Prosthetic Pavilion Vol.2 III u Remontu
Serijal kratkih izložbi Prosthetic embassy, čiji je fokus na elementima apstraktnog, narativnog i angažovanog kao prostetičkog, završava se u Galeriji Remont od 25. do 27. novembra.
Postavka i karakteri radova na izložbi Prosthetic Pavilion Vol.2 III, koja će biti otvorena 25. novembra, usmeravaju ka budućem propitivanju proteze kroz ideju o ostatku, onome što pre-ostaje nakon upotrebe. Kao nastavak prvog izdanja Prostetika, i ova verzija se takođe bavi citatima, ali na razigran način - izrazom izdvajanja i fenomenom laganja, naveo je kustos Darko Vukić.
Prema navodima Vukića, upravo ta krhkost čini obmanu tako lako do određene tačke i tako primamljivom. Kao takva, proteza uvek prevazilazi celinu kojoj je dodata i nužno joj je potrebna ideološka osnova da bi stekla i zadržala svoj legitimitet i validnost. Nikada ne dolazi u sukob s razumom, jer stvari su zaista mogle biti onakve kakve lažljivci tvrde da jesu. Proteza je tako uvek i jedino sredstvo ili instrument koji je podređen suverenom subjektu - ljudskom subjektu u ovom slučaju - koji želi njegovo postojanje i zahteva njegovo korišćenje i poštovanje. U ideološkom smislu, protetski ud je jednako suvišan kao i mobilni uređaj za komunikaciju, internet, teleskop, bicikl, mlazni avion, jezik ili bilo koja druga ljudska proteza.
“Laži su često mnogo verovatnije, više privlačne razumu nego stvarnost, jer lažov ima veliku prednost što unapred zna šta publika želi ili očekuje da čuje. Svoju priču za javnu potrošnju pripremio je pažljivim pogledom kako bi je učinio verodostojnom, dok stvarnost ima neskrivenu naviku da se suočava sa neočekivanim, za šta nismo bili spremni. I srećom od uvek tako. Naš život je prostetičan. Pretpostavljamo da kroz ove raznolike procese možemo ostvariti svoje želje koje i same postaju protetske. Pretpostavljamo i drugi život kroz prostetizaciju naših trenutnih nastojanja. Paradoks lažljivca predstavlja sve češći pod-topos aktuelnih delovanja i uslova unutar savremene umetnosti i digitalne kulture. Sveukupno one laž ističu kao potpuno implicitnu neophodnost međusobne povezanosti u normativo posredovanim razgovorima”, naveo je Vukić u pratećem tekstu povodom izložbe na kojoj su zastupljeni autori: Manuel deLanda (SAD), Kristina Tica (Srbija), Jonathan Kelham (Velika Britanija) i Miloš Peškir (Srbija).
Prema navodima Vukića, odnos lažljivca i prevarenog jeste unutrašnji fenomen sopstva kao onog koje se razlikuje po onome što stoji (i bilo je pre) protiv njega.
“Kad god postoji laž iza ugla, život se lagano pretvara u širi spektar trilerskih zapleta. To je opravdano sredstvo uznemiravanja, sve prisutnije u našim temporalnostima. Primat kustoskog ukusa, koji diktira van-brendovske estetike kao andergraund struju koja rastvara sličnost (ili spoljašnjost) mejnstrima dobra je ironija 21. veka. Motorizovano (ili pojednostavljeno) kretanje konzumerizma to neće dozvoliti: retromanija insistira na tome, mašine nostalgije su time podložene - izolativnost je nemoguća, sve se već zna o kustoskom ukusu, procenama (određenjima)”, naveo je Vukić, dodajući da je problem kustoskog teksta koji prati trodelni program u Beogradu ostvaren prvobitno kroz saradnju sa Umetničkim prostorom U10, gde je otvorena prva u nizu pop-up izložbi u sklopu The Wrong digitalog bijenala umetnosti.
Na toj izložbi publika je imala priliku da se susretne sa radovima umetika, kolektiva i teoretičara kao što su Manuel deLanda, Plastique Fantastique, Wisrah Villefort, Agata Wieczorek, Wei-Yu Chen, te Tamara Spalajković koja na svojoj platformi kompilira umetnike, prijatelje i kolege različitih lokaliteta (Atelier Video FaVu Brno, Johana Klára Kratochvílová, Martin Dominik Kratochvil, Lizaveta Hrydziushka, Nemanja Jovanović, Kristýna Sidlárová, Johannes Christian Trostler, Risto Ilić, Nikola Marković, Tereza Vinklarkova, Gloriya Komarova, Kristina Nikolić Deska.Deska, Milica Mijajlović, Filip Miletić, Luka Ličina).
Program je nakon toga nastavljen artificijelnim i pionirskim sajbernetičkim sadržajem kroz drugi segment, kao sonično-vizuelni intermeco u podrumskom prostoru Kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka. Tom prilikom prezentovani su radovi kolektiva 0rphan Drift i The Slime Channel (Hyeon su Jung, Anja Khersonska i Bogdan Obradović).
Poslednji deo Prostetičkog paviljona završava se u prostoru Remont galerije, gde postavka i karakteri radova usmeravaju ka budućem propitivanju proteze kroz ideju o ostatku, onome što pre-ostaje nakon upotrebe, residue proteze ili njena fosilizacija.
(SEEcult.org)
