanove (24), KUD-ovi (18) i ostali (95). Najviše sredstava odobreno je za ustanove kulture (141,17 milion dinara), pa za NVO koje se bave kulturom (112,39), preduzeća (56,3), strukovna udruženja (20,8), naučno-istraživačke ustanove (8,5), KUD-ove (5,36) i ostale (27,6 miliona).

Od 101 projekta koje su podnele članice NKSS, podržano je 45 (5%), a odobrena sredstva iznose 4% od ukupno izdvojenih sredstava.

I na konkursu MKI, međutim, uočene su neke “sumnjive organizacije”, na koje se odnosi 2% od ukupno podržanih projekata, odnosno 2% od ukupno odobrenih sredstava za podržane projekte na konkursu.

Među njima je organizacija Mladi za Srbiju koja je registrovana 8. marta 2019. godine, kada je konkurs već uveliko bio u toku, i to za kulturu, sport, turizam, poljoprivredu, ekologiju, ljudska prava, socijalne politike , preduzetništvo i privredne delatnosti. Na konkursu za savremeno umetničko stvaralaštvo podržan je njihov projekat “Ambasadori dobre volje i kulture” (besplatna škola folklora za osnovce).

S druge strane, recimo, nije podržan istraživački projekat Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope “Ratovi na simboličkim granicama - sporovi oko ukusa u Srbiji”. Od 824 podržana projekta, inače, pronađen je samo jedan naučno-istraživački projekat, zbog čega u NKSS smatraju da bi Ministarstvo kulture i informisanja trebalo da obnovi zaseban konkurs za istraživačke projekte u oblasti kulture, koji je nekada postojao.

Rezultati konkursa, kako je receno, ukzuju na rast izdvajanja za sufinansiranje međunarodnih projekata, što je ocenjeno kao pozitivan korak u polju kulturne diplmatije i podsticanju međunarodnih aktivnosti organizacija i ustanova. S druge strane, u pojedinim oblastima konkursa, koji ukupno čini 4% budžeta Ministarstva kulture, osetan je disparitet u odnosu na iznose i broj podržanih organizacija odnosno projekata.

Takođe, primećen je porast broja prijavljenih projekata u oblasti narodne igre i amaterskog stvaralaštva, kao i povećanje sredstava koja se za njih izdvajaju.

Prema rečima Marijane Cvetković iz Stanice – servisa za savremeni ples, neophodno je u dijalogu sa Ministarstvom “konačno rasčistiti sa terminologijom” u toj oblasti.

“Verujemo da oblast savremenog stvaralaštva ne treba da ima folklor, jer on pripada nematerijalnom kulturnom nasleđu”, rekla je ona i dodala da bi trebalo uvesti posebnu podršku za amatersko stvaralaštvo, koje treba sistemski urediti i podržavati prvenstveno na lokalnom nivou.

Povodom podrške od dva miliona dinara koju je dobio Beogradski festival igre (BFI), kao i nedavne polemike ministra Vladana Vukosavljevića i osnivačice i direktorke tog festivala Aje Jung, Marijana Cvetković rekla je da je “ministar vrlo jasno konačno izrekao sve ono što nezavisna plesna scena govori već godinama, a to je da BFI kao privatni profitabilni veliki festival, čiji prihodi idu u džep jedne osobe, dobija najveća sredstva”. Marijana Cvetković dodala je da Ministarstvo kulture izdvaja za BFI oko 100.000 evra – što na konkursu, što na osnovu diskrecionog prava, a još otprilike toliko dobija iz budžeta drugih ministarstava i nivoa samouprave. Pritom ima i kontinuiranu podršku Evropske komisije i brojnih sponzora.

“Smatramo da je to velika i važna tema za čitav sektor kulture, kako za nezavisnu kulturu koja se svake godine iznova bori za preživljavanje, tako i za javni sektor koji takođe ima velike probleme za programske aktivnosti”, rekla je Marijana Cvetković.

Analize konkursa koje je NKSS obavila u poslednje tri godine, kako je rečeno, poslužiće za kampanju koja će sredinom godine biti pokrenuta u cilju zagovaranja izdvajanja jednog procenta budžeta za kulturu.

Ujedno, cilj kampanje će biti dalje unapređenje konkursne procedure i transparentnosti raspodele javnih finansijskih sredstava. NKSS neće stoga tražiti samo 1% za kulturu, što je minimum koji predviđa u Unesko, već će se zauzeti i za unapređenje različitih procesa raspodele sredstava i odabira projekata za sufinansiranje.

Budžet za kulturu ove godine, inace, iznosi 0,74% od ukupnog budžeta Srbije, što je minimalno povećanje u odnosu na 2018. Budžet je raspoređen tako da još uvek najveći deo odlazi na održavanje funkcionisanja republičkih ustanova kulture (70%), dok se svega 6% izdvaja za savremenu kulturnu produkciju.

Kako pokazuje komparativna analiza budžeta za kulturu u gradovima i zemljama regiona, iako Srbija i Beograd ne zaostaju mnogo po apsolutnim iznosima budžeta za kulturu, znatno su u zaostatku kada je reč o procentualnom izdvajanju, kao i izdvajanju po glavi stanovnika.

Prema rečima Cvetičanina, jedino Srbija i Federacija BiH izdvajaju manje od 1% državnog budžeta za kulturu, dok je u Sloveniji i Hrvatskoj situacija znatno bolja u tom pogledu, pa Zagreb, recimo, ima veći budžet za kulturu nego što ima Ministarstvo kulture Srbije.

U Sloveniji se za kulturu izdvaja po 78 evra po glavi stanovnika, u Hrvatskoj 40 evra, u Crnoj Gori 35, a u Srbiji 11 evra. Slilčan odnos je i na nivou gradova - u Ljubljani se izdvaja 145 evra po glavi stanovnika, u Zagrebu 99 evra, u Sarajevu 31, a u Beogradu 26.

*U prilogu: Analiza konkurs Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu 2019. (ppt)

(SEEcult.org)