Sprege moći i uticaja u politici

Savremena politička drama “Getsimanski vrt” britanskog pisca Dejvida Hera, koja govori o zataškavanju privatnih skandala porodice ministarke unutrašnjih poslova, poznate po zalaganju za proterivanje migranata, biće premijerno izvedena 24. maja u Ateljeu 212, u režiji Ljiljane Todorović.

“Getsimanski vrt” kroz strogu dijalošku strukturu gradi mehanizam pregovora, dogovora i trgovine informacijama u svetu politike, kao i privatnih intriga, krize odnosa i vrednosnih sistema, postavljajući pitanje cene uspeha u savremenom društvu, najavio je dramaturg Ateljea Dimitrije Kokanov 23. maja na konferenciji za novinare.

“Komad prati različite sprege moći i uticaja u skrivenom delu svakodnevne politike u Engleskoj, a nama je zanimljiv jer umnogome korespondira sa našim političkim trenucima”, izjavio je Kokanov, dodajući da su, s druge strane, “pretnje, manipulacije, mobing, korupcije - karakteristične generalno za sistem politike od antike do danas”.  

Drugi nivo komada su intimne priče i trenuci sumnje i borbe u kojima gotovo svaki od likova želi da odustane.

“Naslov je preuzet iz Biblije, jer je reč o noći sumnje koju je sam Isus Hrist imao u Getsimanskom vrtu, a ovde se to transponuje na savremenog čoveka i savremeno društvo, na političare i one oko njih, ali i na takozvanog malog čoveka koji ima trenutke sumnje, slabosti, želje za odustajanjem i promenom pravca svog životnog puta”, rekao je Kokanov.
Ljiljana Todorović je navela da je Her u posveti ovog komada citirao iz jedne poslanice Rimljanima: “Ono što želim, ja ne činim, a ono što mrzim – činim”.

“To je bilo instruktivno za putovanje kroz Herov komad. Kod njega je najzanimljivije to istraživanje dijalektičkog u svemu, u okviru čovekovog ponašanja, u okviru raskola između želja i onoga što mu razum nalaže, između želja i mogućnosti”, istakla je rediteljka.

Herovu dramu doživela je “kao stanje, agoniju pojedinca, a u isto vreme agoniju velikog skupa pojedinaca koji se potom naziva društvo, u današnjem vremenu, u nastojanju da preživi u svetu u kojem su se vrednosti obrnule naglavačke i da nađe neki svoj modus vivendi”.

“Tu dolazi do tragičnih, dramatičnih i grotesknih situacija, čiji smo svedoci svakodnevno. Ako treba da prihvatim da je ispravno nešto što je po osnovnim etičkim načelima više nego očigledno neispravno, a samo da bih preživela, onda je to strašno, ali to je i naša neminovnost”, izjavila je Ljiljana Todorović.

Pominjući izraz “voda nam je do ušiju”, primetila je da je u Herovoj drami to odmaklo još dalje i da je to inspirisalo vizuelni deo predstave.

“Doživela sam ljude u ovom komadu kao i nas, kao i samu sebe – kako već uveliko hodamo po dnu okeana civilizacijskog smeća, a pored nas neki, i to ne malobrojni - plivaju. Postavlja se kao nužda, da bismo preživeli, da moramo da se prilagodimo. I tu je srce drame ovog komada - kada krene da se prilagođava čovek čije se čitavo biće tome opire, pa mu se dešavaju razni lomovi i kada, s druge strane, neko rezolutniji odbije da čak i pokuša da se prilagodi. Naravno, gotovi su i prvi i drugi u ovakvom okruženju”, izjavila je Ljiljana Todorović.

U glumačkom ansamblu su Dara Džokić, Bane Vidaković, Jovana Gavrilović, Jelena Đokić, Branislav Trifunović, Slaven Došlo, Vladislav Mihailović, Marta Bjelica i Petar Benčina.

Bane Vidaković je svoj lik Ota Falona opisao kao čoveka koji simbolizuje sve one koji iz senke vladaju svetom.

“Na našu žalost, zaključićemo da to nisu ljudi koji su završili Kembridž, Oksford ili državne fakultete, nego neki ‘megatrend’, a mogu bogami i bez fakulteta. Dovoljno je da su krvoločni i željni uticaja i novca. Oto je šarmantna ajkula koja pliva ispod površine i nevidljiv je, a zapravo vuče važne poteze u engleskoj, pa i svakoj drugoj politici”, rekao je Vidaković.

Lik Lori, koji igra Jelena Đokić, predstavnica je sveta umetnosti.

“Lori zatičemo u ozbiljnoj potrazi za smislom. Kada je novac sam sebi i razlog i svrha, teško je verovati u bilo šta, ali nekako je Her kroz Lori dao to zrno nade da umetnost koliko god može za pojedinca biti isceliteljska, toliko može biti lekovita i za čovečanstvo. Ona se nekako uhvati za to, a i ja sam negde videla svoj razlog za naše bitisanje u celoj ovoj priči, u Getsimanu”, izjavila je Jelena Đokić.

Vladislav Mihailović i mladi glumci Jovana Gavrilović, Marta Bjelica i Slaven Došlo takođe su predstavili likove koji doživljavaju veliko iskušenje noći sumnje, donose odluke koje izneveravaju njihovu putanju do tog trenutka ili ostaju dosledni. Ceo taj skup različitih preispitivanja dešava se u zgradi parlamenta, u raskošnoj porodičnoj vili, baru, školi, operi…

Komad je preveo Zoran Paunović. Scenografiju je kreirala Magdalena Vlajić, kostime Svetlana Cvijanović, a muziku je komponovao Zoran Erić.

Dejvid Her je jedan od najznačajnijih i najizvođenijih autora britanske dramaturgije druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka. U Ateljeu je već igran njegov komad “Ejmin pogled”, takođe u režiji Ljiljane Todorović, koja je u Zvezdara teatru postavila i Herov “Pogled u nebo”.

“Getsimanski vrt” biće reprizuran 25. i 29. maja na velkoj sceni “Mira Trailović”.

(SEEcult.org)