Kritika na delu: Marina Abramović - Čistač 2/3

Marina Abramović - Čistač, Muzej savremene umetnosti Beograd, 21. septembar 2019 - 20.  januar 2020.

Kritičar na delu: dr Jovan Čekić, filozof, profesor FMK - 2/3

Retrospektiva “Čistač” Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kako je u nastavku serijala Kritika na delu ocenio filozof dr Jovan Čekić, izuzetno je važna zbog toga što dokazuje da je i u ovoj sredini moguće napraviti “svetsku izložbu”, ali ujedno pokazuje i da je potreban nov dijalog i nov odnos prema savremenoj umetnosti, odnosno iskorak iz palanke u tom pogledu.

“Jako je važno da se ova izložba odigrala i da je ovde sada u Beogradu, jer je zaista izvanredna. Daje kompletan presek rada Marine Abramović, obuhvata sve njene segmente – i prvi oko Studentskog kulturnog centra, kada je radila sama, i drugi sa Ulajem, i ponovo sada kada radi sama… Nema sumnje da se radi o svetskoj izložbi i jako je važno, takođe, da se odigrava ovde, da se ispostavilo da je moguće i ovde napraviti jednu takvu izložbu, da ju je tehnološki moguće producirati. Dakle, zaista je na neki način pokazatelj da ovaj muzej može to da uradi i da ima publike koju to zanima”, naveo je Čekić, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije.

Kao drugi važan aspekt, Čekić je istakao da je to “jako dobro napravljena izložba”.

“Fantastična je postavka i, kao što smo videli na predavanju Marine Abramović, na kojem je bilo oko 5.000 ljudi, postoji ozbiljno interesovanje mlade publike - što je njoj očito prevashodno i bio cilj - za ovakav tip izložbe”, naveo je Čekić, ocenjujući da, gledano iz tog ugla, izložba “Čistač” predstavlja “pun pogodak” i “pokazuje da ova sredina može i treba da produkuje takve izložbe, svetski relevantne izložbe”. “Dakle, svejedno je da li ste u Beogradu, Parizu ili Londonu, važno je da možete da pravite takav tip izložbi”, dodao je Čekić.

Čekić se osvrnuo i na burne reakcije koje je izložba “Čistač” izazvala, ocenjujući da ima i neshvatljivih, i palanačkih, pa i ozbiljnog neznanja o savremenoj umetnosti.

“Naravno da ovakve izložbe funkcionišu, a posebno Marina Abramović, a rekao bih u ovoj sredini i konceptualna umetnost uopšte, kao neka vrsta lakmus papira. One prosto imaju kao kolateralni efekat raznorodne reakcije - od palanačkih reakcija, do nekih hejterskih za koje ne znate uopšte odakle dolaze do jednog ozbiljnog nerazumevanja o tome gde je, dokle je došla umetnost, savremena umetnost posebno, i šta je to konceptualna umetnost”, naveo je Čekić.

Prema mišljenju Čekića, reč je “o nekim nesporazumima koji sada izlaze povodom izložbe Marine Abramović, iako je zapravo konceptualna umetnost istorijski potpuno utemeljena.

“Dakle, ako to dovodite u pitanje, to je kao da dovodite u pitanje kubizam, impresionizam… To je smešno”, dodao je Čekić. “Prosto, to je sada jedan deo istorije umetnosti, jedno vrlo važno iskustvo, koje je pokrenulo umetnike, ali i publiku ka tome da se fokusira na problem pojma ideje, koncepta nekog rada… Mnogo manje na medij u kojem je taj rad izvođen i način na koji je izvođen, već pre svega na to koja je ideja iza toga. To vas, naravno, tera da mislite i pomera na jednu stranu i samim tim izaziva određene reakcije”, dodao je Čekić.

Prema njegovim rečima, previše je ovde danas, u ovom neoliberalnom ludilu, ljudi na autopilotu, pa onda kada ih probudite, naterate da misle - vi dobijate neke potpuno neočekivane reakcije.

“Ali, to je i sipmtom toga da je ovde potreban jedan novi dijalog, potpuno nov način odnosa prema - da kažem tako - promeni ovoga sveta. Umetnost je samo jedan od načina mapiranja te promene, a na nama je da prosto detektujemo da, počnemo da razmišljamo o njoj, da razgovaramo... tako da mi se čini da je ova izložba jedna vrlo ozbiljna prekretnica u kulturi ove sredine”, ocenio je Čekić.

Čekić je izneo i stav da je od reakcija na izložbu “Čistač” mnogo važnije razumeti tok savremene umetnosti.

“Mislim da je malo naivno opredeljivati se za, protiv i slično. Ovde je mnogo važnije razumeti o čemu se radi, videti gde je otišla priča dalje o savremenoj umetnosti i, naravno, videti i koje su slabosti vlastite sredine”, istakao je Čekić.

“U tom smislu potreban je jedan nov tip dijaloga, nov način razmišljanja o tome gde smo mi, gde je mesto naše kulture, a posebno kada imate u vidu da su muzeji bili godinama zatvoreni i da se ova scena gotovo istanjila - da ne kažem nestala. Dakle, mislim da bi to bio dobar povod da počne da se na novi način razmišlja”, naveo je Čekić i kao bitnu stvar naveo to što je Marina Abramović “svetska umetnica sa ovih prostora, što znači da je vrlo moguće da se i odavde izrode vrlo ozbiljni i relevantni umetnici”.

Prema njegovom mišljenju, jako je važno da se stvar zaista pomeri i da počne nov odnos prema savremenoj istoriji na ovim prostorima.

“Važno je da počne novo čitanje produkcije 60-ih i 70-ih godina… Prvo čitanje je urađeno negde do 90-ih, a onda imamo taj užas kroz koji smo svi prošli. Sada mi se čini da je trenutak da se počne na novi način čitati i da se dođe do jedne pluralne scene, do jedne mogućnosti da se iz više uglova sagledaju fenomeni, do neke vrste perskeptivizma, gde biste mogli fenomene da gledate iz raznih uglova i, naravno, da pokušate te uglove da dovedete u blizinu da biste zapravo videli čitavu priču”, naveo je Čekić.

Prema mišljenju Čekića, razne isključivosti i dnevno-političke reakcije “prosto padaju ispod nivoa i same Marinine izložbe i scene uopšte”.

“Ovo je dobra prilika da zaista ozbiljno iskoračimo iz palanke o kojoj nas je stalno opominjao Radomir Konstantinović”, zaključio je Čekić.

U prvoj epizodi Kritike na delu o izložbi “Čistač” kritičarka na delu bila je istoričarka umetnosti Biljana Tomić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2019. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2019.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)