Odgovornost za društvo iz kojeg odlaze ljudi
Predstava “Sumrak bogova”, prema tekstu Ivora Martinića zasnovanom na istoimenom filmu Lukina Viskontija o propasti jedne bogate porodice u vreme uspona nacizma, biće premijerno izvedena 1. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, a prema rečima reditelja Jagoša Markovića, verovatno će se neko prepoznati u tom komadu, kojim je želeo da pokaže društvo iz kojeg odlaze ljudi.
“Ne vole ljudi da se sa scene prozivaju na odgovornost. Ali, mi smo spremni i na ljutnju”, izjavio je Marković 30. septembra u Klubu književnika, u razgovoru sa izvršnim producentom BDP-a Srđanom Obrenovićem koji je najavio da će to i ubuduće biti forma najave predstava tog pozorišta – razgovori sa autorima u koje se uključuju i novinari, a ne klasične konferencije za medije.
Prema rečima Markovića, taj komad je radio “zbog sumraka ljudskosti i onog božanskog u nama, zbog sumraka morala, empatije, lepote”.
“Meni je bilo važno da pošaljem ovog puta neke poruke, ali da idem na nesvesni plan, i da se zgrozimo i da se uplašimo i da se užasnemo, ali da posle toga budemo malo bolji ljudi. Da se ako je mogućno prepoznamo, da ne mislimo - to su samo političari, a mi smo divni. Bilo mi je važno da pokažem kako jedna grupa ljudi, jedna partija, jedna porodica, jedno društvo od svog mladog člana napravi monstruma. On nije kriv. Oni su ga stvorili modelima, manipulacijama. Bilo mi je važno da pokažem jedno društvo iz koga odlaze ljudi. Mene intimno i privatno razara ta činjenica da ljudi iz naše zemlje odlaze”, izjavio je Marković.
“Sumrak bogova”, dodao je on, predstavlja i vivisekciju kako se rađa fašizam.
“Taj mali čovek ako nema porodicu, ako nema sistem vrednosti, doći će neki mrak, uhvatiće ga i on će ući u neku grupu, neku hordu da bi imao osećanje zajedništva, identiteta i postaće ovo ili ono. Tu smo odgovorni da učinimo nešto jedni za druge, naročito za mlade”, rekao je Marković, napominjući da je to samo jedan od motiva predstave.
Marković je priznao da se, radeći “Sumrak bogova”, pitao ima li prava da “mrači”, ali se i “nadao i verovao da može doći do katarze”.
“Sada, posle dve pretpremijerne izvedbe pred publikom smem da kažem da se to i dogodilio. Zato smo srećni. Uzbuđen sam zbog predstave koja je nama lično i duboko jako važna. Ne samo zbog ideja i sadržaja, nego i zbog načina na koji smo je radili”, izjavio je on, dodajući da je ovih dana razmišljao “o zlu, o nečasnom i ružnom, o tom mraku i volji za moć koja potpuno zatire svaku mogućnost ljubavi, ali i o mogućnosti da se i to zlo pretvori u lepotu kao scensku, estetsku kategoriju”.
“Razmišljam o divnim glumcima koji su napravili izuzetne uloge i osećam se zbog toga ponosno. U toj kući Olivere Marković, Radeta Markovića i drugih velikana duboko verujem da dolazi do jedne superiorne igre i jedne demonstracije šta bi trebalo da bude pozorište”, naveo je reditelj.
U predstavi igraju Milan Gutović, Branka Šelić, Isidora Simijonović, Vladan Milić, Pavle Pekić, Jovo Maksić, Milan Čučilović, Milica Zarić i Vanja Nenadić.
“Igramo na maloj sceni, na moju veliku želju. Svi su tu, blizu. I publika je na toj večeri kod Fon Ašenbeka. To je ekskluzivno i zahvalan sam upravniku Jugu Radivojeviću što je to prepoznao. Jer, kada gledaš sa metar njih devetoro koji ne mrdaju od stola, sem kad treba da odu da umru, ti si uvučen na jedan fizički način, tu dolazi i do ambijentalne priče i do nečeg skoro čulnog. Nema suflera, nema kulisa, nijednog pomagala. Tu se podiže na jedan viši nivo i koncentracija i razmena i dođe do nekog saosećanja”, rekao je Marković.
Pominjući kako su prethodne večeri dugo sedeli posle predstave, i pričali kao nekada u mladosti, Marković je naveo da je “shvatio da je zlo jače od slabosti, ali nije od dobrote”.
“I u tome vidim naš jedini put. Jer ja mislim da se apokalipsa već desila na planu kulturnih, ali i drugih vrednosti. Naravno, uvek može gore, ali mislim da se desilo rušenje i da mi sada radi opstanka moramo da se okrenemo vrednostima i dobroti. Možda je naivno to što pričam. Ovo bi trebalo da se podrazumeva, ali živimo u vremenu u kojem moramo da govorimo stvari koje se podrazumevaju, koje je mene sramota da pričam, ali moram”, izjavio je Marković, koji nakon 13 godina ponovo režira u BDP-u.
Što se tiče koncepta predstave, rekao je da ne voli da priča o tome da ne bi uticao na publiku i njenu maštu.
“Ne želim da vam sugerišem šta treba da vidite. Duboko poštujem spremnost i mogućnost publike da učita šta hoće, a ne da ja koristim ovu priliku da diktiram koncept i to telegrafski”, rekao je Marković. “Sumrak bogova”, kako je ipak dodao, “naravno je i politički komad, i politički triler, i psiho drama, ali i porodična drama i ljudska tragedija o ne-ljubavi”.
“Zbog toga dođe i do tog nesrećnog dečaka koji ih sve poubija i tako dalje, da ne ofiram. Ali gledali ste film”, rekao je Marković.
Hrvatski pisac Ivor Martinić, kako je ocenio Marković, napravio je “dramaturško čudo”: “Uspeo je da film stavi u jednu sobu, za jedan sto i da je sve tu, a da nema prepričavanja, ilustracija, nema onog dosadnog s čim se sretnemo kada neko hoće film da stavi u pozorište”.
Film “Sumrak bogova” (1969), inače, prvi je deo dekadentne nemačke trilogije Lukina Viskontija, koju čine i “Smrt u Veneciji” (1971) i “Ludvig” (1973).
Scenska adaptacija filma o usponu i propasti Esenbekovih, bogate porodice industrijalaca, oslanja se na događaje koji postoje u originalnom scenariju. Nacizam u Nemačkoj postepeno cveta, stara aristokratija bespovratno propada, a vodeća mesta u državi, polako ali sigurno, preuzima Hitlerova Nacional-socijalistička partija. Od momenta kada je izgorela zgrada Rajhstaga, pa sve do ozloglašene “noći dugih noževa”, komad prati raslojavanja i sukobe unutar nacističkog društva, ali pre svega kroz sliku moralne erozije jedne elitne porodice i njenog ponašanja u novim istorijskim okolnostima. Sve moralne stege, kako je navedeno u programu predstave, počinju da gube vrednost, svako ponašanje počinje da bude dozvoljeno, sve ono što u sebi ima trunku plemenitosti nemilosrdno se uništava. Na površinu isplivavaju najtamnije strane ljudske prirode - pohlepa, bezočnost, izdajstva, zločin… Baš kao i Viskontijev film, Martinićeva adaptacija bavi se fenomenom zla duboko ukorenjenim u čoveku, otkriva najosetljivije patološki prepletene želje i beskompromisne egoistične interese. Istovremeno, reč je o komadu koji, osim kritike beskrupoloznih pojedinaca, analizira i društvo koje olako, pre svega nečinjenjem, kapitulira pred totalitarnom vizijom sveta.
Za predstavu “Sumrak bogova” Marković potpisuje i adaptaciju teksta, scenografiju i izbor muzike. Kostimografkinja je Bojana Nikitović, a za scenski govor zadužena je dr Ljiljana Mrkić Popović.
Predstava “Sumrak bogova” bila je samo jedna od tema razgovora u Klubu književnika - Marković je raspoloženo odgovarao na pitanja o svojim počecima, nagradama, saradnji s velikanima srpskog glumišta, radu u švedskom teatru Dramaten, kao i na Dubrovačkim letnjim igrama posle rata 90-ih, o osećaju doma – i u rodnoj Podgorici i u Beogradu, koji mu je mnogo pružio, a posebno u svim pozorištima koja smatra za svoja, o odnosu rada i nadahnuća, o duhovitosti kao bitnoj odlici ove sredine…
Prve reprize “Sumraka bogova” biće 2. i 3. oktobra, a slede tri izvođenja od 15. do 17. oktobra.
U novom tromesečnom repertoaru BDP-a i druge predstave se igraju uglavnom u blokovima.
Kako je nedavno najavio novi v.d. direktora BDP-a, reditelj Jug Radivojević, do kraja godine biće još četiri premijere, a početkom decembra BDP će biti domaćin prvog festivala Regionalne unije gradskih teatara, osnovane na incijativu tog pozorišta. Među novitetima BDP-a su i novi članovi ansambla - Miloš Biković, Andrija Kuzmanović, Isidora Simijonović, Vanja Nenadić i Iva Ilinčić.
Nova scena dobija ime Predraga Pepija Lakovića, jedne od glumačkih legendi BDP-a, a Velika scena “Rade Marković” biće zvanično nazvana “Olivera i Rade Marković”, najavljeno je prilikom prvog zvaničnog obraćanja novog v.d. direktora BDP-a medijima, održanog u restoranu Majdan u formi prezentacije, a ne konferencije na kojoj novinari postavljaju pitanja.
*Foto: BDP
(SEEcult.org)
