• Search form

25.02.2020 | 22:52

Majstorstvo van šablona

Majstorstvo van šablona

Izložba fotografija sa snimanja filma “Majstori, majstori!” Gorana Markovića, koju je povodom 40 godina od premijere priredila Maja Medić, otvorena je 25. februara u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a nakon projekcije tog kultnog filma publika je u prepunoj sali uživala u anegdotama kojih su se prisetili autori i glumci te tragikomedije.

Dugim aplauzima pozdravljeni su reditelj i scenarista Goran Marković, direktor fotografije Milan Spasić Papi, kompozitor Zoran Simjanović, glumci Snežana Nikšić, Dobrila Ćirković, Tanja Bošković i Bogdan Diklić, a prave ovacije dočekale su Miru Banjac.

Goran Marković je ispričao da je film nastao gotovo slučajno, kada je grupa mladih ljudi, želeći da radi nešto van šablona, osnovala 1980. godine, kako je rekao, firmicu “Art film 80”. Spiritus movens Aca Stojanović rekao je tada: “‘Ajde, ko ima nešto, da snimamo”.

“Ja sam imao tu priču koju sam čuo o odlasku u penziju čistačice u osnovnoj školi. Brzo sam je napisao, a brzo smo i snimili, za samo 18 dana, odnosno noći, jer smo snimali u pravoj školi u vreme kada nema đaka”, rekao je Marković.

“Radilo se bez budžeta, bez honorara, neonke smo kačili na šper-ploče i to nam je bila rasveta. Apsolutni andregraund, ali postojala je ideja i skupili su se najbolji glumci. Očekivali su dobru zabavu i jeste bila jako dobra atmosfera”, istakao je Marković, napominjući da je kritika u prvi mah ignorisala taj film, ali je tokom godina počeo da stiče vernu publiku, što je redak slučaj.

Mira Banjac je rekla da u film “Majstori, majstori” nije ušla radi zabave, već zato što je priželjkivala da radi sa Markovićem, čiju je porodicu poštovala, a njegova majka Olivera bila joj je draga prijateljica.
“Kada smo dobile scenario nastalo je oduševljenje. Nismo mislili o parama. Oliveri i meni nije bilo dosta naših scena”, rekla je Mira Banjac, te izazvala smeh u publici opisujući kako su Olivera Marković i ona pokušavale da nešto izmisle i dodaju.

“Naše uloge nisu velike, ali su nam bile drage. Uživale smo. A sada je to film kojim se svi iz ekipe ponosimo”, rekla je Mira Banjac, ističući da su u filmu “Majstori, majstori!” igrali i neki veliki majstori kojih više nema - Pavle Vuisić i Zoran Radmilović.

U razgovoru, koji je vodila Maja Medić, glumci su se prisetili i pokojnih kolega Semke Sokolović-Bertok, Predraga Pepija Lakovića, Milivoja Miće Tomića, Stojana Dečermića, Miodraga Andrića - Ljube Moljca i Radeta Markovića.

Goran Marković je dodao kako mu velika glumica Rahela Ferari nije oprostila što je umesto nje za ulogu čistačice Keve angažovao pravu čistačicu iz Narodnog pozorišta Smilju Zdravković, kojoj je to bilo prvo i jedino pojavljivanje na filmu. Prisetio se i pesnika Aleksandra Sekulića, prema čijem je prvom stihu pesme “Majstori u kući” film nazvan.

Milan Spasić je opisao načine snalaženja sa tehnikom u, kako je rekao, sirotinjskim okolnostima, a Zoran Simjanović kako su u podrumu Akademije pronašli instrumente potrebne za muziku kakvu je zamislio.

Bogdan Diklić, koji je u ulozi školskog inspektora imao scene sa svim kolegama, rekao je da je igrao u svom maturskom odelu, ali da bi on i platio samo da prisustvuje. “Trudio sam se da ne smetam. Sve su te uloge koloritnije od moje često sam se pretvarao u gledaoca. U sceni sa Oliverom Marković i Zoranom Radmilovićem jedva sam preživeo, jer nisam smeo da se smejem”, rekao je Diklić.

I Tanja Bošković, Snežana Nikšić i Dobrila Ćirković govorile su o izuzetnoj atmosferi na snimanju i druženju, kao i umeću rada Gorana Markovića sa glumcima.

Autor fotografija na izložbi je Rade Samardžić.

Urednica u KCB-u Vesna Danilović istakla je da je za tu ustanovu zadovoljstvo i čast da ima ovakav program u DKC-u kao “bioskopu dobrog filma”, te podsetila da je Filmska galerija DKC-a od 2016. godine namenjena isticanju izuzetnih autora i dela u kinematografiji i umetničkim disciplinama povezanim sa filmom.

*Foto sa proslave jubileja: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r