13. Kustendorf u slavu reditelja, gosti Virci, Garone...
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazaće od 13. do 18. januara 2020. godine u Drvengradu 21 film mladih autora u takmičarskom programu, kao i filmove afirmisanih reditelja u selekciji Savremene tendencije, dok će retrospektiva biti posvećena doajenu srpske kinematografije Puriši Đorđeviću i italijanskom reditelju Paolu Virciju, koji je i član žirija. Među gostima 13. Kustendorfa, koji je posvećen rediteljima, najavljen je i Mateo Garone iz Italije.
Kustendorf će otvoriti libansko-brazilski film „Nevidljivi život“ Karima Ajnuza, koji je pobedio u programu Izvestan pogled u Kanu, najavio je 25. decembra na konferenciji za novinare reditelj Emir Kusturica, osnivač tog festivala na Mokroj Gori, koji organizuje njegovo preduzeće „Rasta internacional“ pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Za takmičarski program prijavljena su 722 kratkometražna filma, a odabrano je 17 igranih i četiri dokumentarna iz 14 zemalja, koji se izdvajaju po stilu, tehničkom umeću i autentičnom pogledu na svet. Veliki posao selekcije “obavio je mladi Marko Milosavljević, a Dunja (Kusturica) i nas nekoliko pomagali smo mu savetima kada je imao dilemu”, rekao je osnivač Kustendorfa u Ministarstvu kulture.
O dobitnicima nagrada Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje odlučiće žiri u kojem su, uz Paola Vircija, i francuski pisac i scenarista Tonino Benakvista i šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev. Nagradu “Vilko Filač” za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.
U programu Savremene tendencije biće prikazan i dobitnik Zlatnog medveda „Sinonimi“ Nadava Lapida, kineski film „Jezero divljih gusaka“ Dijaoa Jinana, „Živeti, pevati“ čiji je reditelj Džoni Ma iz Tunisa, „Sin“ Mehdija Barsaouija, „Umrećeš u dvadesetoj“ Amžada Abu Alala iz Sudana… Reditelji tih filmova, kao i Paolo Virci, održaće majstorske radionice za mlade autore koji dolaze iz Srbije, Hrvatske, više evropskih zemalja, kao i iz Kine, Izraela i Irana.
Uz italijanskog reditelja Matea Garonea, među gostima 13. Kustendorfa biće i srpski glumac i producent Miloš Biković.
U programu Retrospektiva velikana biće prikazani filmovi Puriše Đorđevića „San“, „Jutro“, „Podne“ i „Kros kontri“.
Program Novi autori obuhvata filmove „A.S.(25)“ Milene Grujić iz Srbije, „Svi smo mi mornari“ Migela Anhela Mouleta iz Perua i „Od sutra počinjem da“ Ivana Markovića i Vua Linfenga, u koprodukciji Srbije, Kine i Nemačke.
U pratećem programu Kustendorf predstavlja biće prikazan film rediteljke Ivane Mladenović „Ivana Grozna“, komedija o ženi na rubu nervnog sloma, koja je odnela glavnu nagradu na 17. Zagreb film festivalu.
Tokom 13. Kustendorfa, u Andrićgradu biće postavljen izbor radova iz Kuće legata pod nazivom „Moderna“.
U muzičkom programu, svake večeri nakon projekcija i radionica, nastupaće ruska pop-folk-rok grupa The Hatters, Džambo Aguševi orkestar iz Severne Makedonije, francusko-rumunsko-poljski sastav Click Here i Dejan Petrović big bend i Love Hunters iz Srbije.
Kusturica je podsetio da se u doba njegovih studentskih dana verovalo da je filmski jezik rediteljev izraz i da su se mladi ugledali na stil velikih autora kao što su Kurosava i Bergman, te da postoji teorija da je svaki veliki autor dužinu svojih kadrova određivao otkucajima srca ili svojim krvnim pritiskom.
„Autorstvo je bilo ono najznačajnije što se na filmu dešava. Danas živimo u blatu društva spektakla zaraženi Holivudom, ne samo na filmu i ne samo mi nego čitav svet. Autorski film još postoji, ali autorstvo kao pojam iščezava. U društva u kojem kapitalizan dostiže vrhunac svi postajemo deca Holivuda. Na tržištu filma koji se tretira kao roba stvara se konkurencija, a i načini gledanja se umnožavaju, film je najgledaniji na aerodromu, na telefonu. U prilagođavanju takvim uslovima, zbog tržišnog efekta, reditelji gube svoju funkciju“, rekao je Kusturica.
Kusturica je dodao da je zato odlučeno da čitav 13. Kustendorf bude posvećen upravo rediteljima.
“Sve je manje važno ko režira film, najvažnije je da se on desi i koja zvezda u njemu igra. Uglavnom glumci režiraju pošto nije više važno da li je film prostorno i vremenski određen otkucajima srca, pa imamo najprostije režirane filmove koji se baziraju na najprostijim zapletima“, naveo je Kusturica.
Prema mišljenju Kusturice, kao i u političkom životu, važne teme su marginalizovane. “Ogromna količina filmova se štancuje jedan za drugim i oni čine manje vidljivim najveće domete. Postoje filmovi koji govore esencijalne stvari o ljudskom životu, ali nemaju više funkciju. Kao što ni umetnik nema više u društvu funkciju koju je nekada imao ako se ne uključi u neku političku partiju“, rekao je Kusturica. „Zato tragamo za novim potencijalnim velikim autorima koji na tom ostrvu od Mećavnika mogu da zasvetle još neko vreme i da nam omoguće bar iluziju da živimo u njihovom svetu. Mnogi od onih koji su bili tu proteklih godina postali su poznati u svetu. Ne znamo da li će da se razviju u autore jer za ozbiljnog autora trebalo bi bar pet do šest ozbiljnih filmova“, rekao je Kusturica.
Kako je dodao, proliferacija je zahvatila sve ljudske aktivnosti, pa su tako na konkurs ove godine prijavljena 722 filma.
„I to nisu kao što su bili. Prvih godina dobijali smo filmove u trajanju od sedam do devet minuta, a sada nema filma ispod 20 minuta. Jeftinoća proizvodnje je obezbedila mladim ljudima da prave filmove koje mi nismo mogli, zbog skupe trake i laboratorije. S druge strane, taj značajan broj nam obećava i dobru selekciju“, dodao je Kusturica, na čijem je 12. festivalu početkom ove godine najveća zvezda bio američki glumac i reditelj Met Dilon.
Ministar Vladan Vukosavljević i Emir Kusturica na 12. Kustendorfu 2019.
Ministar Vladan Vukosavljević istakao je da je Kustendorf jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Srbiji i da Ministarstvo kulture i informisanja „sa velikom pažnjom i zahvalnošću prati aktivnosti na Kustendorfu i rezultate tih aktivnosti“.
Vukosavljević je naveo da je proteklih godina finansijska pomoć Kustendorfu “na osnovu konkursa i nekih diskrecionih davanja bila 25 miliona dinara“, te veruje da će slično biti i za 13. Kustendorf.
„Ova manifestacija nekomercijalnog tipa obuhvata veliki broj mladih ljudi iz čitavog sveta, koji se okupljaju na Mećavniku, sreću se, stiču i razmenjuju iskustva, a to je i mesto okupljanja onog najvrednijeg u kreativnom smislu što filmska umetnost nosi. Snažan kontrapunkt moćnoj industriji banalizacije filma, komercijalnim filmovima, produkciji B, V ili G, odnosno C ili D kategorije“, istakao je Vukosavljević.
Prema njegovoj oceni, duboke kulturološke reflekse fenomena zvanog Kustendorf teško je meriti aršinima svakodnevice, pa reći – ovo poznanstvo je dovelo do realizacije tog konkretnog projekta, ali „to duboko povezivanje onoga što je najvrednije u filmskoj umetnosti jeste dugotrajan proces koji nesumnjivo dovodi do značajnih pozitivnih efekata i za srpsku kulturu i za reprezentativnost srpske kulturne politike na međunarodnoj sceni“. U tom kontekstu podsetio je na „lep i važan događaj koji je, pored ostalog, doveo do dobrih posledica“ a to je koncert Kusturice i No Smoking Orchestra pre dva meseca u zgradi UNESCO-a u Parizu, koji je privukao izuzetnu pažnju i, zajedno sa predavanjem i lateralnim susretima, doprineo da Srbija bude ponovo izabrana u Izvršni odbor UNESCO-a.
„Emir Kusturica ostavlja plamen iza sebe, kreativni plamen svojim različitim umetničkim i kulturološkim aktivnostima i Ministarstvo kulture i infiormisanja mu je zahvalno na tome“, izjavio je Vukosavljević.
Kusturica i Vukosavljević na otvaranju 12. Kustendorfa
Odgovarajući na pitanje novinara kako tumači budžet za kulturu u Srbiji od 0,73 odsto, dok UNESCO preporučuje najmanje jedan procenat, Vukosavljević je rekao da su budžetom za 2020. predviđena nešto veća sredstva nego za 2019. godinu. "Povećanje nije u skladu sa onim što smo očekivali, ali dobili smo nagoveštaje da će neki od strateških projekata iz našeg predloga budžeta biti ostvareni kroz nagovešteni rebalans budžeta“, rekao je Vukosavljević, dodajući da ovo društvo mora da povećava svest o neophodnosti izdvajanja za kulturu, ali i da visina sredstava zavisi od ekonomske situacije.
Na pitanje portala SEEcult.org u kojoj je fazi ranije najavljena ideja o filmu na temu Jasenovca koji bi radio Kusturica, reditelj je odgovorio da se to nije razvilo, dok je Vukosavljević izrazio optimizam da će film biti snimljen.
„Nije se to razvilo. U međuvremenu se snima jedan film o Jasenovcu i nekako u mojim elementarnim česticama nije bilo dovoljno seratonina za mogućnost delovanja na tom planu. Mala je Srbija da bi mogla da ima dve verzije Lakloovih ‘Opasnih veza’, kao što je bilo krajem 80-ih u Francuskoj. Taj film traži onog autora o kome sam govorio na početku. Taj film je mnogo ozbijnija tema nego pravljenje vodoskoka ili popločavanje gradskih trgova. Nemam nameru da te projekte izvrgnem ruglu, ali je problem što se kod nas te teme dogovaraju i realizuju na sličan način. Mislim da je produbljivanje duhovne tegobe koju je proizveo Jasenovac temeljno ljudsko pitanje, ne samo srpsko. Kao što mislim da i pitanje Kosova kod svih poštenih i moralnih ljudi nije nacionalno pitanje nego je pitanje morala koji se tiče ne samo Srba nego, ja mislim, i Nemaca. A to što smo mi podeljeni jednom propagandnom gvozdenom zavesom, tako je i koncepcija u kojoj se dele filmovi više pitanje kako koji autor odgovara toj temi, a ne koja tema odgovara autoru. Da sam ja napravio film o Jasenovcu, on bi sigurno imao veliku promociju, ali se možda ne bi uklopio u koncepciju svega onoga što je za vreme druga Tita bilo. Mislim da mi živimo u novo vreme druga Tita, odnosno Miloša Obrenovića, gde se uglavnom svemu što može da bude najbolji domet kaže – ne, upravo zbog usklađivanja odnosa. Utoliko je možda dobro da ja nisam radio taj film. Ne po narod nego po to – ne“, rekao je Kusturica.
Vukosavljević je izjavio da je „tragični fenomen genocida u takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj zjapeća otvorena rana na istorijskom pamćenju i identitetu našeg naroda“.
„Taj fenomen je toliko značajan da sam ja veći optimista od Emira da će on snimiti taj film. Bilo o uzrocima, bilo o samom fenomenu, bilo o danas prisutnim refleksima. Ta tema je toliko važna da ona jeste kamen mudrosti za svakog nadahnutog umetnika, ali i toliko užasavajuća, a i rizična, da su potrebni velika hrabrost, odlučnost, kao i čitav niz okolnosti koje treba da se steknu da bi se takva stvar desila. Ja verujem da će Emir Kusturica da se pozabavi i tom temom i tim fenomenima i refleksima kada se za to steknu uslovi, a to je čini mi se brzo“, izjavio je Vukosavljević.
*Foto: MKI
(SEEcult.org)
