Istorijski sporazum o klimi
Zvaničnici gotovo 200 zemalja potpisali su 12. decembra u Parizu, posle dvonedeljnih pregovora o klimi, istorijski sporazum koji bi trebalo da ograniči globalno zagrevanje i okonča eru fosilnih goriva.
Prema Pariskom sporazumu, koji treba da stupi na snagu 2020. godine, rast globalne prosečne temperature ograničen je na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.
To je prvi globalni sporazum o smanjenju emisije ugljenika, a delimično je pravno obavezujući, odnosno delom je na dobrovoljnoj bazi.
Opasnost koju donose klimatske promene, kako je konstatovano na UN konferenciji o klimi (COP) u Parizu, mnogo je veća nego što se dosad priznavalo, zbog čega se sada praktično ceo svet obavezao da će raditi na smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.
Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo bi da dovede do toga da globalno zagrevanje do kraja 21. veka bude ispod dva stepena Celzijusa, odnosno po mogućstvu 1,5 stepen Celzijusa.
Predviđeno je da zemlje u razvoju dobijaju do 2020. godine sto milijardi dolara godišnje kako bi smanjile emisiju štetnih gasova, a obećanja je pomoć i u kasnijem periodu. Takođe, planirana je petogodišnja revizija nacionalnih planova za smanjenje globalnog zagrevanja, počev od 2023. godine.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da počinje nova era globalne saradnje na rešavanju jednog od najsloženijih pitanja sa kojima se suočava čovečanstvo.
Francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je prethodno ministre zemalja učesnica UN konferencije o klimi (COP) da preduzmu odlučujući korak i usvoje “istorijski pakt” o ograničenju globalnog zagrevanja.
Nacrt globalnog sporazuma podneo je francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus, dugogodišnji diplomata koji je i predsedavao međunarodnom konferencijom o klimi.
Američki predsednik Barak Obama pozdravio je istorijski dogovor o klimi u Parizu, navevši na Tviteru da je taj krupan korak postignut zahvaljujući liderstvu SAD.
Novi sporazum zamenjuje Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog donda Kristin Lagard izjavila je da globalni sporazum o klimi nalaze vladama svih zemalja da pređu s reči na dela i odrede cenu za emisiju štetnih gasova.
Prema njenim rečima, pariski sporazum predstavlja ključni korak pred izazovima klimatskih promena u 21.veku.
Pariskim sporazumom ostavljeno je državama da same odrede ciljeve u vezi sa smanjenjem emisije štetnih gasova, budući da se pokazalo da je pokušaj da se to pitanje nametne bio jedan od glavnih razloga za neuspeh Kopenhagenških pregovora 2009. U to vreme Kina, Indija i Južna Afrika nisu bile spremne da prihvate postavljene uslove zbog bojazni da će to ugroziti njihov ekonomski rast i razvoj.
Konferenciju o klimi pratili su i protesti aktivista, pa je dan uoči njenog početka, 29. novembra, održana globalna akcija za preduzimanje odlučnih mere povodom klimatskih promena. Demonstracije su održane u više od 2.000 gradova širom sveta, a u Parizu je protestni marš bio zabranjen zbog vanrednog stanja nakon terorističkih napada u kojima je ubijeno 13. novembra oko 130 ljudi. Građani francuske prestonice dali su ipak doprinos svetskoj akciji hiljadama cipela koje su ostavili na Trgu Republike, ali i sukobima najupornijih sa policijom.
I završni dan UN konferencije o klimi obeležen je protestom aktivista okupljenih oko organizacije Prijatelji planete koji su se rasporedili širom Pariza kako bi pomoću mobilnih telefona ostavili poruke “Klimatska pravda” i “Mir”, koristeći geolokacijsko tagovanje.
Prema navodima organizatora, oko 3.000 ljudi učestvovalo je u kampanji, a ostavili su oko 1.200 tragova u vidu uličnih grafita.
U demonstracijama za vreme COP učestvovalo je više od 10.000 aktivista, prema navodima grupe 350.org.
(SEEcult.org)
