• Search form

07.10.2015 | 21:32

Za nove centre za kulturu

Za nove centre za kulturu

Nezavisne kulturne scene u regionu godinama vode manje-više uspešnu borbu za prostor za rad i program, razvijajući različite modele kulturnih centara kojima je zajedničko to što afirmišu kulturu kao javno dobro koje je dostupno široj zajednici. Ujedno, kako je pokazala nedavna diskusija u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, jača i svest o potrebi radikalnih promena celokupnog sistema kulture koji omogućava da javne institucije kulture tavore pod partijskim obručima, trošeći najveći deo inače sve manjih budžeta koji se odvajaju za kulturu od novca poreskih obeznika.

Iskustva borbe za autonomne kulturne centre u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji, izneta u diskusiji, ukazuju na različit stepen svesti lokalnih vlasti o važnosti postojanja takvih prostora ne samo za razvoj savremene kulture, već i svih drugih društvenih oblasti sa kojima je povezana, uključujući i turistički potencijal gradova.

Situacija u tom pogledu najviše je odmakla u Sloveniji, gde još postoje skvotovi, ali i prostori dati nevladinim organizacijama na višegodišnje upravljanje, pokazala je panel diskusija “Kakav nezavisni kulturni centar nam treba?”, održana 4. oktobra u okviru međunarodne konferencijeNovi prostori – nove mogućnosti” koju je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizovala u saradnji sa Transeuropa festivalom.

U prednosti u odnosu na ostale zemlje u regionu je i Hrvatska, pre svega zahvaljujući uspešnom modelu civilno-javnog partnerstva na osnovu kojeg deluje Pogon Jedinstvo u Zagrebu. Na osnovu tog modela, u toku su i pregovori o osnivanju novog nezavisnog kulturnog centra u Skoplju. U Srbiji još nema uspešnih primera ustupanja nekorišćenih industrijskih ili drugih javnih prostora nezavisnoj sceni, mada je upravo Magacin u Kraljevića Marka trebalo da bude jedan od takvih modela – kako su najavljivale beogradske vlasti još 2007. godine.


      Iskra Geshoska, Emina Višnić, Milica Pekić, Mitja Bravhar, Dobrica Milutinović

Status Magacina, na čiji je istorijat podsetila Milica Pekić iz Asocijacije NKSS, ostao je pravno neregulisan do danas, ali je NKSS uspela da spreči izbacivanje organizacija koje ga koriste i započela dijalog o njegovoj daljoj sudbini sa Domom omladine Beograda, kojem su gradske vlasti svojevremeno prepustile upravljanje tim bivšim Nolitovim skladištem.

Organizacije koje od još od 2007. koriste Magacin, na osnovu konkursa DOB-a, dobile su krajem 2014. nalog za iseljenje zbog navodne nebezbednosti. Na njihov poziv, NKSS je povela dijalog sa DOB-om, zastupajući interese šire nezavisne scene. Osim što je sprečeno zatvaranje Magacina, u međuvremenu je učinjeno još nekoliko koraka napred predstavljanjem novog modela tog kulturnog centra i njegovim usvajanjem nakon javne rasprave, te započinjanjem pregovora s DOB-om o poslovno-tehničkoj  saradnji koja bi i pravno regulisala funkcionisanje Magacina kao resurs centra nezavisne scene, po principu otvorenog kalendara.

Za razliku od Magacina, Pogon Jedinstvo zasnovan je na civilno-javnom partnerstvu, odnosno suosnivačkom odnosu nezavisne scene Savez udruga Operacija Grad) i gradskih vlasti Zagreba do kojeg je 2008. došlo posle višegodišnjih nastojanja za obezbeđivanje prostora za rad i prezentaciju produkcije organizacija civilnog društva. Većina ih je radila u iznajmljenim prostorima, stanovima, kafićima… ili u pojedinim skvotiranim prostorima, a pristup koncertnim salama, kulturnim centrima ili pozorišnim dvoranama radi izvođenja programa zavisio je od volje upravnika.

Model osnivanja nove ustanove kulture odbačen je kao mogućnost, jer bi podrazumevao političku kontrolu upravljanja, što na duži rok, uz opšti klijentelizam i korupciju u društvu, zapravo zatvara takve ustanove – postaju same sebi svrha, zatvorene ne samo za nezavisnu scenu, već i za korisnike, rekla je direktorka Pogona - Zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade Emina Višnić, koji deluje kao javna neprofitna ustanova.

“Inovacija je upravo u sferi upravljanja – izmaknuti se iz apsolutne moći politike, ali ne izolovati i izmaknuti previše, iako je i to vredno, kao što pokazuje slučaj AKC Medike”, rekla je Emina Višnić, dodajući da su skvotirani prostori pogodni za alternativnu scenu, ali nije cela nezavisna scena alternativna: “BADco. ili Borut Šeparović, na primer, nastupaju i u mejnstrim pozorištima”.

Zagrebačke vlasti nisu, međutim, odmah prihvatile hibridni model civilno-javnog partnerstva, iako ga zakon omogućava.

“Tumačili su zakon kao da je to nemoguće… A moglo se kada je politika rekla: ‘Da’. Posle niza konfrontacija, kada su shvatili da nismo neki marginalci i da nas ima petoro-šestoro”, navela je Emina Višnić, dodajući da je partnerstvo sa gradskim vlastima, posle niza konfrontacija, bilo logično rešenje ako se ima u vidu da ustanove ne treba poistovećivati sa njihovim trenutnim nosiocima, već kao deo društvenog ugovora koji će zadržati ideju javnog dobra i javnog domena, ali će je demokratizovati uvođenjem civilnog društva i to mreže nezavisnih organizacija. Pogon pritom nije dat određenom broju organizacija, već funkcioniše kao otvorena platforma za sve koji rade savremenu umetnost.

Ideja je širiti zajednicu – sa organizacijama za ljudska prava, socijalno preduzetništvo, ekologiju, neformalno obrazovanje…

Zarad takve otvorene platforme, kako je dodala, potrebno je bilo odreći se kustoskog koncepta i definisati samo opšta područja delovanja, što podrazumeva i izvestan rizik po pitanju kvaliteta, ali omogućava predstavljanje ne samo etabliranih, već podjednako i mladih, neafirmisanih umetnika i drugih stvaralaca.

Na modelu Pogona, prilagođenog specifičnostima lokalne sredine, započeti su i pregovori u Skoplju o uspostavljanju institucije javno-civilnog partnerstva.

“Iskustva Pogona pomogla su nam da ono što su oni radili pet godina, mi uradimo za godinu i po”, rekla je Iskra Gešoska, ističući da zato i jesu važna susretanja i razmena iskustava za zagovaranje i pritisak na vlasti.

Osnivanje novog centra, kako je dodala Gešoska, predstavljaće i institucionalni iskorak u pravcu demonopolizacije moći u javnom kulturnom kontekstu, te pozitivan primer stvaranja zajednice koja će zastupati kritički odnos u implementaciji progresivnih politika u opštem interesu i iskorišćavanja urbanog, intelektualnog, kritičkog, stvaralačkog kapitala.

Nov način programiranja i organizacije upravljanja kulturnog centra, za razliku od postojećih gradskih institucija, podrazumeva inkluzivnost i raznolikost, te javnost rada i odgovornost. Takav “upad” civilnog društva u javni sektor, koji će obezbediti infrastrukturnu stabilnost, omogućiće stvaranje društveno-kulturnog centra koji uključuje širu kulturnu scenu, aktivizam i druge oblike zastupanja drugačijeg čitanja kulture - kao opšteg dobra za širu zajednicu, rekla je Iskra Gešoska, dodajući da još nije određen konkretan prostor za novi centar, iako ima nekoliko lokacija u vidu. “Odlučili smo da idemo najpre u promenu pravnog i političkog sistema u ovom kontekstu”, dodala je ona i izrazila nadu da će pregovori sa gradskim vlastima Skoplja biti okončani do kraja godine.

U Ljubljani ima više primera obezbeđivanja prostora za nezavisnu scenu, počev od AKC Metelkova – prostora bivše kasarne koji je skvotiran još 1993. godine, a posle niza peripetija i sukoba sa gradskim vlastima, postao je jedan od simbola i turističkih atrakcija slovenačke prestonice.

Metelkova je danas, kako je rekao Mitja Bravhar iz Kina Šiška, konglomerat različitih klubova koji su formalno-pravno u većini nevladine organizacije, ali ima i privatnih.

U Ljubljani sada ima samo jedan skvot, i to u bivšoj fabrici bicikala Rog.

“Gradske vlasti nemaju baš nekih vizija šta bi sa Rogom, pa puštaju umetnike i aktiviste da rade šta žele, mada to nije trajno rešenje”, rekao je Bravhar i kao treći primer naveo Poligon – kreativni centar u prostoru bivše fabrike duvana, u kojem takođe većinom deluju nevladine organizacije, koje plaćaju najam, a obezbeđuju sredstva uglavnom na principu coworking-a i crowdfunding-a.

Kao poseban fenomen u Sloveniji, naveo je to što nevladine organizacije imaju pravo da upravljaju određenim prostorima, pa tako Bunker vodi Staru elektranu, a kolektiv En-Knap - KUD Španski borci.

“Pošto su neprofitni, imaju pravo da budu tu pet godina, ali mogu ponovo da apliciraju”, naveo je Bravhar, koji je posebno predstavio i model Centra urbane kulture Kino Šiška, koji je javni zavod, a osnovao ga je 2008. godine Grad Ljubljana u istoimenom zapuštenom bivšem bioskopu.

Do osnivanja Kina Šiška došlo je tako što su gradske vlasti formirale radne grupe kako bi ustanovile šta je potrebno u gradu u oblasti kulture, odnosno za vizuelnu umetnost, koncerte, intermedije…

“Sami smo pisali Statut, zasnovan na otvorenom konceptu, koji podrazumeva saradnju sa nevladinim organizacijama, umetnicima, nezavisnim produkcijama… Stoga je i mnogo koprodukcija”, rekao je Bravhar, navodeći da godišnje ima oko 260 događaja. Gradske vlasti pokrivaju 50% troškova, a ostatak se obezbeđuje tržišni i od EU grantova. Takođe, Kino Šiška, kao gradska ustanova, može da aplicira i na nacionalne konkurse u oblasti kulture.

“Sada se radi strategija razvoja u pet gradova u Sloveniji, i za razliku od većine drugih ustanova, mi ne pišemo viziju u kontekstu broja koncerata, izložbi i drugih programa, već u smislu međunarodne saradnje i lokalnog umrežavanja”, rekao je Bravhar, dodajući da je šansa za reformu javnih institucija u Sloveniji najavljena izmena Zakona o kulturi.

Potrebu reforme institucionalnog sistema u kulturi apostrofirali su i drugi učesnici diskusije, navodeći različite primere partijskog uticaja na delovanje institucija kroz sistem postavljanja direktora, čime se gubi i njihova autonomija, i odgovornost.

“Ako ne izborimo autonomiju tih institucija i dozvolimo da budu partijske prćije, mi gubimo kulturu kao javno dobro, koje svi plaćamo kao poreski obveznici”, rekla je Milica Pekić, dodajući da se retko dešava da je direktor neke kulturne institucije profesionalac i da je vodi kako treba.

“Direktori vode institucije tako da se ne zameraju političarima, koji su ih postavili, kao ni zaposlenima, i tako se održava status quo”, dodala je Emina Višnić, dok je Iskra Gešoska primetila da “uvek postoje neki ljudi u foteljama koji ne razumeju ili možda ne žele da razumeju, odnosno ne odgovara im da razumeju. Ali, to je borba. Treba menjati sistem, pokušati ući u sistem”, dodala je Gešoska.

“Oni su kidnapovali sve - modele upravljanja, sadržaj, ideologiju… Možda pregovaramo i sa teroristima, ali osećala bih se kao saučesnik ako se ne borimo. Moramo se konfrontirati, možda i radikalno kako bi napravili neki iskorak ka onom svetu koji sanjamo kao idealan”, rekla je Iskra Gešoska, dodajući da civilno društvo stoga snosi odgovornost za “sliku u kojoj živi”.

Osim panela o kulturnim centrima u regionu, u okviru  međunarodne konferencije NKSS u Magacinu održan je i panel “Novi prostori kulturne produkcije” koji je okupio učesnike iz Srbije i sveta, a bio je posvećen različitim pristupima korišćenju, osvajanju i upotrebi prostora.

Konferencija Asocijacije NKSS organizovana je uz podršku Hajnrih Bel fondacije, kao deo programa međunarodnog Transevropa festivalaBeyond the Fragments” koji je održan u Beogradu od 1. do 5. oktobra u organizaciji Evropskih alternativa i kolektiva Ministarstvo prostora.

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.