56. Oktobarski salon 2016 – Ljubavni zanos

Naredni, 56. Oktobarski salon u Beogradu biće održan na jesen 2016. godine, posle ovogodišnje pauze, a prema koncepciji britanskog kustosa Dejvida Eliota (David Elliott), biće posvećen ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič.

Naziv 56. Oktobarskog salona “Ljubavni zanos” preuzet je od pesme koju je 1784. godine komponovao Žan Pol Egid Martini (Jean-Paul-Égide Martini), a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana (Jean-Pierre Claris de Florian), jedne od žrtava Francuske revolucije.

Eliot je 56. Oktobarski salon osmislio i kao omaž prvom Jesenjem salonu (Salon d’Automne) u Parizu 1903. godine, koji je omogućio izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikažu radove. To je, kako je navedeno u opisu koncepcije 56. OS, bio jedinstven odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena. Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjera Bonara (Pierre Bonnard), Anrija Matisa (Henry Matisse), Fransoa Pikabije (François Picabia), Pola Gogena (Paul Gauguin)…

Prema navodima Eliota, na 56. Oktobarskom salonu, kao svojevrsnom “dalekom rođaku” pariskog Jesenjeg salona, želeo bi da napravi “omaž toj slavnoj prošlosti – prikazivanjem radova brojnih umetnika koji još uvek nemaju pristup međunarodnim platformama, i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika”.

“Izložba će, takođe, prikazati šta prolazno zadovoljstvo i njegova suprotnost znače u umetnosti danas”, naveo je Eliot u opisu koncepcije 56. Oktobarskog salona koji će predstaviti radove pedesetak umetnika, uključujući i one koje će Eliot direktno pozvati i koji će u narednim mesecima posetiti Beograd u cilju realizacije novih produkcija za 56. OS.

  Dejvid Eliot (u sredini), foto: KCB

Ujedno, otvoren je i konkurs za umetnike do 40 godina iz Srbije i još 45 zemalja (Azerbejdžan, Albanija, Alžir, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka, Danska, Egipat, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Irak, Irska, Italija, Izrael, Jemen, Katar, Kipar, Letonija, Liban, Libija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Malta, Moldavija, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Saudijska Arabija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Velika Britanija).

Kriterijum za učešće umetnika na konkursu, kako je saopšteno, određen je zemljom porekla, istorijskim vezama i geografskim položajem u odnosu na Srbiju koja je tokom svoje burne prošlosti bila carstvo, deo Otomanskog i Austrougarskog carstva, kraljevina, deo socijalističke federativne republike, republika, a trenutno je u statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Konkurs za 56. OS reflektuje to široko područje, te pravo učestvovanja imaju umetnici iz 46 zemalja.

Prijavljivanje je moguće do 31. januara (više o načinu prijavljivanja u rubrici Konkursi).

Eliota je za umetničkog direktora 56. Oktobarskog salona odabrao novi Odbor OS, koji je imenovan u februaru ove godine i na čijem je čelu likovni kritičar Dejan Đorić, a članovi su umetnici Đorđe Stanojević, Nikola Božović i Božidar Plazinić, te Ivona Jevtić, direktorka Kulturnog centra Beograda, koji je organizator OS.

Autor vizuelnog identiteta 56. OS biće Džonatan Barnbruk iz Velike Britanije, koga je pozvao Eliot.

56. Oktobarski salon biće održan u prostoru Muzeja grada Beograda (Resavska 40b) i u sve tri galerije KCB-a.

Oktobarski salon ove godine nije održan, jer je 2014. godine - u završnici 55. OS, postao na osnovu odluke Skupštine grada Beograda manifestacija koja će se održavati svake druge godine.

Odluka o promeni statusa OS izazvala je burne reakcije u javnosti, a doneta je na inicijativu gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića koji je obrazložio da bi se promenom dinamike održavanja OS ostvarile određene uštede i popravio kvalitet te kulturne manifestacije.

Prema navodima KCB-a, ta “odluka ne znači da je Salon od oktobra 2014. godine postao bijenale, već da će se održavati svake druge godine”.

Odluka gradskog parlamenta o Oktobarskom salonu doneta je, inače, u završnici 55. OS "Stvari koje nestaju", čiji su kustosi bili Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču, a predstavljeni su radovi tridesetak umetnika, od kojih je gotovo 20 bilo iz Srbije. Tada je smenjena i v.d. direktorka KCB-a Mia David, Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta zbog načina na koji je promenjen status OS.

KCB je tada ocenio da odluka o bijenalnom održavanju OS predstavlja autokratsko ukidanje prostora za savremenu vizuelnu umetnost i kritičko mišlјenje.

Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom.

OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a od tada su kustosi bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i 2014. godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.

Umetnički direktor 56. Oktobarskog salona Dejvid Eliot je kustos, pisac i profesor moderne i savremene umetnosti, koji je rukovodio muzejima u Oksfordu, Stokholmu, Tokiju i Istanbulu. Bio je 2014. umetnički direktor IV Internacionalnog moskovskog bijenala mladih “A Time for Dreams”, ko-kustos izložbe “Pandamonium: New Media Art from Shanghai” i “Fragments of Empire” u berlinskom Momentumu, kustos izložbe “Art from Elsewhere. Art from British Regional Galleries” Hejvard galerije u Londonu… Trenutno je predsednik Odbora Triangle Art Network/Gasworks u Londonu i savetodavnog odbora Momentuma u Berlinu, te gostujući profesor na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu.

Eliotovo posebno interesovanje je usmereno na sovjetsku i rusku avangardu, kao i na modernu i savremenu azijsku umetnost, o čemu je objavio i nekoliko knjiga. U periodu od 2008. do 2010. bio je umetnički direktor 17. Bijenala u Sidneju, a tokom 2011-2012 rukovodio je Bijenalom savremene umetnosti u Kijevu.

Njegova najnovija knjiga “Umetnost i pantalone: tradicionalno i moderno u savremenoj azijskoj umetnosti” biće objavljena do kraja 2015. godine.

Eliotove izložbe “Fragments of Empire” i “Art from Elsewhere. Art from British Regional Galleries” biće predstavljene u SAD, Kini i Velikoj Britaniji u periodu od 2015. do 2017. Najnovija izložba “BALAGAN!!! Contemporary Art from the Former Soviet Union and Other Mythical Places” otvorena je nedavno u Berlinu, uporedo sa izložbama radova kineskih umetnika Zou Ksijaohua (Zhou Xiaohu) i Šena Šaomina (Shen Shaomin) u Berlinu, odnosno Guanzhou.

(SEEcult.org)