Kritika na delu: Izložba vajara/ki Srbije 2019 - 1/3
Izložba vajara/ki Srbije 2019 - Letnji salon skulpture, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd, 27. jun - 21. jul 2019.
1/3 Kritičar na delu: Zoran Pantelić, umetnik (kuda.org), član Predsedništva SULUV
Izložba vajara/ki Srbije 2019, koju je Vajarska sekcija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) priredila uz niz noviteta u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, mogla bi da bude svojevrsni okidač za dalju reformu ULUS-a i novi vrednosni okvir koji bi u tom procesu mogao da nastane, ocenio je u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o Letnjem salonu skulpture novosadski umetnik Zoran Pantelić, osnivač kuda.org i član Predsedništva SULUV-a.
Prema rečima Pantelića, izložba Vajarske sekcije ULUS-a interesantna je kao i svaka manifestacija problemsko-revijalnog pregleda koja omogućava generalni uvid u stanje stvari i presek trenutne situacije.
“U tom smislu uvek jedan takav pokušaj treba pozdraviti i ohrabriti intenciju da se skrene pažnja na određenu vrstu poetike koja bi trebalo da dobije nove konsekvence u društvu”, naveo je Pantelić, koji smatra da bi izložba mogla da se kritički problematizuje pre svega u odnosu na prostorni infrastrukturni resurs, jer za korelaciju određenih skulptura postavljenih u prostoru možda nije pronađeno najsrećnije rešenje. Ipak, dodaje da je to povezano i sa svim ostalim okolnostima u kojima jedna takva produkcija nastaje.
“Da li se blagovremeno ulazi u planiranje, prihvatanje nekog arhitektonskog projekta, posebno nekih mobilijara, odnos i korelacija samih skulptura unutar prostora i posebno korelacije određenih rešenja u odnosu na postojeću arhitekturu, ali i Paviljon sam po sebi znamo da nosi jedno breme prošlosti koje traži neka dodatna rešenja i u principu se klati u jednom iracionalnom dijalogu između samog Udruženja koje treba da vodi brigu o tom prostoru i s duge strane prema nominalnom vlasniku – Gradu Beogradu”, naveo je Pantelić, napominjući da je to tema za jednu drugu vrstu analize.
Smatrajući da je u svakom slučaju izložba veliki izazov za sam ULUS, odnosno njegovu Vajarsku sekciju, Pantelić je naveo da je pitanje samo koliko je jedna grupa ljudi, odnosno autorki koje su se odlučile za takvu stvar, dovoljno snažna da bude okidač za čitav niz promena unutar Udruženja.
“ULUS se nalazi zapravo u delikatnoj poziciji, isto kao i drugo reprezentativno udruženje na teritoriji Srbije – SULUV u Novom Sadu”, ocenio je Pantelić, ukazujući da su i ULUS i SULUV po slovu zakona “prevedena u najonosnovniju kategoriju udruženja građana” i da sa te strane dolazi do otrežnjujućeg odnosa i potrebe da se sami ljudi unutar tih udruženja usmere jedni ka drugima i da autorefleksivno ispitaju pozicije, potrebe, nužde, želje i ambicije da rade zajedno. Nakon toga bi se u tom procesu reformacije došlo do potencijalnih vizija i putanja kojima bi ta udruženja mogla da nose čitav novi vrednosni model.
“Ono što im je prednost, jeste vrsta pravnog nasledstva, velike tradicije, korpusa nagrada i izložbi - svega onoga što je utkano u neku vrstu kulturne istorije, ali s druge strane, da bi se to prenelo u novu vrednost, treba uvažiti čitav i geopolitički i ekonomsko-politički korpus koji se potpuno izmenio i to s druge strane traži vrlo jasno aktivno političko delovanje udruženja. Koliko su ta udruženja moćna sada ili spremna da se bave tim pitanjima, to je možda i najteži momenat, s obzirom da je reč o velikom članstvu i da traži dodatno propitivanje konsenzusa, participacije, odlučivanja itd”, naveo je Pantelić.
Navodeći kao primer SULUV, Pantelić je ukazao da je pokušaj transformisanja tog udruženja traje već osam godina, a tokom tog perioda došlo je do svojevrsnog osvešćivanja da novi ekonomski parametri u kojima funkcionišu udruženja građana, među kojima se i samo našlo, zahtevaju promenu paradigme poslovanja i traže drugu vrstu atributa vidljivosti, koprodukcija i uopšte načina pronalaženja modela za produkciono delovanje.
Ceo taj proces zahtevao je zagovaranje prema političarima, a s druge strane, i to gotovo u istoj meri, i unošenje energije ka samim članovima kako bi mogli da osveste svoje pozicije i kapacitete za dalju saradnju, jer “jedna kategorija esnafskog udruženja više nije dovoljna - ne može više da se živi samo referentno”.
S obzirom na promene koje je doneo Zakon o udruženjimau, naslanjajući se pritom na Zakon o radu, Pantelić smatra da nije više samo pitanje prava na izbor i prava na slobodu rada, već je reč o znatno kompleksnijoj stvari, što je posebno delikatno u kontekstu umetničkih udruženja u kojima se stalno provlači i propitivanje slobode.
Povlačenje države iz dela administrativnih poslova i njihovo delegiranje na reprezentativna umetnička udruženja sa jedne strane zvuči kao titularna obaveza i kao kompliment, a sa druge strane “prenosi zapravo čitav korpus odgovornosti na udruženja”, zbog čega se postavlja pitanje njihove kompetentnosti i kapaciteta da to rade.
“Shodno toj esnafskoj, strukovnoj kategoriji, to treba da bude jedan mogući put da strukovno udruženje koje se bavi jednom vrstom posla bude ujedno i odgovorno da determiniše i određenu vrstu vrednosnih skala. U tom smislu je to jedan boljitak i upravo samo taj segment reprezentativnosti čini ova dva udruženja drugačijim od većine ostalih udruženja građana. To bi mogao da bude potencijalni zamajac za uključenje i motovaciju ljudi da zajednički mogu da proizvedu i druge nivoe samoangažovanja u nekim novim i proaktivnim procesima”, naveo je Pantelić.
Pantelić je u tom kontekstu posebno pomenuo radne prostore udruženja, koji su dodeljivani u vreme nekadašnje političke konsetalcije, a potom su gotovo izgubljeni.
SULUV je, prema njegovim rečima, gotovo 90% svojih radnih prostora izgubio kroz proces transformacije i privatizacije.
Stoga je ideja SULUV-a da u budućem dijalogu sa donosiocima odluka insistira na pravu na rad, kao udruženje čija je delatnost direktno povezana i sa pozicijom resursa obrazovanja, s obzirom da postoje čitave škole, akademije i univerziteti koji stvaraju kadrove za polje teorije i prakse, ali postoji i definicit prostora za rad.
To, kako je istakao, otvara i pitanje kapaciteta umetničkih udruženja da postavljaju pitanja koja se tiču javnog dobra, prostora u javnoj nadležnosti, mogućnosti njihovog ustupanja za određeni vid delatnosti…
“Traži se drugi diskurs, novi jezik, i u tom smislu naša udruženja su na velikom ispitu, jer je potrebno da se preokrenu paradimgatično i kroz politički jezik, ali i da ostanu principijelno otvorena u jednom participativnom krugu svih onih koji smatraju da su spremni i sposobni da doprinesu razvoju umetničke delanosti u Srbiji”, naveo je Pantelić.
Situacija u kojoj su se našla esnafska strukovna udruženja dovela je njihove članove da se suoče sa potpunom nevidljivošću, koja je dosegla dotle da je potpuno minimizirana pomoć opština – nekadašnja redovna kontinuirana davanja su potpuno ukinuta.
“Samo preseljenje u oblast udruženja građana je prevelo (esnafsko) udruženje u potpuno novi tržišni kontekst koji traži konkursne prijave, određenu vrstu jezika i sposobnost da se celokupno angažovanje kroz administraciju i produkciju prevede na novi jezik projektnog načina komunikacija. I to je tražilo jedno vreme da se i samo članstvo i administracija srede”, konstatovao je Pantelić, navodeći u tom kontekstu da je SULUV, recimo, došao u situaciju da izgubi podršku i mogućnost da ima bar jednog zaposlenog, s obzirom na stalna kašnjenja opštine za uplate za redovno zaposlena lica.
“Praktično, kada smo se našli u situaciji da sve moramo da restartujemo na neki način, onda smo pokrenuli čitav niz transformacijskih procesa koji su podrazumevali i međunarodno povezivanje, i projektne aktivnosti, i vrstu autorefleksije prema sopstvenom radu, i produkciju, traženje načina za zagovaranje novih prostornih kapaciteta za ateljee, galerije, za sve ono što je nužno da bi se mogao očekivati neki potencijalni rast”, naveo je Pantelić, dodajući da je to težak proces, ali i da se SULUV nalazi trenutno na kraju jednog ciklusa tih promena koje za sada idu u dobrom pravcu.
“Predstoji nam čitav nov period u kojem treba da osvojimo neke nove prostore i da sve ovo što smo do sada vežbali dobije svoje konsekventne rezultate”, naglasio je Pantelić.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2019. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2019.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
