Kruzer koji preliva venecijansku čašu

Kruzer “Opera” koji je 2. juna izgubio kontrolu nedaleko od centra Venecije, povredivši grupu turista, postao je senzacionalna vest koja je obišla svet, a možda bi mogao da postane i kap koja je prelila čašu. Lokalno stanovništvo i aktivisti već godinama se bore protiv toga da sudbinu njihovog grada, koji je na Listi svetske baštine Uneska, kroji profit brodskih kompanija.

Ubrzo nakon najnovijeg incidenta, kada je kruzer “Opera” međunarodne kompanije MSC udario u parkirani turistički brodić dok je pristajao u kanalu Gvideka, održana je protestna konferencija za novinare organizacije Comitato Nograndinavi, a zakazana su i nova okupljanja narednih dana.

“Jedino što je sigurno jeste da treba sprečiti velike brodove da ulaze u lagunu. Ne čekajmo više ni sekund! Prošlo je sedam godina od kada smo glasno zatražili da se blokira tranzit ovih morskih monstruma! Ovo je prelilo čašu! Ne sme više da bude incidenata!”, poručili su članovi Comitato Nograndinavi, najavljujući za 5. jun okupljanje u S.a.L.E. Docs, gde je uoči nedavnog otvaranja 58. Bijenala umetnosti otvorena, inače, i izložba “Okean ljudi” koja se upravo bavila posledicama kruzerske turističke industrije na život u Veneciji. Za 8. jun najavljen je novi veliki protest povodom najnovijeg incidenta, u kojem je najmanje pet osoba povređeno.

Prema tvrdnji kompanije MSC, čije je sedište u Ženevi, razlog sudara “Opere” sa parkiranim brodićem je mehanički problem. Budući da kruzer nije mogao da se zaustavi, ljudi na putničkom terminalu San Bazilio, kako pokazuju amaterski snimci na društvenim mrežama, uspaničeno su bežali od brodskog džina dugačkog oko 275 metara.

Prema navodima lokalnih medija, “Opera” je izgrađena pre 15 godina, a kapacitet je 2.678 putnika, raspoređenih u više od hiljadu kabina.

Povodom incidenta sa “Operom”, italijanski ministar za životnu sredinu Serđo Kosta objavio je na Tviteru da kruzeri ne bi smeli da ulaze u Gvideku. “Radimo na tome da ih udaljimo već mesecima… i blizu smo rešenju”, naveo je Kosta, dok je ministar kulture Alberto Bonisoli podsetio da su potrebne mere protiv kruzera radi zaštite Venecije kao dela svetske baštine, ali i zbog životnog okruženja i bezbednosti stanovnika i turista.

Na posledice kruzerskog turizma po Veneciju ukazao je nedavno i britanski umetnik Benksi radom “Venecija u ulju” koji se sastojao od improvizovanog štanda sa slikama koje zajedno čine prikaz kruzera iza kojeg se grad tek naslućuje.

U Veneciji već godinama traje debata u vezi sa ulaskom kruzera i potencijalnom štetom po životno okruženje, pa je od početka maja na snazi i posebna taksa od po 10 evra za turiste koji provode jedan dan u gradu, a od ukupno oko 25 miliona turista – koliko ih godišnje poseti Veneciju, takvih je, prema navodima medija, čak 14 miliona.

Kruzer kompanije MSC u centru Venecije 2011. Foto: SEEcult.org

Jednodnevni turisti sa kruzera, kako je obrazložena odluka o novoj taksi, između ostalog, ne doprinose lokalnoj ekonomiji, budući da imaju već plaćenu hranu i piće na brodu, pa uglavnom ne posećuju restorane i bradove. Pritom troškovi čišćenja grada, u čijem istorijskom centru živi svega 55.000 stanovnika, postaju svake godine sve veći posle njihovog pohoda na glavne turističke atrakcije.

Stoga su poslednjih godina učestali i protesti protiv turista, a pojavljuju se i grafiti “Turisti, idite kući”, pa i “Turisti su teroristi”.

Protest protiv kruzera u Veneciji 2013. Foto: SEEcult.org

Zbog “prekobrojnog turizma” Unesko je razmatrao da stavi Veneciju na Listu ugrožene svetske baštine, zbog čega i sam podržava mere protiv ulaska kruzera i zauzima se za strategiju koja će unaprediti održivost grada.

*Naslovna fotografija: kruzer kompanije MSC naspram San Marka, 10.5.2019. SEEcult

(SEEcult.org)