Stavovi o EU za sada srcem, a ne razumom i interesom
Građani Srbije zauzimaju stavove o Evropskoj uniji pre svega na osnovu emocija, a znatno manje na bazi činjenica i razuma, ocenjeno je 28. oktobra na okruglom stolu Delegacije EU na Sajmu knjiga u Beogradu, na kojem se čulo i niz preporuka građanima, ali i medijima, nadležnim državnim organima, pa i samim predstavnicima EU u cilju poboljšanja takvog stanja.
Najveći strah građana od ulaska Srbije u EU je da će izgubiti određene socijalne privilegije, uz gibitak nacionalnog identiteta, pre svega jezika i ćirilice kao pisma, rekla je pomoćnica direktorke Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Ivana Đurić, na osnovu poslednjeg istraživanja o stavovima građana o EU iz juna ove godine.
Navodeći da su oba primarna straha od EU neosnovana, Ivana Đurić je rekla da je EU dobra upravo u očuvanju nacionalnog identiteta, te da “izbeglička kriza pokazuje da upravo zemlje EU imaju socijalne beneficije”.
Prema rezultatima poslednjeg istraživanja javnog mnjenja, koje Kancelarija za evropske integracije realizuje dva puta godišnje, 49 odsto građana je za ulazak Srbije u EU, 28 odsto je protiv, a ostali nemaju odgovor ili su neopredeljeni. Najveća podrška procesu evrointegracija bila je krajem 2009. godine, kada je odobrena vizna liberalizacija, i prethodno u junu 2008. godine, kada je Beograd bio domaćin “Pesme Evrovizije”, što je, kako je rekla Ivana Đurić, doprinelo da građani imaju osećaj pripadnosti EU.
Emocionalno odlučivanje, kako je ocenjeno u diskusiji, prirodno je u situaciji kada nema dovoljno informacija o konkretnoj koristi, na osnovu kojih bi moglo da se racionalno prosuđuje.
Nedostatak informacija, ali i interesovanja za EU, posebno je primetan među mladima, a prema rečima Đorđa Jovićevića iz Krovne organizacije mladih Srbije, najviše ih interesuje kako da odu da studiraju u zemlje EU, mada i o tome malo znaju.
Mladi još nisu svesni koliki je put pređen u proteklih 15-20 godina u procesu evrointegracija i koliko je EU relevantna kao pokretač različitih procesa u društvu, pa i bolnih, ali neophodnih promena, rekao je Jovićević.
U diskusiji, koju je moderirala novinarka TV B92 Suzana Trninić, čulo se i da su posebno ambivalentni prema EU mladi od 18 do 20 godina, koji nemaju iskustvo života sa vizama, politika im je dosadna i ne znaju mnogo o načinima na koje mogu iskoristiti različite programe EU, poput Erazmusa +.
Savetnica za javno informisanje u EU Info centru Marina Rakić rekla je da je informisanost građana o EU na nivou političke, odnosno svodi se na opšte pitanje o pregovaračkim poglavljima i datum ulaska u EU, dok je benefit koji EU može doneti građanima u svakodnevnom životu zapostavljen.
“Nedostaju ljudske priče u kojima je EU bila ključna u menjanju života”, rekla je Marina Rakić, navodeći da se EU Info centru obraćaju građani koji su uglavnom informisani i traže šta im konkretno treba.
Prema mišljenju urednika političke rubrike u “Blicu” Nikole Tomića, uloga medija u formiranju stavova građana je precenjena. Smatrajući da najveću odgovornost u tom pogledu snosi država, on je rekao da bi se odnos građana prema EU drastično promenio pre svega ukoliko bi zvanična politika prestala da bude proevropska.
“Percepcija je uvek jača od činjenica, a emocije od racija”, zbog čega bi, kako je ocenio, i u načinu komuniciranja o EU trebalo slediti to pravilo.
Tomić je ocenio i da bi situacija bila bolja kada mediji ne bi pre svega pratili državnu politiku prilikom izveštavanja o EU, što većina radi.
Za sliku o EU, kako je ocenio, odgovorna je i sama EU, koja je “stvarno u krizi”. Mediji ne mogu da prećute da je, na primer, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izrazio zabrinutost za same temelje EU.
“Možemo da kažemo samo da Srbiji treba snažna EU”, rekao je Tomić, koji je ocenio da javnost u Srbiji zbunjuje i ponašanje Vlade Srbije, koju je kritikovao zbog okolišanja da kaže kakva je situacija u vezi sa Kosovom i pregovorima u Briselu. "Vlada nije poštena prema građanima. Manipuliše građanima. Neće da kaze šta sve piše u Briselskom sporazumu...”, rekao je Tomić, uveren ujedno da Vlada Srbija neće priznati nezavisnost Kosovo zarad ulaska u EU.
I u diskusiji je preovladalo mišljenje da to formalno-pravno priznanje Kosova kao nezavisne države neće biti uslov, već će umesto toga biti pronađeno neko političko rešenje, poput svojevremenog modela “dve Nemačke”.
Prema rečima koordinatora Foruma za diplomatiju i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu Marka Antića, građani ne moraju da čitaju izveštaje EU o progresu Srbije, ali oni koji ih čitaju - treba da kažu istinu i šta se može očekivati.
Učesnici su se složili i da pristupanje EU nema alternativu, kao i da ne postoje ubedljivi argumenti protiv tog procesa.
Velika odgovornost, kako je ocenjeno, je i na građanima, koji bi trebalo da prate pregovore o poglavljima koja ih interesuju i uključe se i sami u proces rešavanja konkretnih pitanja na optimalan način. U Delegaciji EU naglasili su da su otvoreni u tom smislu za dijalog.
(SEEcult.org)
